Demontiranje države

Pod “kritikom svega postojećeg” Tito je, pre svega, mislio na trodnevnu javnu raspravu na Pravnom fakultetu u Beogradu, u kojoj su profesori Andrija Gams i Stevan Đorđević istakli “da je rotacija obavezna za sve, da je neshvatljivo što se u Ustavu ističe doživotnost funkcije Predsednika Republike na jednu ličnost”, a “osporavana je i potreba za širim (ustavnim) ovlašćenjima Predsednika Republike”. Profesor Stevan Vračar je tvrdio da je “naše društvo sada u najdubljoj krizi, da je pitanje da li uopšte imamo politički sistem, da su sve dosadašnje ustavne reforme i reforme političkog sistema izneverile očekivanja, da amandmani ne predstavljaju izlaz iz krize, već naprotiv”.

Profesor Mihailo Đurić je govorio da se ustavnim promenama, “u stvari, odbacuje i sama ideja državne zajednice jugoslovenskih naroda”. Đurić je već tada video da će isforsirane ustavne promene Jugoslaviju pretvoriti u prošlost:

- Jugoslavija se ustavnim amandmanima svodi gotovo samo na geografski pojam, budući da se na njenom tlu ili, tačnije, na njenim razvalinama, i to pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda koji u njoj žive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, čak međusobno suprotstavljenih nacionalnih država.

- Usvajanje ustavnih amandmana je krajnje ozbiljan i složen poduhvat u zemlji u kojoj nijedna od postojećih republika, izuzev jedne, SR Slovenije, nije nacionalno homogena.

- Ovi amandmani uvode Jugoslaviju u POSLEDNjU njenu raskrsnicu!

Zbog ove dalekovidosti profesor je u jesen 1972. osuđen na devet meseci zatvora, ali mu je Vrhovni sud Srbije, na intervenciju Nikezića, zatvorsku kaznu zamenio novčanom od 5.000 dinara. Januara 1973, čim je Tito uz asistenciju trojanskih konja iz Srbije, smenio Nikezića, profesor Đurić je poslat u Zabelu na devetomesečnu kaznu robije.

Gradski komitet SK Beograda 6. aprila 1971. godine dostavio J. B. Titu informaciju kako je tekla rasprava na Pravnom fakultetu povodom ustavnih amandmana, vođena 18, 19. i 22. marta: ”Većina učesnika u diskusiji (učestvovala su 22 nastavnika) ukazala je na neminovnost promena u organizaciji Federacije. S druge strane ponovo su se oglasile i sve one snage koje su već duže vremena u sukobu sa politikom SK Srbije. Ovde su se ispoljile dve tendencije. Jedna grupa diskutanata (Stevan Vračar, Kosta Čavoški) nastojala je da ospori važnost amandmana tvrdeći da se njima žele zaobići i prikriti pravi društveni problemi, da su oni samo izraz unutrašnjih razmirica u okviru `vladajućih snaga`, `otuđene elite` i sl. ”Nadalje, kaže se u ovoj informaciji, izdvojila se druga grupa profesor, čiji je tipični predstavnik Mihailo Đurić, koja je istupila sa izrazito velikosrpskih, šovinističkih pozicija. Glavne teze: “Srbija ugrožena. U celom posleratnom periodu Srbija je u podređenom položaju. U vreme kada se podižu čvrste državne granice između republika naš osnovni zadatak da obezbedimo politička prava srpskog naroda čiji veliki deo (40%) živi izvan granica SR Srbije”.”Ovo što se sada čini ravno je razbijanju Jugoslavije. Srbi čuvaju a predstavnici drugih naroda se poigravaju sa sudbinom zemlje. Zašto se status pokrajina definiše u saveznom ustavu, itd.””Na samom kraju diskusije za reč se javio profesor međunarodnog prava Stevan Đorđević i govorio o odredbama koje regulišu položaj Predsednika Republike i posebno o kandidovanju druga Tita. Đorđević je osporavao potrebu za širim ovlašćenjima Predsednika Republike, a zatim rekao da je protiv pominjanja istorijskih zasluga i uloge druga Tita u tekstu amandmana.Govorio je i protiv ponovnog kandidovanja druga Tita.”

Profesor Đorđević je zbog ovih izgovorenih reči izbačen sa Pravnog fakulteta.

Dan posle najtežeg razgovora u Titovoj predsedničkoj karijeri, u Zagrebu su organizovane studentske demonstracije, na kojima je rečeno da Jugoslavija pljačka Hrvatsku, da se devize koje zarađuje hrvatska turistička i druga privreda slivaju u Beograd, da dva velika beogradska privredna sistema, “Geneks” i “Ineks”, imaju mnogo hotela na hrvatskom primorju. Traženo je da se obuka u JNA obavlja na jeziku republike u kojoj je jedinica stacionirana, da tri četvrtine regruta služi vojsku u svojoj republici, da Tito doživotno bude predsednik Predsedništva Jugoslavije. I da se ime države od SFRJ promeni u SJSSR - Savez jugoslovenskih socijalističkih samoupravnih republika.

Nekoliko dana kasnije, Kardelj je našao za potrebno da pohvali srpske političare za odvažno držanje u razgovoru sa Titom.

- Moji Slovenci nikad ne bi tako postupili.

Kardeljevi asistenti u Sloveniji tada su pokušavali da arbitriraju između Srba i Hrvata. Hrvate su optuživali za nacionalizam, a Srbe, koji su stvaranjem velikih privrednih sistema i modernizacijom svoje privrede sve više ugrožavali monopol slovenačkih firmi na jugoslovenskom tržištu, sumnjičili su za tolerisanje sve većeg uticaja stručnih ljudi, tehničke inteligencije i sposobnih direktora-menadžera na donošenje privrednih odluka. Ideološki su ih sumnjičili za tzv. tehnokratizam i tehnomenadžerstvo, koje je rukovodstvo SKJ smatralo velikim neprijateljima “našeg samoupravnog socijalističkog društva”.

Ključni razlog slovenačkog ideološkog čistunstva krio se u činjenici da je tada u Srbiji, sve uspšenije poslovalo čak dvadesetak velikih privrednih sistema. Od “Prve petoletke” u Trsteniku, koja je radila delove za “Boing” i poljoprivrednih kombinata u Beogradu, Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu, do fabrike teških mašina i alatljika “Ivo Lola Ribar” u Železniku i Elektronske industrije u Nišu, koja se razvijala po uzoru na “Simens” i “Filips”.

Sutra: Opsesija vojnim udarom