Oštar trn u oku nacista

U PRVOJ polovini 1942. Mihailović je postao mega zvezda američkih i engleskih medija. Pisali su da je "jedan od najslavnijih vojskovođa Drugog svetskog rata", nazivali ga "jugoslovenskim orlom", "tigrom koji upućuje opomenu nacistima da stoje na rubu vulkana", "velikim simbolom hiljada neznanih ljudi", "junakom iz romana", "nekom vrstom De Gola", "legendom koja će bez sumnje živeti toliko dugo koliko se bude pominjao Drugi svetski rat".

Tvrdili su da je "oštar trn u nacističkom telu", "jedan od najslavnijih vojskovođa Drugog svetskog rata", a da su njegovi borci "najbolji ratnici u Evropi".

Američka vojska je te godine održala jedan vojni čas posvećen generalu Mihailoviću i njegovim borcima, a isto je učinilo i Ministarstvo vojske SAD, koje je preko radija održalo čas u slavu jugoslovenskog generala.

Dve velike američke filmske kuće snimile su film Četnici, posvećen Draži Mihailoviću i njegovim "neustrašivim četnicima".

Maja 1942, ni američki predsednik nije bio indiferentan prema pokretu generala Mihailovića:

- Vaš otpor dostojan je Vašeg predanja i nadahnuće svima onima koji se bore za slobodu. Držite se čvrsto. Vaši prijatelji Vas neće ni zaboraviti, ni napustiti.

Silne pohvale nije pratila ni približna politička, a kamoli vojna pomoć, pa se već tad postavljalo pitanje iskrenosti zapadnih saveznika prema generalu Mihailoviću.

Te 1942. Amerikanci su generala Mihailovića, njegovog američkog kolegu Daglasa Makartura i sovjetskog maršala Semjona Timošenka proglasili vojskovođama godine. Aprila te godine general Mihailović poslao je pisma francuskim kolaboracionistima, maršalu Filipu Petenu i političaru Pjeru Lavalu, u kojima oštro osuđuje njihovu saradnju s Nemcima.

Američki časopis Tajms je u maju 1942. objavio Mihailovićevu fotografiju na naslovnoj strani, narednog meseca Mihailović je unapređen u čin armijskog generala, a 1. decembar, Dan stvaranja Jugoslavije, čestitali su mu i britanski generalštab i američki general Dvajt Ajzenhauer:

- Američke snage u Evropi i Americi šalju čestitanja svim svojim drugovima po oružju, besmrtnim i hrabrim jugoslovenskim jedinicama, pod Vašim sjajnim vođstvom - pisao je general Ajzenhauer.

Mihailovićev antifašizam tad se visoko kotirao i u Moskvi. Jedan od ljudi koji je to mogao dobro da zna bio je crnogorski komunista Mirko Marković, koji je kao agent NKVD-a radio u SAD. On je kralju Petru Drugom Karađorđeviću za vreme njegove posete Americi, početkom leta 1942, poklonio ček na hiljadu dolara "za pomoć četnicima i njihovom hrabrom vođi Draži Mihailoviću".

Marković je u to vreme u SAD štampao veliki plakat Draže Mihailovića na belom konju, koga je jugoslovenskim radnicima u Americi i Kanadi prodavao za deset dolara, što je bilo samo nešto malo manje od njihove prosečne mesečne plate.

U svoju ličnu beležnicu general Mihailović je te godine zapisao načela kojima se rukovodi u ovom ratu. Po formi načela su ličila na deset Božjih zapovesti:

1. Sve za slobodnu i moćnu Jugoslaviju.

2. Savesno izvršavaj dužnosti prema Kralju i Otadžbini i ne daj da te iko navede na rđav put.

3. Preziri izdajnike i sve sluge okupatora. Zapamti i obznani ih svojim prijateljima.

4. Putem laičkog sistema u kome si ukopčan primaj i širi vesti naše vlade u Londonu na suzbijanju neprijateljske laži.

5. Jugoslovenska vojska postoji kako u Otadžbini tako i van nje. Njoj pripadaš kao patriota i pomogni joj.

6. Budi oprezan, a ne strašljiv.

7. Nikada u razgovoru za opšte dobro ne imenuj druga ni prijatelja da ih ne bi odao.

8. Kad ste pritešnjeni ne odaji drugoga jer time ne spasavaš sebe.

9. Ako si Srbin i Jugosloven ne ostani po strani i uloži sve što je u tvojoj moći kao i sebe samoga za stvaranje nove Jugoslavije.

10. Budi spreman za odsudni momenat.

Hitler je za Mihailovića i njegove pristalice i 1942. bio "najkrvoločniji dželat", "divlja zvijer", "propali gimnazist iz Linca", a Tito je u četničkom Komandoskom priručniku Mihailovićeve vojske bio ovako opisan:

- Josip Broz Tito, bravarski pomoćnik, sin Franje i Marije rođene Zavešek, rođen u Kumrovcu, opština Zagorska sela, kotar Klanjec, Hrvatska, 6. marta 1892. Ubojica u školi. Osakatio dvojicu drugova, krao. Otišao u svet. Godine 1928. uhvaćen prilikom provale u crkvu, i zaveden pod br. 10434, ali ga spasla amnestija. U svojstvu predstavnika KPJ, s Jevrejinom Flajšerom bio dugo u Moskvi. Bio i u Italiji. Svršio teroristički kurs u Sverdlovsku. Godine 1938. dolazi u Jugoslaviju kao češki državljanin inženjer Josip Tomašek, sa zadatkom da reorganizuje KPJ.

Te 1942. došlo je do prvog nesporazuma generala Mihalovića sa njegovom glavnom ratnom uzdanicom, Velikom Britanijom. Prva varnica sevnula je već 19. decembra 1941. godine, kada je Mihailović u selu Teočinu kod Gornjeg Milanovca obeležio svoju krsnu slavu, Svetog Nikolu.

Za trpezom je bio i britanski vojni izaslanik u Mihailovićevom štabu, kapetan Bil Hadson. Mihailović mu je u jednom trenutku rekao da će razbijanjem jedinica na manje formacije i zaustavljanjem frontalnih napada na Nemce sačuvati ljudstvo i prebroditi krizu. Hadson je rekao da se ofanzivna borba mora nastaviti bez obzira na žrtve, na šta je general Mihailović odgovorio da se ne može ratovati bez oružja i municije. Englez je to prečuo, govoreći da ne potcenjuje četničke teškoće, ali je bez uvijanja dodao da je njegov glavni zadatak da brine o interesima Ujedinjenog Kraljevstva.

Mihailović je ćutao, ali je jednom svom saradniku ubrzo rekao i ponovio:

- Nismo mi ničije sluge, pa ni savezničke!

Petnaestak dana kasnije, general Mihailović je bežao ispred Nemaca, koji su ga decembra 1941. oterali s Ravne gore. U bežaniji je izgubio i radio-stanicu, pa je sve do proleća 1942. sa omanjom grupom saradnika boravio oko Rudnika i Takova.

Aprila te godine krenuo je prema Ivanjici i Goliji, gde je krajem toga meseca primio poruku od profesora Slobodana Jovanovića:

- Ne pristupajte bez naoružanja i goloruki većim akcijama zbog nesrazmere u žrtvama. Produžite organizovanje u celoj zemlji i čekajte odsudni čas.

Sličnu poruku dobio je i tri meseca kasnije, kada mu je rečeno da ustanak može dići samo u slučaju iskrcavanja većih savezničkih snaga ili sloma Nemaca.