Veselje kraj obešenih Srba

U LOGORU Bosanaca na Ostrovačkoj Adi bio je komandant folksdojčer Oskar Karačaji, bivši činovnik Pučke banke iz Kovina. Režim u ovom logoru bio je nepodnošljiv. Svedok Vladimir Tomašević, šumar iz Pančeva, svedoči o tome sledeće:

"Krajem avgusta 1941. kada sam došao u logor zatekao sam 700-800 Bosanaca koji su dovedeni sa Sajmišta. Bio sam više puta očevidac kada su bolešljive, iznemogle logoraše tukli samo zato što nisu mogli da budu uspešni u radu kao mlađi i izdržljiviji logoraši. Tukli su ih kaiševima, koljem i debelim štapovima kao stoku. Hrane u početku nije uopšte bilo skoro nikakve, a kasnije su dobijali obično pasulj ili kačamak redak sa tricama bez masti. 'Leba uopšte nismo dobijali. Vodu smo pili iz Dunava i zbog toga dobijali jak proliv. Što usled tuče, što zbog hrane dnevno je umiralo 20-30 ljudi".

Ubistva radi odmazde vršena su tokom čitave okupacije po svim gradovima i selima Banata - Folksdojčerska komanda javne bezbednosti u Banatu streljala je 1.389 lica.

Jedan pronađeni originalni dokument u opštini Bočar od 7. avgusta 1941. opisuje kako su banatski folksdojčeri gledali na komšije Srbe:

"Povodom događaja poslednjih dana primećuje se izvestan nemir među nemačkim stanovništvom u Bočaru i opšta bi želja bila, kada bi se sve što je sumnjivo i što se nalazi u apsu streljalo i to na taj način da se u svakom selu po nekoliko njih streljaju da bi veći strah zavladao među Srbima. Ako svi ovi i dalje budu na slobodi i ako ne budu podvrgnuti strožim merama, mora se računati sa najgorim, jer kao što je to već poznato, to je jedan vrlo podmukao narod".

U selu Bašaid 4. oktobra 1941. javno je streljano 11 Srba, osumnjičenih da su komunisti. Žrtve su obešene po banderama ispred pravoslavne crkve i opštinske zgrade. Bili su prisustni ne samo svi folksdojčeri iz mesta već su došli i folksdojčeri iz susednog sela Bikača. Dovedena je folksdojčerska bleh-muzika koja je svirala pred opštinom gde su u dva reda bile obešene žrtve. U opštinsku zgradu je doneto bure piva i tu se pilo i veselilo.

Ni to nije bilo dovoljno, nego su trojica iz Bašaida, Franc Nehr, Franc Mali i Peter Kotre, iste noći zašli po srpskim kućama, iz kreveta izvukli petoricu Srba i na ulici ih zverski pobili.

Nisu samo folksdojčeri po selima ispoljavali bes prema Srbima, nego se isto dešavalo i u gradovima.

Evo kratkog izvoda iz opisa jedne masovne tuče 4. avgusta 1941. u Velikoj Kikindi. Prema iskazu sveštenika Đure Stepanovog, koji je bio u prvoj grupi od 50 žrtava, njih su tukli čitav sat i po. Oni su bili doterani u dvoranu sokolane gde su im folksdojčeri naredili da se skinu goli do pojasa i da sa svojim košuljama, kaputima, kapama i šubarama brišu patos klečeći. Posle desetak minuta prisutni folksdojčeri, civili, vojnici i policajci, navalili su kao razbesnele životinje sa ašovima, lopatama, kundacima, bajonetima, toljagama i nogama na žrtve.

Svedoka su kao sveštenika izdvojili u ugao sale gde su ga zverski tukli, pa mu potom dali da vuče veliku četku za glačanje parketa, na kojoj je stajao jedan folksdojčer. Pošto on iscrpljen od tuče nije mogao da je vuče, prišao mu je oficir koji ga je 50 puta svojim kožnim opasačem svom snagom udario. Jedan od vojnika ubo ga je bajonetom više puta u butinu, a folksdojčer, civil, obućar iz Kikinde, uzjašio ga je, opsovao mu majku popovsku i počeo da mu čupa bradu.

Kako se koja od pretučenih žrtava onesvešćivala, folksdojčeri su je hvatali za noge i odvlačili u dvorište gde su ih bacali jedne na druge kao strvine. U međuvremenu su dovođene nove žrtve pa je nastavljena tuča trajala skoro čitavo poslepodne. Od zadobijenih povreda u toj masovnoj tuči četvoro je izgubilo život.

Banatski folksdojčeri nisu prestali sa svojim zločinačkim delanjem ni poslednjih dana okupacije.

U Srpskoj Crnji banatski folksdojčeri iz Nemačke Crnje, koji su se evakuisali 3. oktobra 1944, dva dana kasnije upadaju kamionom na kome su se lepršale sovjetska i jugoslovenska zastava. Razdragani građani koji su pošli u susret kamionu pokošeni su mitraljeskim rafalom folksdojčera iz Nemačke Crnje, koje je predvodio bivši upravnik Nojhausenovog imanja "Julija majur". Stanovništvo je prepoznalo još dosta folksdojčera iz obe Crnje koji su učestvovali u masakru. Tom prilikom ubijena su šestorica Srba, a odvedena su sedmorica čiji su leševi, sem jednoga, strahovito unakaženi nađeni na drumu za Žombolj na rumunskoj teritoriji.

Zločinačko delovanje banatskih folksdojčera teško je pogodilo slovensko, jevrejsko i cigansko stanovništvo. Prema podacima iz prijava oštećenih i njihove rodbine, u Banatu je za vreme okupacije stradalo 36.339 ljudi, a pobijeno je 2.410.

Svesni da su sebi za svagda onemogućili opstanak među komšijama, Nemci su pobegli iz Banata. Od 128.919 folksdojčera, koliko ih je ukupno bilo za vreme okupacije, 32.290 ih je pobeglo neposredno pred oslobođenje.

Prema podacima, u Petrovgradu i Pančevu je proglašeno 4.025 folksdojčera za ratne zločince odnosno narodne neprijatelje.

IZ LOGORA NA STRELjANjE

Koncentracioni logori u Banatu nisu bili samo svirepa mučilišta već i rezervoari iz kojih su birali žrtve koje će biti streljane "u ime odmazde" za pojedine diverzantske akcije narodnooslobodilačkog pokreta u Banatu.

KRAJ