Bankari se plaše kučine

Skandal sa zakonom o nametanju poreza na gajenje konoplje dvadesetih godina devetnaestog veka proizveo je mnoge pošalice. Za članove američkog Konresa se govorilo kako od lana i konoplje umesto pokrivača i kanapa žele da naprave predsednika. Poznata je i karikatura iz tog vremena na kojoj američki kongresmeni u žalosti nose mrtvački sanduk u kome leži preminulo slobodno tržište.

Upravo ovakva ekonomska realnost, bolje reći zloupotreba ekonomije, naterala je i tekstilce i proizvođače papira od konoplje da traže alternativne materijale. Papirna industrija je počela da proizvodi hartiju od drveta jer je šuma bilo u izobilju. Tekstilna industrija počela da se okreće ka pamuku, a to je u južnim državama dovelo do drastičnog povećanja broja robova.

U prvoj polovini devetnaestog veka američka industrija je toliko narasla da je počela da ugrožava britansku premoć, posebno u proizvodnji tekstila. Američki izvoz jeftinog pamuka je smanjio Britancima primat na svetskom tržištu tekstilnih sirovina, pa je aristokratija u Londonu odlučila da Americi podmetne nogu. Tako su 1833. godine naložili da se u čitavoj britanskoj imperiji ukine ropstvo. Smatrali su da će to podstaći i Ameriku da učini isto, čime bi se, dugoročno gledano, i izvoz pamuka iz SAD smanjio. Bio je to zapravo još jedan perfidan pokušaj Velike Britanije da američke nacionaliste ekonomski pokori, a ne nikakav altruistički odnos prema njihovim robovima. Istovremeno su i novine u celom ondašnjem svetu prikazivale Ameriku kao necivilizovano i brutalno društvo koje i dalje ima robovlasnički sistem.

Ipak, Britanija je vojno i dalje držala porobljene ljude u Irskoj i Indiji, što je u stvari savršen pokazatelj licimerstva politike koju je vodio London. Interesi aristrokratije sa Temze su uvek i jedino bili u prvom planu. Kompletno svetsko mnjenje se fokusiralo na južnjačke plantaže pamuka, gde je tretman robova bio užasavajući. “Umesto da ukidanjem ropstva Amerikanci stave tačku na ovu britansku propagandu, američka vlada je počela da brani robovlasnike na jugu. I to je bila pozicija obe stranke i Demokratske stranke i Vig Partije (Whig party)”, piše R. Dajč.

Naravno, obe ove stranke i njihove kongresmene su finansirali vlasnici plantaža pamuka sa juga. Ropstvo je bilo prisutno i na severu, pre britanskog ukidanja, a jedan od glavnih korisnika robova na severu je bila industrija konoplje. Njeno uzgajanje, čišćenje, močenje i obrada su tražili intenzivan fizički rad. I to je bio daleko teži robovski rad nego na uzgajanju pamuka. Na jugu je čak tretman robova bio bolji.

I tada je proradio takozvani sistem podzemna železnica i naglo bekstvo ka severu, gde su robovi, pod uticajem Britanije, dobijali status slobodnih ljudi. Oko 100.000 robova prešlo je na sever pre nego što će početi Građanski rat. Oni će svojim aktivnostima nastojati da izdejstvuju slobodu za “braću” na Jugu. Mnogi su pokušali da se dočepaju i oružja kako bi podigli ustanak. Ukidanje ropstva postao je glavni izborni slogan partija sa ciljem da privuku crnačke glasove.

Ipak, razlog za početak Građanskog rata u Sjedinjenim Državama nije bio u tome. To najbolje potvrđuju zapisi predsednika Linkolna u kojima je on tvrdio da uzrok rata nije pitanje ropstva već ekonomski interesi. Države sa juga bile su u ogromnoj prednosti sa svojim plantažama pamuka u odnosu na severnjačke plantaže konoplje. Nakon rata proizvodnja konoplje se smanjuje i potražnja postaje veća od ponude. Da bi to rešila, vlada u Vašingtonu je pokušala da seme konoplje uveze iz Kine, ali Britanci sprečavaju Kinu da Americi isporuči seme.

I danas, vek i po od tih događaja, i burne istorije vezane za sudbinu ove najsvestranije biljke, njen uzgoj i primena u industrijskoj proizvodnji, u SAD su ograničeni i kontrolisani. Neverovatno zvuči, ali slobodno uzgajanje i promet konoplje potpuno su slobodni samo u Holandiji, Severnoj Koreji i Urugvaju. U većini drugih zemalja to je i dalje nezakonito, mada se prekršioci sve manje gone krivično.

A to je tako zato što bi od mnogih mogućih primena u industriji, većina njenih proizvoda bila direktna konkurencija privatnom korporativnom biznisu pomenutih interesnih grupa bankara.

U proizvodnji papira od konopljine smese, a to podrazumeva hartiju za štampu novina, novčanica, za cigarete, razne filter papire, kese i kesice, knjige, za sveske i blokove, koverte, proces reciklaže bi bio mnogo lakši nego kod drveta. Duga vlakna od konoplje bi se mnogo lakše reciklirala. Prvobitna smesa koja je potrebna kao dodatak papiru u procesu reciklaže, koja mu daje veću otpornost i jačinu, može da se dobije od konoplje. Ova konopljina pulpa omogućava da se izvede najmanje dvostroko više reciklaža nego kod drvenog papira. I sama biljka proizvodi tri do četiri puta više korisnog vlakna po hektaru godišnje od drveta. Ovaj odnos zavisi od toga gde se, u kom geografskom područiju konoplja uzgaja.

Ali ako bi se ovo primenilo u praksi, onda bi konoplja postala konkurentna vodećim monopolističkim kompanijama za preradu drveta i proizvodnju papira: GP (Georgia Pacific), Universal Forest Product, Koch Industries, Humboldt Redwood Company, International Forest Product Corporation...

Ako bi se od konoplje proizvodio tekstil, posebno džins, to se ne bi dopalo: firmama “Diponu”, Eastman, Ashlandu, Koch Industries inc... I u Novom Pazaru bi se ljutili, jer pamuk za džins uvoze isključivo iz Turske. Od konoplje bi mogao da se pravi i odličan geotekstil gde spadaju takozvani erozioni pokrovi koji se koriste u agrokulturi. Oni sprečavaju obrušavanje zemljišta duž kosina pored puta, a prave se i da bi smanjili korov u ležištima zasada.

Danas se u ovu svrhu najviše koriste polimeri koje proizvode “Diponove” fabrike. Njihovi stručnjaci tvrde da bi se upotrebom konoplje ovi pokrovi za nekoliko meseci namočili vodom toliko da bi se sami dezintegrisali. Onda bi morao da se stavi novi pokrov. A plastika ostaje trajno. Međutim, konopljina vlakna u ovakvim pokrovima su otporna i na trulež, pa samim tim i na brojne insekte jer oni ne bi imali čime da se hrane. I tu bi bili ugroženi interesi velkih svetskih korporacija: “Monsanta”, “Basfa”, “Bajera”, “Dipona”, “Nufarma”. Njima moramo da dodamo i sve proizvođače insekticida, koji bi tađe bili ugroženi.

Ako bi se konoplja koristila za dobijanje kozmetičkih sredstava oštetila bi interese: “Kolgejt-Palmoliva”, “Kargila”, “Nestlea”, “Loreala”...

Sutra: Jugoslavija najveći izvoznik konoplje u Evropi