Čija je, u stvari, vasiona?

DA li i naučnici u Rusiji pokušavaju da odgovore ravnom merom, to jest da li se negde iz Sibira takođe šalju električnni udari u jonosferu? Takva pretpostavka nije isključena, jer su Teslini zapisi i proračuni, kao što smo rekli, pali u ruke sovjetske obaveštajne službe još četrdesetih godina. To potvrđuje i Džordž Šerf junior, čiji je otac bio lični sekretar Nikole Tesle.

Šerf je rekao agentima FBI da je postojala i „jedna gospođa, koju u svojoj knjizi pominje O'Nil“, u čijem je stanu ostalo mnogo Teslinih planova i crteža. Tolika rasutost zaostavštine genijalnog profeta nauke izaziva podozrenje, odnosno pretpostavke da je mogla doći do ruku mnogih koji su bili zainteresovani, pa i stranih zemalja.

U razgovoru sa ruskim akademikom, poznatim konstruktorom vasionskih projekata, Valentinom Belakonjem, sredinom 1998. u Moskvi nisam dobio direktnu potvrdu o projektima sličnim HAARP-u. Ali, naučnik mi je dvosmisleno odgovorio:

- Setite se reči Bertranda Rasela u knjizi „Ljudsko društvo u etici i politici“: nauka će pre svega biti iskorišćena za sticanje i jačanje vlasti, ili u širem smislu za vojni pritisak, politički uticaj, učvršćivanje monopola u svetu... Vojni pronalazači su, nažalost, obično najtalentovaniji inženjeri. To ima i drugu stranu. Zato što su talentovani, proširiće istovremeno i razvoj energetike u miroljubive svrhe. Najnoviji eksperimenti fizičara dali su neočekivane efekte. Usmereni laser, prema našim rezultatima, može da proizvede eksploziju, koja opet može poslužiti za odbranu ili napad, ali može da služi za zagrevanje i hlađenje atmosfere...

Amerikanci se, prema podacima koje imam, ozbiljno bave proučavanjem načina da se Mesec iskoristi u strateške svrhe, za vršenje pritiska na Zemlju. Tamo će smestiti vojnu bazu sa gomilom kosmičkog oružja... O našem odgovoru na taj izazov ne mogu ništa da vam kažem.

Da nekakvo „kosmičko oružje“ pripremaju i ruski naučnici može se razumeti po tome što se u Istraživačkom centru Keldiš, kako je saopštila Ruska akademija nauka, eksperimentiše u specijalnim tunelima sa elektromagnetnim talasima i plazmom, koja nije ništa drugo nego gasovita smeša jonizovanih (naelektrisanih) čestica. Plazmom se naziva naelektrisana masa molekula, atoma i elektrona koja se javlja u formi solarnog vetra, u magnetosferi i jonosferi.

Zahvaljujući eksperimentima u Keldišu, nastala je „plazma stelt tehnologija“, potpuno nov način zaštite letelica - borbenih aviona i raketa - od radarskog otkrivanja. Formirajući specijalnim laserima sloj plazme oko letećeg objekta, za oko 100 puta smanjili su ruski naučnici mogućnost da bude uočen.

Ono o čemu snevaju njihove američke kolege, osvajanje „tehnike nevidljivosti“, ostvareno je u Rusiji. Oblak plazme absorbuje elektromagnetne talase radara, to jest vezuje deo njihove energije čineći ga sve slabijim, do potpunog gašenja. Elektromagnetni talasi teže da zaobiđu oblak plazme, tako da nema njihovog odbijanja i registrovanja na Zemlji. Ruski naučnici su, dakle, svesni opasnosti koju ogledi tipa HAARP sadrže u odnosu na opstanak sadašnjih i budućih generacija.

Da li, međutim, velike sile, a pre drugih Amerika, smatraju kosmos svojom teritorijom, a nasilje nad prirodom svojim pravom?

Američki političari i kreatori vasionskih programa istraživanja ne pokazuju spremnost da preko Ujedinjenih nacija ili raznih međunarodnih naučnih asocijacija podele svoja otkrića i svoje namere sa ostatkom sveta. Štaviše, njihovi naučni programi su obavijeni misterijom i proglašeni za vojnu tajnu, s doslednom odlučnošću da služe geostrateškim ciljevima jedne vlade i jednog zatvorenog kruga finansijski najmoćnijih ljudi.

Ima nečeg demonskog, bizarnog, u tom egoizmu, u zaslepljenosti željom da se milijardama stanovnika planete nametne volja tehnokratske manjine, makar i po cenu samouništenja.

„Sjedinjene Države su jedini mogućni garant bezbednosti i slobode u kosmosu“, piše Aleks Lajtman u tekstu ‘SAD i UN u sporu oko vlasti nad kosmosom’. „... samo su Sjedinjene Države dosledno iskazale spremnost i sposobnost da smanje i spreče širenje opasnih ili potencijalno opasnih tehnologija.“

Ove reči su napisane u avgustu 1998, takoreći istovremeno sa eksplozijom rakete „titan IV“, drugom po redu, koja se raspala 40 sekundi pošto je lansirana iz Kejp Kanaverala. Jedan od prethodnih „titana“ je doživeo istu sudbinu 1993, dok je lansiranje istoimene rakete 1997. srećom bilo uspešno. Da je ta raketa eksplodirala, noseći 32,5 kilograma plutonijuma, cela Florida bila bi kontaminirana radioaktivnom materijom, a desetine hiljada ljudi obolelo bi od raka.

Da se arogantna američka administracija ne obazire na svetsko javno mnjenje i upozorenja stručnjaka, pokazuje još jedan primer. Samo nedelju dana pošto se konferencija UN, u Beču 1982, usprotivila nuklearizaciji i zloupotrebljavanju kosmosa u ratne svrhe, predsednik Regan je najavio nuklearne eksplozije u kosmosu.

Zemlja koja ulaže milijarde i milijarde dolara (za „rat zvezda“ je bilo predviđeno 55 milijardi!) istovremeno je na dnu lestvice po onome što izdvaja za obrazovanje, dečju zdravstvenu zaštitu i socijalne probleme. Njeni astronauti pobadaju na Mesecu američku zastavu, Mesec je buduća raketna baza i centar za usmeravanje smrtonosnih lasera, iako bogatoj zemlji koja se nameće svetu kao lider niko ne preti.

Narodi sveta, međutim, žele da se zaštite upravo od onih koji bi da ih „odbrane“ i „zaštite“ rizičnim, ekološki poraznim programima kao što je HAARP i drugi, njemu slični.

- Sve nacije moraju sarađivati u miroljubivom istraživanju i korišćenju kosmosa - kaže Kerol Rosli, direktor Instituta za bezbednost i saradnju u kosmosu. - Jedina alternativa instaliranju oružja u dubini solarnog sistema je verodostojni sporazum o zabrani širenja ratnih sredstava u kosmosu, u kombinaciji sa međunarodnim programom pretvaranja zavojevačkog mentaliteta u mentalitet globalne saradnje...

Za glasove razuma, međutim, Pentagon je gluv. Dok se na dalekom severu, u Aljasci, gradi sistem za „rat zvezda“, to jest za opasno poigravanje jonosferom, proizvođači oružja prionuli su na pripreme za stvaranje antiraketnog kišobrana, pomoću raketa-presretača balističkih projektila. Privremeno, orbitalne lasere i elektromagnetne „topove“ zameniće „pametne bespilotne letelice“ - neka vrsta tehnoloških kamikaza, koji se kreću brzinom od 16.000 kilometara na čas.

Sutra: Tehnologija novog ropstva