Milijarder iz bureta

KRAJEM 19. veka Džon D. Rokfeler je kupio autorsko vlasništvo nad patentom za sve začepljene metalne tankere (burad ili barele) kojima je nafta železnicom prevožena od izvorišta do rafinerije. Ovaj potez je omogućio da njegova firma Union Tanker Car Company dođe u poziciju da diktira cene na naftnom američkom tržištu koje je tek bilo u povoju. Taj svoj monopolski položaj je više nego iskoristio.

Isti tip tankera (buradi) se koristi i danas. Rokfeleri su preko ove kompanije (Union Tanker Car) iznajmljivali burad stotinama vlasnika naftnih polja koji su na taj način transportovali sirovu naftu do rafinerija. Pre nego što je počela serijska proizvodnja buradi, nafta je prevožena u običnim drvenim buradima bez poklopca. Ovakavim prevozom gubio se veliki deo sirove nafte zbog prosipanja ili isparenja. Iskustva su pokazala da su mnoga burad stizala u rafineriju samo sa nataloženim katranom na dnu.

Zatvoreni metalni tankeri su bili pun pogodak u novom naftnom biznisu. Zarada je sve više i sve brže rasla.Rokfelerima je išlo naruku i to što su od železnice dobijali velike popuste i premije. To su bile godine kada se bušila nafta u gotovo svim delovima Sjedinjenih Američkih Država. Bušotine su nicale svakodnevno. Nicale su i nove rafinerije, a postojeće su širile svoje kapacitete. Svi su bili svesni da posao sa naftom donosi fantastičnu zaradu. Banke su delile kredite kapom i šakom. Pojava novih buradi je taj profit višestruko uvećavala. I svi su potpisivali ugovore sa firmom Union Tanker Car. Tada Rokfeler povlači prvi potez. Raskida ugovore sa svim naftnim buštinama i povlači burad iz transporta crnog blaga. Kako niko nije mogao da uskoči u ovaj posao umesto Rokfelera, koji je držao patentno pravo, vlasnici naftnih polja, ali i rafinerije, počeli su da gube ogroman novac.

Posle nekog vremena, od obustave transporta, svi koji su ušli u ogromne investicije, došli su na ivicu bankrotstva. Tada se kao “spasilac” pojavio Džon D. Rokfeler i pokupovao za sitan novac najveći deo izvorišta i rafinerija sa kojima je ranije sarađivao. Tako je nastala ogromna kompanija “Standard Oil”, koja će objedinitia čitav posao sa naftom. Kasnije Rokfeleri investiraju i u železnicu i tako su potpuno zaokružili biznis sa naftom i niko više nije mogao da ih razori iznutra sličnom mahinacijom. Dž. D. Rokfeler pre ovog poteza nije imao nikakva znanja ni o vađenju nafte, niti o njenoj preradi.

Ali je imao mahinatorskog iskustvo i u pravom i pravovremenom plasmanu novca. Ovde nikako ne bi trebalo smesti sa uma i instrukcije koje su stizale od moćnog bankarskog klana iz Londona: Naduvati posao, podići cene na berzi, dati kredite, onda oboriti vrednost prodaje na tržištu i sve pokupovati za male pare. To je klasičan sistem poslovanja kojim se ova bankarska elita služi vekovima. Na ovaj način posluju i sve moćne dinastije sveta. Oni su eksperti za monetarne i berzanske smicalice. Oni, kao i kockari, jedino rade sa novcem - prodaju ga sa kamatom, investiraju u realne vrednosti i onda preuzimaju i tuđi rad i imovinu.

U periodu od 1900. do 1910. godine slične mahinacije su primenjene mnogo puta i “Standard oil” je postao vlasnik gotovo svih naftnih polja u Kaliforniji, Teksasu, Arkanzasu, Nju Džersiju i Ohaju. Tako je Rokfeler ili posedovao ili kontrolisao oko 90 odsto od onoga što se u to vreme nazivalo energetskim biznisom u SAD. Prvi i Drugi svetski rat orkestrirani su, kao što smo već spomenuli, iz iste bankarske centrale u Londonu, ali iz tog centra dirigovan je i ulazak u posed velikih naftnih bušotina na Bliskom i Srednjem istoku. I rat u Vijetnamu je bio rat za naftna izvorišta u Indokini. Džon F. Kenedi nije bio voljan da tamo održava konstantno američku vojsku, zarad interesa naftnog biznisa ovog klana i zato je, po sve dostupnijim dokumentima, morao da bude likvidiran.

Kada je 1911. godine američka vlada bila primorana da Rokfelere optuži za monopol, pod pritiskom mnogih drugih biznismena i da bi se sačuvao privid demokratije i slobodnog tržišta, Standard oil je rasparčan. Rokfeleri su izveli još jednu perfidnu smicalicu i to tako što su svoj monopolski posao sakrili od javnosti. Umesto jedne moćne kompanije oni su nastavili monopolistički da posluju, ali pod raznim drugim imenima malih kompanija i sve to zarad privida o slobodnom tržištu. Međutim, sve ove novonastale kompanije bile su povezane i imale su u svom nazivu slova S. O. Nastao je tako SOHIO (u Ohaju), SOPCONY (u Njujorku), ESSO koji je kasnije postao EXXON itd. Ovaj način monopolističkog prikrivenog poslovanja se primenjuje danas gotovo u celom svetu i to preko takozvanih nacionalnih tajkuna ili oligarha. Ima ih u svakoj zemlji gde su umešani prsti kompanija najmoćnijih porodica.

U periodu od 1910. do 1914. godine postojale su samo tri glavne naftne kompanije na svetu: Standard oil of America i njeni sitni S. O. delovi, British Persian Petroleum Company, koja je preko svojih arapskih partnera kontrolisala Irak, Iran, Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Siriju i holandski Royal Duch Shell, koji je kontrolisao holandsku istočnu Indiju, Indoneziju i jugoistočnu Aziju. Oni su trgovali, međusobnom kupovinom na berzi, i stalno menjali većinsku strukturu u vlasništu pojedinih porodica.

Ako je konoplja, odnosno proizvodi od nje, na bilo koji način mogla da zasmeta i pokvari ovako organizovan i razvijen posao, sasvim je logično da su Rokfeleri, Diponi, te bord Herstove kompanije, ali i njihovi mentori iz Londona, učinili sve da to spreče. A činjenice govore da je prvi automobil Henrija Forda bio napravljen za biodizel, gorivo od konoplje. Tih godina bila je i vrlo aktuelna tema kako bi i alkohol mogao da bude efektan za pokretanje automobila. Kako bi se i to sprečilo, pošto je Amerika bila prepuna raznih alkoholnih destilerija, uvedena je i prohibicija na slobodnu prodaju alkohola. Čuveni Eliot Nes se tako proslavio zatvaranjem mnogobrojnih destilerija i ne znajući šta je bio zapravo pravi razlog otvaranja ilegalnih fabričica alkoholnih pića. Mnogi slobodni analitičari američkog društva, u svojim osvrtima na te godine, upućuju da je i učešće mafije u tim nelegalnim poslovima bilo pod kontrolom Rokfelera. Gotovo svi holivudski filmovi i TV serije na ovu temu bazirani su na lažnim mitovima.

Rokfelerovi glavni partneri, Diponovi, podsticali su zato svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala.