Đilas opet vodi glavnu reč

KOMISIJA za „odstrel“ Blagoja Neškovića nastavila je rad i sledećeg dana. „Toliko mi je sručeno na glavu da prosto ne znam šta da mislim, započeo je svoju odbranu Nešković na tom sastanku. Pitao sam se otkuda te stvari kod mene i dolazim do zaključka da sam sitan prakticista i da sve iz toga proizilazi...Moje povlačenje iz Srbije, prirodno zbog mera predostrožnosti, meni je pomoglo da sagledam sve svoje slabosti i gluposti kojih je bilo kod mene. To je sve što imam da kažem. Ne mogu da priznam da sam za Ruse i da nisam bio za Partiju i njenu liniju.“

Ovu Neškovićevu konstataciju najbolje potvrđuje njegov govor kao poslanika na zboru 9. marta 1951. godine u kome je oštro osudio napade Kominforma na Jugoslaviju i njeno rukovodstvo. Tada je, između ostalog, rekao: „Posle rata u Koreji postao je određeniji smisao agresivne politike rukovodstva Sovjetskog Saveza prema našoj zemlji, postao je sasvim jasan smisao pisama SKP(b), Rezolucija Informbiroa, zastrašujućih nota Sovjetske vlade i tome slično. A stalne provokacije i pojedini oružani napadi sovjetskih satelita na naše granice kao i očigledne agresivne ratne pripreme u tim zemljama uperene prema našoj zemlji nisu samo sprovođenje mera Hladnog rata već predstavljaju sprovođenje mera određenog cilja neposredno uperenog protiv integriteta i bezbednosti FNRJ...“

Na kraju druge sednice komisije Đilas je zaključio: „da je Nešković ostao tamo gde je bio juče i predlaže da napiše izjavu za CK KPJ, pa da se vidi šta dalje na osnovu te izjave“.

Tu kratku izjavu Nešković je napisao istog dana 30. septembra 1952. godine, a potom je komisija održala i treći sastanak 2. oktobra. Nešković je imao primedbe na zapisnike koje je vodio Ranković, da nije uneto sve što je rekao i „da smatra da našu borbu za socijalizam ne treba vezivati za Ruse t. j. da treba da samostalno vodimo politiku, jer se Rusi mogu pogađati na naš račun“.

Na kraju trećeg sastanka komisije sa Neškovićem, Đilas je zaključio: pošto je Neškovićeva izjava od 30. septembra „nedovoljna i neubedljiva i može se dvosmisleno tumačiti“, potrebno je da mu se da dovoljno vremena da napiše drugu izjavu.

Dopunjenu izjavu na šest stranica teksta dostavio je Politbirou CK KPJ 4. oktobra 1952. godine i pored ostalog naveo: „Ja sam imao pred očima potrebu očuvanja jedinstva Partije u borbi protiv Kominforma i mislio da ne bi trebalo nekim suviše oštrim istupima pokolebati nedovoljno svesne elemente i gurnuti ih prema Kominformu... Moje primedbe i izjave bile su ne samo neumesne nego su objektivno vodile ka slabljenju budnosti prema kolebljivim elementima i zamaskiranim kominformbirovcima...

Još pre 1948. osećao sam i znao, kao i drugi drugovi, da je odnos i da su namere sovjetskog rukovodstva prema našoj Partiji i njenoj borbi nepravilni i nesocijalistički, njihova ‘pisma’ i Rezolucija izneli su meni, kao i svakome, jasno i nedvosmisleno njihove porobljivačke i imperijalističke namere prema našoj zemlji i Partiji. Moja spremnost za beskompromisnu borbu protiv takvih sovjetskih namera nije nijednom i nikada dolazila u pitanje...

Prvi put sam se ozbiljno zamislio nad sobom početkom 1950. godine, pošto je objavljen moj članak ‘O kontroli’ u ‘Biltenu’. Jasno mi je bilo da je moje citiranje Staljina deplasirano i štetno, te sam bio zabranio da se daje ‘Bilten’ nekim ustanovama (Univerzitet, biblioteke)...“

Posle trećeg sastanka Komisije i dve izjave Neškovića Politbirou CK KPJ Komisija je uputila predloge Politbirou CK KPJ za donošenje odluke u njegovom slučaju. Komisija je zaključila:

„Iz dosadašnjeg razgovora s njim jasno izlazi da ga ne treba birati za delegata... Iz tih istih razloga ne bi trebalo da dođe na kongres ni kao član CK. Sve to treba blagovremeno saopštiti Neškoviću.

Do Kongresa ne bi trebalo obaveštavati partijsko članstvo i javnost uopšte i zbog toga što Komisija još nije završila rad.

Ako bi neko na Kongresu dobronamerno ili iz neobaveštenosti postavio pitanje odsutnosti Neškovića u kojoj bilo formi, morao bi istupiti jedan član Politbiroa CK KPJ i odgovoriti da će njegov slučaj objasniti kandidaciona komisija, a ova bi dala sledeće kratko objašnjenje: Nešković je pod partijskom komisijom koju su formirali Politbiro CK KPJ i CK KPS zbog svog držanja prema Kominformu i da će partijsko članstvo biti u svemu obavešteno kad Komisija završi rad.

Ako bi neko na Kongresu postavio njegovo pitanje smišljeno iz neprijateljskih pobuda onda treba istupiti sa celokupnim materijalom: Pismo Politbiroa CK KPS upućeno CK KPJ, rezultati rada partijske Komisije, Neškovićeva prva i druga izjava. Kongres bi potvrdio izveštaj i odobrio rad Komisije, a donošenje odluke stavio u zadatak novoizabranom CK.

Ukoliko CK KPJ smatra da je za donošenje definitivne odluke dovoljno ono što je do sada postignuto u partijskoj istrazi, onda bi otpala potreba za formiranjem nove komisije i mogla bi se doneti odluka pre ili posle kongresa, što svakako zavisi, pre svega, od političke celishodnosti.

Bez obzira na koju će se varijantu poći, ostaje da se reši pitanje Neškovićeve funkcije u Narodnom frontu (sekretar) i u vladi FNRJ. Ako bi se pošlo na rešenje u tišini, onda bi na dužnost u Narodnom frontu mogao podneti ostavku, a iz vlade bi ispao samom njenom reorganizacijom.

Bez obzira na način rešavanja Neškovićevog pitanja i na odluku (kaznu) koju će rukovodstvo doneti, trebalo bi upoznati partijsko članstvo o celom slučaju. Radi se samo o formi, a ona je tesno vezana sa prirodom same odluke“.

Iz navedenih predloga vidi se da je u prvoj fazi rada Komisija imala zadatak da spreči da se Blagoje Nešković pojavi na 6. Kongresu bilo kao delegat ili član CK. Koliko se žurilo Komisiji i njenim nalogodavcima najbolje se vidi da je za sva tri sastanka bila prikupila samo četiri izjave protiv Neškovića od Paška Romca, Đoke Pajkovića, Voje Lekovića i Dušana Petrovića.

Do 21. oktobra kada je Politbiro CK KPJ uputio svoje prvo obaveštenje partijskim komitetima, prikupljeno je još sedam izjava od Svetozara Vukmanovića, Petra Stambolića, Mitre Mitrović, Vladimira Popovića, Raje Nedeljkovića, Dragog Stamenkovića i Spasenije Babović. Svi su oni pokušali da navedu neke navodne greške iz Neškovićeve partijske i državničke aktivnosti.

(Nastaviće se)