Velika žurba egzekutora!

NA osnovu predloga Komisije i 11 izjava, Politbiro CK KPJ 21. oktobra 1952. godine uputio je „Obaveštenje svim partijskim komitetima o slučaju Blagoja Neškovića“ u kome je obrazložio zašto Nešković neće prisustvovati 6. kongresu:

„Krajem septembra ove godine Politbiro CK KP Srbije doneo je jednoglasan zaključak da postavi pred Politbiroom CK KP Jugoslavije držanje i rad Blagoja Neškovića. U vezi s tim, u pismu Politbirou CK KPJ, detaljno se izlažu činjenice iz kojih se vidi da se Nešković stalno i ozbiljno kolebao posle Kominforma 1948. godine, u pitanju borbe naše Partije i naših naroda protiv pokušaja Sovjetske vlade da podjarmi našu zemlju, a pokušavajući pri tom da to svoje držanje prikrije tobožnjim ‘taktičkim razlozima’ od partijske linije.

Neposredni razlog pokretanja pitanja Blagoja Neškovića bili su izbori za delegate za VI kongres KPJ. U svom pismu Politbiro CK KP Srbije naglašava da njegovu kandidaturu ne može podržati i uz to se navode slabosti i greške koje je Nešković ispoljavao i pre Rezolucije Informbiroa.

Politbiro CK KPJ takođe je imao nameru da pokrene Neškovićevo pitanje, jer su mu njegov stav i držanje bili poznati, pa je prihvatio inicijativu i pobude Politbiroa CK KP Srbije i obrazovao komisiju od drugova Milovana Đilasa, Aleksandra Rankovića, Cane Babović i Dušana Petrovića Šaneta i stavio joj u zadatak da ispita pomenuti slučaj.

U toku rada komisije s Neškovićem ovaj je potvrdio da je kod njega postojalo ‘taktizerstvo’, ‘politikanstvo’ i ‘sitni prakticizam’ u odnosu na agresivnu politiku sovjetske vlade prema našoj zemlji što je - njegovom krivicom - i dovelo do njegovog izdvajanja iz kolektiva Politbiroa CK KPJ. Nešković takvu svoju ‘liniju“ pravda tobožnjom svojom ‘brigom’ da ‘preoštri statovi prema Rusima’ ne bi izazvali kolebanje nekih ljudi, a da se on inače slaže sa politikom rukovodstva. ‘Ja nisam odgovorio zadatku i poverenju Partije’, rekao je Nešković pred komisijom, ‘i zato nisam zaslužio da budem u rukovodstvu’.

Politbiro CK KPJ je usvojio predlog pomenute komisije, koji se inače podudarao sa stavom CK KP Srbije, da ne može da podrži eventualnu Neškovićevu kandidaturu za delegata za VI kongres, a da istovremeno ne upozna partijsku organizaciju koja bi ga birala o čitavom njegovom slučaju. To je saopšteno i Neškoviću, pa je na taj način otpalo njegovo kandidovanje za delegata, a time i njegovo učešće na samom Kongresu. Komisija je stekla utisak da Nešković nije iskreno pred njom izneo stvarne razloge svog izdvajanja od partijskog rukovodstva u tako krupnom pitanju kao što je borba protiv Kominforma.

Nešković je, osim toga, netačno obavestio Partiju kako je aktivno radio sve do 1936. godine. Na taj način izbegao da prizna da je bio pasivan u periodu šestojanuarske diktature, tj. od 1929. do 1936. godine. Zatim, tu su Neškovićeve greške i nepravilnosti i njegovo uporno i dugotrajno insistiranje na liniji suprotnoj od linije CK KPJ u toku rata, njegov grubi i nedrugarski odnos prema kadrovima. Na osnovu svega toga, Komisija je predložila Politbirou CK KPJ da se nastavi ispitivanje Neškovićevog slučaja i taj rad preda s čitavim dosadašnjim materijalom, budućem, na Kongresu izabranom rukovodstvu. Politbiro CK KPJ usvojio je sve ove predloge i razloge Komisije.

Partijskim komitetima se upućuje pismo kao informacija, s tim što su dužni da s njim blagovremeno upoznaju i delegate VI kongresa KPJ koji se nalaze na njihovoj teritoriji“.

Bilo je izvesno da je sve urađeno na brzinu, uz nedovoljno poštovanje Statuta Partije prilikom izvođenja dokaza protiv navodne štetne Neškovićeve aktivnosti, bez ijedne dokazane činjenice. Uglavnom, cilj je bio postignut, Nešković je sprečen da učestvuje u radu VI kongresa, da ne bi eventualno mogao da se brani pred ovim najvišim partijskim forumom.

Prema dogovoru, Kardelj je šestog dana rada Kongresa, 7. novembra 1952. godine, obrazlagao listu od 109 kandidata za budući CK i između ostalog je pomenuo zašto se među njima ne nalazi Nešković. „U vezi sa sastavom kandidatske liste komisija je pretresla slučaj Blagoja Neškovića i složila se - s obzirom na to što se Blagoje Nešković, koji je, kao što znate član CK, nalazi pod partijskom istragom i s obzirom na to što su dosadašnji rezultati partijske istrage pokazali da Blagoje Nešković ne zaslužuje da bude član Centralnog komiteta i funkcioner naše partije - da on ne bude kandidovan za Centralni komitet.

Međutim, ima ljudi koji misle da im njihov partijski staž ili njihovo učešće u Narodnooslobodilačkoj borbi daju pravo da gledaju i sada na Partiju i na narodnu vlast kao sredstvo za zaštitu svojih birokratskih tendencija i svojih sopstvenih ličnih interesa. Takvi ljudi, koji dolaze sa takvim shvatanjima na odgovorne položaje, kvare se i postaju u stvari neprijatelji i štetočine Partije...

Blagoje Nešković se prosto smatrao gazdom na svom području, a kada je video da je Partija počela da udara po takvim rukovodiocima, on je počeo da se koleba, tj. da se njegove simpatije okreću prema ideologiji državnog birokratskog kapitalizma, tj. prema kominformizmu. To je u stvari ona prava osnova na kojoj se ređaju slični elementi kao što je Blagoje Nešković, koji gledaju ponekad na Kominform, ponekad se okreću Zapadu... To su sve razlozi, drugovi i drugarice, zbog kojih komisija, naravno, nije unela u ovaj spisak Blagoja Neškovića. A što se tiče njegovog partijskog članstva, to je stvar budućeg rukovodstva“.

Način da se Nešković bez ikakvih rasprava i činjeničnih dokaza nečujno udalji iz Partije bio je dobro smišljen. Komisija je počela da radi pre kongresa, pa pošto nije završila rad, Nešković nije mogao da bude uzet u obzir u novo rukovodstvo, a posle kongresa će novoizabrani Izvršni komitet CK SKJ doneti konačnu odluku. Novi Izvršni komitet CK SKJ nije odredio novu komisiju nego je stara dovršila rad o slučaju Blagoja Neškovića. Ona se nije sastajala, bar nema zapisnika, niti je više razgovarala s Neškovićem, nego je potvrdila prethodne zaključke.

Koliko se nesolidno radilo na slučaju Blagoja Neškovića najbolje pokazuje da su ove zaključke potpisali samo Milovan Đilas i Aleksandar Ranković, a nije se čekalo da ih potpišu i druga dva člana komisije, Dušan Petrović i Spasenija Babović, nego je Izvršni komitet CK KPJ i bez njihovih potpisa doneo odluku da Neškovića isključi iz Saveza komunista Jugoslavije 27. novembra 1952. godine.

(Nastaviće se)