Linija fronta na globusu!

IZ Švajcarske je o napadu Nemačke na SSSR upravo 22. juna izvestio radiogramom agent prema kojem su se u Moskvi odnosili s nepoverenjem, jer on, za razliku od Zorgea, nije objašnjavao sovjetskim kontrolorima tačne izvore iz kojih se obaveštavao. Kako se ispostavilo posle rata, britanska obaveštajna služba je preko "Lusi" prenosila informacije u SSSR. Britanske specijalne službe su dotle uspele da dešifruju nemački vojni kod i imale su najbolju u svetu službu hvatanja radio-veze nemačke vojne komande.

Posebno mnogo informacija o mogućem napadu Nemačke upravo u nedelju 22. juna stiglo je iz pograničnih vojnih okruga i neposredno od pogranične službe, koja se nalazila najbliže polaznoj tački nemačke armije. Pogranične jedinice su ulazile u sistem NKVD i njihove informacije su se Staljinu dostavljale obično preko Berije.

Vojne jedinice koje su bile na izvesnoj udaljenosti od tzv. pogranične zone imale su svoju obaveštajnu službu na raznim nivoima (pukovska, divizijska, armijska) i njene informacije su se prosleđivale Staljinu preko glavne obaveštajne uprave (GRU) i dostavljale u Narodni komesarijat odbrane i Staljinu obično preko generala Fjodora Golikova.

Hitler je, kao što je poznato, doneo definitivnu odluku o invaziji na SSSR tek 20. juna 1941. godine. Za okončanje plana "Barbarosa" izdvojeno je šest nedelja. Hitler je 21. juna diktirao proglas narodu i vojsci. Konkretna naređenja su počela neposredno da pristižu u vojne jedinice Vermahta takođe tek 21. juna. Kako svedoči maršal Žukov, nemačke oklopne jedinice, koje su se nalazile na značajnoj udaljenosti, prebačene su u polazne oblasti tek u noći na 22. jun.

Staljin tog dana nije sedeo skrštenih ruku. Iako je došao u Kremlj tek oko 18 časova, Timošenko i Žukov su bili u stalnom telefonskom kontaktu sa njim još od jutra. I. V. Tjuljenjev, komandant Moskovskog vojnog okruga, u svojim sećanjima navodi da je upravo 21. juna tokom dana dobio telefonski naredbu od Staljina da protivvazdušnu odbranu Moskve dovede smesta u borbenu gotovost.

U pograničnim jedinicama borbena gotovost se morala stalno održavati, a prelazak na potpunu borbenu gotovost nije mogao da traje više od sat-dva. Isto se odnosilo i na pogranične okruge. Teško je izvršiti dekoncentraciju frontovske avijacije u noćne sate i zato je veliki broj aviona uništen na aerodromima prvog dana rata. Ali to je spaslo letački kadar. Iskusni piloti su u prvoj fazi rata bili važniji od aviona zastarelih tipova.

U najautoritativnijem zapadnom istraživanju prve faze rata Nemačke i SSSR, u knjizi profesora Džona Eriksona "Put ka Staljingradu" (1975) navodi se da se nemački kaplar koji je upozorio SSSR na napad nekoliko sati pre nego što je on počeo zvao Alfred Liskou. Iz opisa te epizode koji je dao Erikson proističe da je ispitivanje Alfreda Liskoua trajalo celu noć i da još nije bilo završeno u četiri sata ujutro kada je nemačka artiljerija otvorila vatru po položajima Crvene armije.

U jednoj od nedavno objavljenih zapadnih Staljinovih biografija, ista epizoda drukčije je opisana: "Nemački vojnik, bivši komunista, hrabro je prešao granicu da bi saopštio tačno vreme napada. Staljin je naredio da se on odmah strelja zbog dezinformisanja".

Ista tvrdnja o sudbini Alfreda Liskoua i još jednog nemačkog prebega te večeri Vilhelma Korpika može se naći i u drugim knjigama o Staljinu. Tačan izvor informacija o sudbini tih prebega obično se ne navodi. Ali o Staljinu, posebno u početnoj fazi rata, mogle su se posle njegove smrti ispredati svakakve izmišljotine i razne fantastične priče. To je prvi uradio Hruščov, izjavivši u svom govoru na XX kongresu KPSS da je "...Staljin razrađivao vojne operacije na globusu". Kada je čuo komešanje u sali, Hruščov je ponovio: "Da, drugovi, on je obično uzimao globus i na njemu pratio liniju fronta".

Staljinov skeptičan odnos prema mnogobrojnim izveštajima obaveštajne službe o datumu početka rata nije bio njegova glavna greška u to vreme. Glavni propust njegov i celokupne tadašnje komande Crvene armije je bio u tome što su, iako su shvatali da je agresija neizbežna, i Staljin i ceo njegov Generalštab pretpostavljali da će glavni udar Vermaht naneti na jugu, da bi brzo osvojili Ukrajinu s njenim žitom i Donbasom i potom nastavili u istom pravcu, osvajajući naftne i žitne oblasti Severnog Kavkaza i presecajući SSSR napola.

Staljin jednostavno nije očekivao da će Hitler svoje glavne snage usmeriti na Moskvu i Lenjingrad, gde ih je mogla očekivati ne samo najodlučnija i najpredanija odbrana, nego i najranija zima.


GRANIČARI ČUJU TENKOVE

IZVEŠTAJI frontovske obaveštajne službe bili su posebno alarmantni upravo 21. juna. Nemačke vojne jedinice počele su da se postavljaju na startne pozicije i buka motora i gusenica nemačkih tenkova dopirala je do graničara. Sovjetsku granicu više nisu narušavali izviđački avioni, kao pre, nego bombarderi, ponekad noseći rezerve bombi. To su već bili trenažni letovi pred napad.


PREBEG NAJAVIO UDAR

INFORMACIJE nemačkog kaplara i bivšeg komuniste, koji je prebegao graničarima 21. juna uveče, ozbiljnije su shvaćene nego informacija obaveštajaca, očigledno zbog toga što je slučaj bio tako neobičan. Do tada nije bilo dobrovoljnih prebega nemačkih vojnika na stranu SSSR. Da je to bio pokušaj da se sovjetska strana isprovocira na neka preventivna dejstva koja bi se mogla oceniti kao agresija, za njih svejedno više nije bilo vremena. Mogle su se samo izvršiti pripreme za odbranu.

Kraj