Slavilo je celo srpstvo

U SVIM srpskim varošima i palankama održan je pomen kosovskim junacima istodobno kada i na centralnoj proslavi u Kruševcu, a u nekim mestima i vojne parade. Program vlade je bio dosledno sproveden: od 14. do 19. juna 1889. sva Srbija je bila u svečanoj žalosti.

Novine su izvestile da je u Beogradu posebno bilo svečano. Predsednik Srpske kraljevske akademije Čedomilj Mijatović je izgovorio besedu o Kosovu, čija je „lepa i poetska sadržina u stanju da uzbudi dušu i prenese je u vreme „Kosovske bitke“.

Mijatović je ukazao „na dan kada sva Srbija slavi i preuznosi svoju samostalnost“ i pozvao akdemike da uz pomoć nauke „pomognu da srpski narod ustane na noge i krene u razvoj“. U Akademiji je potom odsviran „Kosovski marš“ koji je u slavu kosovskih junaka komponovao redovni član Davorin Jenko.

Đeneralštabni pukovnik Jovan Mišković je na svečanoj akademiji oficirskog kora istakao da „Kosovska bitka spada možda među jedinstvene u celoj ratnoj istoriji i po svom značaju i po posledicama pa i po tome što u njoj oba vladaoca ginu na bojištu“.

Na skupu više od 200 oficira srpske vojske Mišković je rekao da je „ova bitka rešavala ili ostanak Turaka u Evropi ili dalji opstanak srpske države“. Spomen na kosovske junake, govorio je, nas je „držao hrabro i učio nas i vodio nas, pokretao srca svih naraštaja na istrajnu borbu i znatno doprineo da danas nakon 500 godina bar deo srpske zemlje u slobodi i nezavisnosti sa suzom zahvalnosti i sa srcem prepunim nada mogu da čine spomen bici kosvskoj i uzviknu: Slava junacima kosovskim!“

U knjižici posvećenoj jubileju Jaša Tomić je istakao da i „pored nečuvene zabrane madžarske vlade proslava je bila veličanstvena... sveta je bilo kao nikada do tada“.

Naročito je bila svečana u Kotoru i na dalmatinskom Kosovu. Novine su zabeležile utiske sa skupa na dalamtinskom Kosovu:

„Ovo pak Kosovo u Dalmaciji, ono je danas samo srpsko, i taki mu je i jezik, i pjesme, i običaji. Štaviše, amo je predanje da su stari Kosovljani u svom doseljenju amo i nađenuli ovom predelu ime Kosovo. Oni će svakome kazati ko ih upita da su Srbi, kazaće im priče o boju na Kosovu, na onom velikom Kosovu u Staroj Srbiji, o propasti srpskog carstva, smrti Lazarevoj, Miloševoj“.

Predsednik Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti Franjo Rački je u besedi o uzrocima i posledicama boja na Kosovu istakao da „pet vekova od Kosovskog boja danas ne slavimo već ga u svesti naroda oživljavamo“.

Iako je austrougarska vlast energično bila protiv ovog jubileja, akademija je održana takoreći u centru Beča. U kapeli ruskog carskog poslanstva na Vidovdan „u jedanaest sati službu božju knezu Lazaru i njegovim ratnicima je odslužio g. prota Nikolajević“, a zatim su pevali pevači srpskog akademskog društva „Zora“. Potom je služen pomen, a skupu su prisustvovali mnogi mladi Srbi na školovanju u Beču, kao i hvarsko akademsko društvo „Zvonimir“ i društvo „Slovenija“.

U Sremu, Banatu i Bačkoj bilo je najviše protesta zbog nerazumne odluke austrougarskih vlasti da se zabrani proslava svetog srpskog praznika Vidovdana i petstogodišnjice od Kosovskog boja. List „Zastava“ u oštro intoniranom komentaru ističe da „bez nužde, bez povoda, bez osnova naša vlada je žigosala naš narod da smera protivdržavne demonstracije“.

I pored „grešnih mera srpski narod je u Ravanici dao parastos svojim junacima na Kosovu“. Vlasti su, međutim, uporno tvrdile kako je reč o demonstracijama. Tu u Ravanici između velikog sveta i ugledna imena Paja Andrejević iz Rume i Đoka Krušedolac iz Novog Sada. Oni složno nazdraviše Zmaju Jovanu Jovanoviću kada se čulo njegovo ime. Srpski pesnik Zmaj je odbio sve pohvale da je doprineo buđenju našeg naroda, piše mesni list.

Svet je pravovremeno bio informisan o svetkovini Vidovdana 1889. Samo iz Kruševca svoje izveštaje je slalo 27 stranih i domaćih novinara, koji su izveštavali za 34 lista i agencije. Pored ostalih, u Kruševcu su imali specijalne dopisnike londonski „Tajms“, „Standard“ i druga u Evropi poznata glasila.

Zajednička poruka i učesnika i javnih ličnosti bila je da će Kosovskoj bici Srbi pripovedati dok je sveta i veka.



Kraj