Recepte doneo iz Koreje!

ČAUŠESKU je krajem 1985. smislio novi zakon, dozvoljavajući abortus samo ženama koje su navršile 42 godine ili su već rodile petoro ili više dece! Posledice su bile zastrašujuće: žene su masovno umirale posle intervencija priučenih lekara ili veterinara, a na ulicama je stalno rastao broj napuštene dece. Nove vlasti Rumunije suočile su se posle decembra 1989. sa čudovišnom činjenicom: oko 100.000napuštene dece živelo je u tragičnim uslovima na ulicama, putevima i u podzemlju gradova! Stopa mortaliteta dece u Rumuniji je i danas, 25 godina od "prelomnog" trenutka, i dalje najviša u Evropi.

Uz to, između 1988. pa sve do 1992. hiljade malih Rumuna zaražene su virusom HIV. Najviše u Evropi. To je posledica potpunog ignorisanja ovog problema prethodnog režima koji je to smatrao "problemom isključivo kapitalističkog sistema"...

Veliki vođa se 1971. posle poseta Kini i NDR Koreji vratio potpuno fasciniran idejom potpunog nacionalnog preobražaja. To je, kako se uverio, već bilo uneseno u program Radničke partije Koreje i sprovođeno u kineskoj Kulturnoj revoluciji. Tada Čaušesku započinje transformaciju rumunskog društvenog sistema pod uticajem filozofije Kim Il Sunga, čije su ideje prevođene na rumunski i besplatno distribuirane po celoj zemlji.

Rezultat je ubrzo usledio: već početkom 1972. Čaušesku donosi plan "sistematizacije sela i gradova" u cilju "izgradnje razvijenog socijalističkog društva". Program je predviđao rušenje seljačkih, sitnih domaćinstava i kuća i njihovo preseljenje u stambene blokove! Tako su stotine sela u Rumuniji srušene, ali je većina, na svu sreću, ipak opstala. Najrečitiji primer je "ogledno" predgrađe Bukurešta, na putu ka međunarodnom aerodromu "Otopenj", gde i danas bivši zemljoradnici, lišeni njiva i obora, žive u petospratnicama bez liftova i bez svega na šta su navikli. Neki kažu da su zbog štednje "zaboravili" da u njima izgrade toalete...

Jedna od Čaušeskuovih opsesija je bila u to vreme pionirsko korišćenje uljnih škriljaca u energetici zemlje. On je prvi zamislio da buduća termocentrala u mestu Anina (na zapadu zemlje, u blizini Srbije) mora da koristi škriljce umesto nafte, gasa ili uglja za proizvodnju struje. Izgradnja je koštala oko milijardu tadašnjih dolara. Započeta je 1976, a "proradila" - 1984. Iako su radnici termocentrale imali četiri puta veće plate od najboljih lekara u prestonici Bukureštu, iz nje nije izašao nijedan kilovatčas! Posle bezuspešnih pokušaja, zatvorena je definitivno 1988. godine i 2003. prodata u staro gvožđe.

Državno rukovodstvo je krenulo i u reorganizaciju obrazovanja. Ukinuti su mnogi predmeti, a srednje škole i fakulteti su direktno stavljeni pod jurisdikciju fabrika koje su propisivale programe...

Ovakav spoj prakse i obrazovanja pokazao se kao potpuno nedelotvoran. Obrazovanje je dospelo na dno, broj studenata se stalno smanjivao, a nastavni kadar je sistematski izbacivan iz obrazovanja počev od 1974, kada je predsednik Čaušesku izjavio da "u visokom obrazovanju ne može da radi kadar koji ne podržava duh koncepcije marksizma-lenjinizma i programa naše partije".

Od 1975. njegove reči su bukvalno shvatane, a na doktorske studije moglo je da se dospe isključivo uz posebnu dozvolu gradskog komiteta partije. Posle pozitivne ocene, "predmet" je prosleđivan specijalnoj komisiji u samom centralnom komitetu rumunske KP!

Na duši predsednika Čaušeskua ostaje i uništavanje 23 crkve u glavnom gradu i rušenje petine jednog od najstarijih delova grada radi izgradnje njegovog sna - novog centra Bukurešta i grandiozne Palate naroda, druge po veličini u svetu posle američkog Pentagona. Uz to, u sve vere u Rumuniji infiltrirani su agenti Sekuritate, a sve crkve su direktno bile podređene Odeljenju za veroispovesti. Uključujući i većinsku rumunsku pravoslavnu crkvu na čelu sa patrijarhom.

Čaušesku je inicirao i - uništavanje nauke. U korenu. Jednim potezom pera prebacio je izučavanje istorije iz Akademije nauka u partijsku akademiju "Štefan Georgiju". Akademija nauka je kao istraživačka institucija praktično likvidirana, a novi istraživački kadrovi su izabrani u redovima aktivista partije, na čelu sa njegovom suprugom Elenom. Čuveni u svetu rumunski Matematički institut je ukinut 1975, a istu sudbinu je 1982. doživeo i Institut za pedagogiju. Uskoro je ukinuta i većina drugih naučnih instituta.

Posebno bolna priča za Rumune je izgradnja kanala Dunav - Crno more, Palate naroda i bukureštanskog metroa.

Dva faraonska, megalomanska projekta Nikolae Čaušeskua - izgradnja kanala Dunav - Crno more i grandiozne Palate naroda, kasnije preimenovane u Palatu parlamenta, definitivno su zapečatili njegovu sudbinu posle godina gladi i patnje.

Gradnju Palate naroda, koja je proglašena najvećom zgradom u svetu posle Pentagona, istini za volju treba da zahvali kralju Rumunije Karolu II koji je još 1935. hteo da na brdašcu zvanom Arsenal izgradi donji dom Parlamenta ali ga je početak Drugog svetskog rata omeo. Njegovu ideju je Čaušesku razvio do neslućenih razmera kao krunu svog samodržavlja: zgrada je dugačka 270 metara i široka 240, visoka je iznad zemlje 86 i ide 92 metra ispod površine, ima devet nivoa nad zemljom i još toliko pod zemljom i površinu od čak 330.000 kvadratnih metara. Po zapremini od oko 2,6 miliona kubnih metara samo za dva odsto je manja od Keopsove piramide...

Za izgradnju ovog monstruma, koji ni danas u potpunosti nije završen i ne mogu da nađu svrhu svim njegovim prostorijama, potrošeno je najmanje dve milijarde dolara. Zvanično je izgradnja započeta juna 1985, ali su pripreme - rušenje oko sedam kvadratnih kilometara mirnog kvarta u kome je živelo oko 40.000 bogatih jevrejskih i jermenskih trgovaca - započeto još 1980. Sa mape Bukurešta nestali su tada stari manastir Vakarešti, bolnica porodice Brnkoveanu, stara zgrada Nacionalne arhive, stadion "Republika" i mnogo, mnogo crkava.

U gradnji palate je učestvovalo oko 700 arhitekata i 20.000 radnika i nebrojeno zanatlija i primenjenih umetnika koji su radili danonoćno - u tri smene. Umetnike i arhitekte Čaušesku je jednostavno regrutovao: sve ih je pozivao na vojnu vežbu bez ograničenja trajanja pod pretnjom zatvora! Broj zatvorenika koji su radili na ovoj zgradi nikada nije obelodanjen, a posebno ne broj poginulih kojih je svakoga dana, kažu, bilo bar nekoliko.

Sutra: Obožavani "genije" sa Karpata