Topovi “lete“ na vrh Cera!

CELOG trećeg dana Cerske bitke, 18. avgusta, koji je za jedinice srpske vojske značio „dan uoči pobede“, austrougarske trupe nadirale su, uporno, na svim tačkama fronta od Proslopa (planinski prevoj između Pecke i Ljubovije) do Šapca, a naročito snažno na prostoru koji je u dolini Jadra kod Zavlake branila srpska 3. armija.

To je bio dokaz da Poćorek još nije bio odustao od namere da istovremenim prodorom na levom (južnom) krilu srpske vojske na pravcu Loznica - Valjevo i na njenom severnom krilu kod Šapca i spajajući ta dva kraka iza leđa Cerskoj udarnoj grupi, „stegne u klešta glavne snage srpske vojske, zadajući im tako odlučujući udarac“. I dok je austrougarski 13. korpus od samog jutra započeo i vodio žestoku borbu protiv srpske 3. armije, dotle se austrougarski 8. korpus, nesposoban za produžavanje napada (po izveštaju njenog komandanta generala Gizla) ograničio na odbranu.

Neprijatelj je tog dana ipak uspeo da zauzme Marjanovića vis. Pokušao je, ali bezuspešno, da osvoji i srpske položaje kod Rađevog kamena.

Srpska vojska - Šumadijska divizija prvog poziva - pod udarom daleko jačih snaga protivnika, privremeno je osujetila napore austrougarskog 4. korpusa a ujedno i strategijsku zamisao generala Poćoreka da slomi srpsku odbranu na celoj liniji fronta Mišar-Potes-Jevremovac. Tako je i ovo severno (desno) krilo srpske vojske, kao i levo, ostalo čvrsto na svojim odbrambenim pozicijama. To je omogućilo Cerskoj udarnoj grupi, odnosno Kombinovanoj i Moravskoj diviziji prvog poziva, da već od ranog jutra, 18. avgusta, krenu u napad na austrijsku 9. diviziju i delove 21. landverske divizije, koje su pružale žilav otpor prelazeći iz odbrane u protivnapade.

Cerska udarna grupa, zbog otpora neprijatelja, ali i vremenskih nepogoda, zadržala se na grebenu između Trojanovog i Kosaninog grada, ali je u toku noći dobila naređenje od generala Stepe Stepanovića da „nastavi napad i u toku iste noći zauzme Kosanin grad“.

Moravska divizija prvog poziva - takođe na prekor komandanta 2. armije što nije bila odlučnija na bojištu - krenula je silovito i jednom kolonom (glavninom divizije) do kraja dana, 18. avgusta, potisla neprijatelja i ovladala položajima na liniji Begluk-Jugovići-Spasovine. Drugom, pomoćnom kolonom nastupala je sa Kika ka selu Jugovići i stigla do položaja na koti 335, gde se, po naređenju, zaustavila.

Četvrtog, odlučujućeg dana Cerske bitke, 19. avgusta, praktično je izvojevana pobeda. Na levom krilu Cerskog fronta, na položajima srpske 3. armije u dolini Jadra, osetila se nemoć trupa austrougarskog 13. korpusa. Odbijeni su svi njegovi napadi, a zatim je primećeno da se Austrijanci povlače prema Krupnju.

Da li je odstupanje ili pregrupisavanje snaga za ponovni napad? Ovu neodlučnost srpske 3. armije iskoristile su austrougarske trupe sa ovog sektora fronta da, bez dodira sa srpskim jedinicama, u noći 19/20. avgusta, odstupe prema Loznici i dalje preko Drine u Bosnu.

Austrougarske trupe kod Šapca (4. korpus 2. armije) napadale su i toga dana 19. avgusta, na Šumadijsku diviziju prvog poziva na reci Dumači. Uspešno odbijajući uzastopne napade delova austrougarske 31. i 32. divizije, Šumadijska divizija se neopaženo povukla na reku Dobravu i učvrstila na njenoj desnoj obali.

U odbranu je prešla i Konjička divizija, na liniji Belege-Suvača-Sinošević. Tako je stabilizovanjem i učvršćivanjem desnog (severnog) krila srpske vojske, kao pozadine, omogućeno Cerskoj udarnoj grupi - Kombinovanoj i Moravskoj diviziji prvog poziva da 19. avgusta preduzme energičan napad i gonjenje austrougarskih trupa 8. korpusa grebenom Cera i Iverka do Drine.

Trebalo je, prethodno, zauzeti Todorov rt (Kosanin grad). Taj zadatak dobio je pešadijski major Velimir Čekerevac. Još u toku noći 18/19. avgusta „dva čelna bataljona ojačana sa četiri mitraljeza i jednim topom“, pod komandom majora Čekerevca, neopaženo su prišla na jurišno odstojanje (mitraljezi su nošeni na rukama, a top skinut sa prednjaka guran napred), a onda su uz zvuke truba, lupu doboša i gromoglasno „ura“ izvršili siloviti juriš i u četiri časa izbili na sam vrh Cera.

Zbog dejstva neprijateljske artiljerije s levog boka, ovi bataljoni bili su prinuđeni da se, ostavivši tri mitraljeza na Kosaninom gradu, povuku 150-200 metara nazad, da bi, čim su dobili pojačanje od dva bataljona i dva topa, borbom na bliskom odstojanju, koja je trajala do ujutru, u drugom silovitom jurišu definitivno, u pet sati i 30 minuta, zauzeli Kosanin grad - najviši vrh Cera. Odmah, „bez obzira na glad, umor i ostale nezgode“, nastavili, istina, sporije nego što je trebalo, gonjenje neprijatelja ka Vidojevici i dalje prema Drini. Tek oko 14 časova osvojen je Veselinov vrh.

Po sećanju jednog artiljerca, Kosanin grad je osvojen ovako: „... U toku noći 5/6. avgusta (18/19. avgusta po novom kalendaru) komandant Petog prekobrojnog puka reši da se prepadom zauzme Kosanin grad. U tom cilju odvojen je vod artiljeraca koji će, na rukama guran, bez zaprege pratiti pešadiju i uzeti učešća u prepadu.

Bog nam je bio na ruci, strahovita grmljavina i pljusak, koji nastade, zaglušiše uši protivniku, te nije čuo kotrljanje i guranje topa. Prvi delovi pešadije sa srpskim, neodoljivim ‘Ura!’ probiše se i uzleteše na Kosanin grad. Za prvom grupom startovala je druga, treća i tako redom. Top je činio svoje.

Ostala tri topa u galopu izleteše u svanuće na otvoren položaj, pod kišom neprijateljske puščane vatre, i odmah otvoriše blisku kartečnu vatru na neprijatelja, koji je vršio očajne napore i sa velikim požrtvovanjem se trudio da povrati Kosanin grad. Topovi se pretvoriše u mitraljeze, vatra je iz njih kuljala do usijanja cevi, odbijajući izbezumljene mase neprijateljske...

Rasteravši neprijateljsku pešadiju, baterija otvori vatru na odstupajuće kolone dolinom Lešnice...“

Kombinovana divizija - njena desna kolona (2. i 5. puk i 2. baterija) - zbog bojazni za svoj desni bok od dejstva austrougarske 21. divizije - obustavila je nastupanje i zanoćila: sa 2. pukom na Veselinovom vrhu, a sa 5. pukom na Kosaninom gradu, čime je omogućeno austrougarskoj 9. diviziji da odstupi bez većih teškoća.

Srpska 2. armija obaveštava 1. armiju da je Kombinovana divizija zauzela Kosanin grad (najviši vrh Cera) 19. avgusta 1914.

(Nastaviće se)