Sanjali hranu i topli stan

OSTALO je zabeleženo da su u Bukureštu, ubrzo po otpočinjanju novih procesa u Sovjetskom Savezu, nekoliko puta boravile delegacije iz Moskve. Što javno, što tajno pokušavale su da ubede Nikolaja u nužnost promena. Ništa nije pomagalo, on je postajao sve tvrđi i neumoljiviji.

Tih poslednjih desetak godina vladavine Čaušeskua, u kome se sve jače čuo glas beskrupulozne i, kažu bliski, lišene svakog osećanja za ljudskost, supruge Elene, namakle su omču diktatorskom paru. Bar što se tiče naroda.

Podaci o svakodnevnom životu oko 22 miliona Rumuna u to vreme su zapanjujući i užasavajući. Rumunija je potpuno iscrpljena ubrzanim vraćanjem spoljnog duga od oko 12 milijardi dolara i celokupnu industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju usmerava ka tome. Narod u početku prihvata "uputstva" šefa države i steže kaiš, još mu verujući da će - svanuti bolje sutra! Zemlja je počela da izvozi sve - od igle do lokomotive. Sve što je neko negde u svetu hteo da kupi.

Već 1981. odnosno 1982. temperatura u zgradama sa centralnim grejanjem je zakonski ograničena najviše na 10 stepeni. Centralna topla voda je u početku stizala u stanove sve ređe, oko 2 sata dnevno, a na više spratove - nikad. Struja je u početku nestajala po jedan sat i to obavezno uveče, da bi se to ubrzo produžilo na nekoliko sati dnevno bez ikakvog programa i logike. U stanovima je zakonski bila dozvoljena upotreba dve sijalice najveće snage od 40 vati, a stanovništvo je da bi se uklopilo u dozvoljenu kvotu, bilo prinuđeno da zaboravi na obične frižidere, mašine za pranje veša, liftove i sve ostale elektrouređaje. Benzin je od početka bio racionisan, a kako je vreme prolazilo sve teže ga je bilo pronaći - do 1982. količine namenjene stanovništvu smanjene su za 20 odsto, 1983. za 50 odsto, a onda je 1985. i ta količina ponovo prepolovljena...

Sa hranom je, možda, bilo još gore. Od 1981. do 1989. u rumunskim radnjama gotovo uopšte nije bilo ulja, mesa i mesnih prerađevina, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, voća iz uvoza, kafe, čokolade, pirinča, brašna, pa čak retko i hleba. Narod se hranio povrćem, domaćim voćem i ribom domaćeg porekla, ukoliko su uspevali da ugrabe na pijacama...

Čaušesku je, uprkos svom sve više diktatorskom rukovođenju zemljom, početkom sedamdesetih godina postepeno sticao velike simpatije Zapada. Pre svega zato što je bio opozicija SSSR-u u okviru Varšavskog ugovora i pokušavao da se udalji od njegove, kako su je tada zvali, hegemonističke politike. Režim je, slično tadašnjoj SFRJ, dobijao kredite "šakom i kapom" za finansiranje svojih, često megalomanskih i nepotrebnih ekonomskih projekata. U "epohi Čaušesku", kako su u tadašnjoj istoriografiji nazvane te godine, izgrađeni su brojni kapitalni objekti, ali su bacane pare na, može se reći, sulude ideje "vođe" i njegove supruge Elene.

Između 1971. i 1982. godine izgrađeni su bukureštanski metro, kanal Dunav - Crno more, hiljade novih stambenih solitera, uključujući i one u selima, grandiozna Palata naroda i petina "novog" Bukurešta, ogromni industrijski kombinati, neprimereni i nepotrebni Rumuniji. Sve to je dovelo rumunsku ekonomiju do ivice opstanka i gotovo do bankrota: u tom periodu spoljni dug Rumunije je povećan sa 1,2 na oko 12 milijardi dolara. Uz to, prihodi zemlje od spoljno-trgovinske razmene opali su 1982. za 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U jednom trenutku, zemlja je došla u situaciju da više ne može redovno da servisira spoljne dugove. Čaušesku se ko zna zbog čega naljutio i odlučio da više Rumunija ne uzme nijedan strani kredit i da počne ubrzano da vraća dugova, pre svega MMF!

Celokupna zemlja se okrenula izvozu: sve što je proizvedeno, išlo je za vraćanje dugova. Najveći deo industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, uključujući i one najnužnije, izvozio se na Zapad. Sva roba koju je Rumunija tada izvozila prilagođena je zapadnim standardima - od kvaliteta, do pakovanja. A stanovništvo je bilo gladno: od 1986. uvodi se "racionisana raspodela osnovnih proizvoda" - hleba, pirinča, ulja, brašna, šećera putem bonova, ili kako je to kod nas nekad nazivano - tačkica! Javna tajna je bila da su proizvodi za Zapad bili najvišeg mogućeg kvaliteta, a ono malo što je preostalo za narod - nikakvog! Svi su bili srećni kada "nalete" na neki od proizvoda koji nije bio pogodan za izvoz...

Sav prihod je uredno sakupljan na posebnom računu u Narodnoj banci. I ne samo to: Čaušesku je naredio da se sva strana valuta odmah pretvara u suvo zlato. Njegovi najbliži kažu da je on u to vreme zamislio da učini nacionalni lej konvertibilnim, oslanjajući se na "zlatnu" podlogu.

Dugove je Rumunija vratila, ali nikada nije saopšteno koliko je zlata u tom periodu sakupljeno u Narodnoj banci i koliko je Bukurešt bio blizu "zlatnom važenju" svoje valute.

Njegova ideja je bila da nekako u vreme drakonskog vraćanja stranih zaduženja sprovede i nacionalni referendum na kome je stanovništvo trebalo da se izjasni o njegovom predlogu: da se zakonski zabrani svako dalje zaduživanje Rumunije! Ta ideja nikada nije sprovedena, a svedoci iz njegove najbliže okoline ni danas ne znaju zašto!

Gotovo svi se slažu da je paru Čaušeskuovih, bar što se tiče raspoloženja naroda, "došlo glave" i prelilo čašu nekoliko megalomanskih projekata.

Najveći bes stanovništva je izazvalo ubrzano vraćanje dugova po cenu gladi i umiranja. A zatim sledi niz fantastičnih ideja: neobjašnjive mere u demografskoj politici, zdravstvu, sistematizaciji sela, obrazovanju, izgradnja jedine termocentrale u Rumuniji sa pogonom na uljane škriljce, izgradnja Palate naroda, kanal Dunav - Crno more, rušenje crkava i spomenika kulture.

Režim Čaušeskua je imao opsesiju da nacija odumire i da joj treba hitno pomoći. Međutim, osnova politike je bila zabrana abortusa i rađanje po svaku cenu. Dekret o svakoj zabrani abortusa iz 1956. je ukinut i 1966. godine usvojen novi koji je dozovoljavao abortus "na zahtev iz određenih medicinskih razloga". Treba reći da je u to vreme abortus bio zabranjen u gotovo svim socijalističkim zemljama. Rumunija je tada dozvolila abortus u prva tri meseca trudnoće "iz terapeutskih ili izuzetnih razloga", a u specijalnim slučajevima do starosti ploda od šest meseci.

Sutra: "Recepte" doneo iz Koreje"