Žrtvovali selo zbog pilota

ODBOR za pravično suđenje Draži Mihailoviću je formirao Istražnu komisiju, pred kojom je, u Advokatskoj komori Njujorka, saslušano 27 svedoka koji su u raznim svojstvima boravili u Jugoslaviji i imali intenzivne kontakte s generalom Mihailovićem:

RIČARD R. FELMAN (američki pilot):

- Sa svojom posadom oboren sam iznad Čačka 9. jula 1944. Nemci su za jednog uhvaćenog pilota davali nagradu od 200.000 dinara (166 dolara). Nemci su videli kad smo se spustili i zapretili meštanima da će zapaliti celo selo, ako nas ne predaju njima. Nisu nas predali i Nemci su spalili selo do temelja.

- Pitao sam mog pratioca Miodraga Stefanovića zašto su četnici žrtvovali celo selo da zaštite Amerikance koji su im strani. Odgovorio mi je da su to učinili zato što ja kao američki pilot mogu zajedničkom neprijatelju da nanesem veću štetu nego 100 ili 150 Srba.

NIK A. LALIĆ (američki kapetan - obaveštajac):

- U Jugoslaviju sam stigao 9. avgusta 1944. Bio sam poslednji Amerikanac kod generala Mihailovića.

- Novembra te godine zadesio sam se u blizini Višegrada, na putu koji spaja Višegrad sa Sarajevom, kad su četnici napali jednu nemačku kolonu u prolazu. Vratili su se s dva kamiona municije i pušaka.

- Do 27. decembra 1944, kad sam napustio Jugoslaviju, nisam pribavio nijedan dokaz o saradnji četnika i Nemaca, a to mi je bila dužnost. Kasnije sam saznao da su četnici duž dalmatinske obale sarađivali s Nemcima 1945, pred kraj rata, bez znanja generala Mihailovića. Uz Mihailovića je bila većina Srbije, a dve trećine profesora Beogradskog univerziteta radilo je za njega.

ROBERT MEKDAUEL (pukovnik, šef poslednje američke misije kod generala Mihailovića):

- Za vreme rata u Jugoslaviji su postojali Mihailovićevi četnici, ali srpska poslušnička vlada (Milana Nedića) takođe je imala svoje četnike, Nemci i Italijani svoje, a izvesne bande nisu bile vezane ni za koga.

- Sećam se dva ili tri slučaja u kojima je general Mihailović oblasnim komandantima uzalud zabranio da produže sa odmazdama protiv Hrvata i muslimana koji su učestvovali u pokolju Srba. Starešine su tvrdile da u takvim slučajevima ne mogu da obuzdaju svoje ljude. Svuda u Jugoslaviji je preovlađivalo osećanje samoodbrane protiv lokalnog neprijatelja bilo stranog ili domaćeg.

- Meni lično nije poznat nijedan slučaj nagodbi između Mihailovićevih komandanata i Nemaca, ali po obaveštenjima iz druge ruke i mojoj ličnoj oceni jugoslovenskog duha, mogu da zamislim da je takvih nagodbi bilo u onim krajevima koji su privremeno izmicali autoritetu generala Mihailovića.

- Izgleda da su se te nagodbe ticale primanja oružja i municije koji su bili potrebni za odbijanje komunističkih napada. Imamo nepobitnih dokaza da su između 1941. i 1945. Titove snage neumorno napadale kako bi mogle zavladati Srbijom, Crnom Gorom i Hercegovinom nauštrb četnika. To su bili napadi velikog obima u kojima su počevši od 1943. komunisti u najvećoj meri koristili oružje i municiju koje su primali od Angloamerikanaca. Posledice komunističkog uspeha bila su masovna streljanja i gubitak imovine, a kako ja cenim jugoslovenski mentalitet, seljaci bi tražili pomoć i od samog crnog đavola da bi mogli da odbrane svoje zajednice.

- Jedan američki vazduhoplovni oficir, koji je pred kraj zime i u proleće 1945. proveo nekoliko nedelja s generalom Mihailovićem, izjavio mi je da su crnogorski četnici, koji su se uz Nemce povlačili sve do Bosne, zatražili da se stave pod Mihailovićevu komandu. Iako je vojni položaj u tom trenutku bio očajan, general je odbio da prihvati to pojačanje.

- Crnogorce su ustaše desetkovale. Mihailović je u pratnji američkog oficira, tim istim putem pošao nekoliko nedelja kasnije i stupio u ogorčenu borbu protiv ustaša, ali su ga u isto vreme, s leđa, napale Titove snage. U porazu koji je usledio, američki oficir se na generalov savet predao komunistima.

- Oficir koji je komandovao crnogorskim četnicima (Pavle Đurišić) bio je ranije prisan Mihailovićev prijatelj, pa ipak je general, po pričanju američkog oficira, odbio čak i da vidi tog čoveka (jer je sumnjao u njegovu kolaboraciju sa Nemcima).

- Ja sam video dokumente koji potvrđuju da je bilo još slučajeva gde su pređašnji Mihailovićevi prijatelji, koji su bili podlegli nemačkim ponudama, uzalud tražili da obnove odnose s generalom. Bili su odbijeni.

- Zaplenjeni nemački dokumenti potvrđuju činjenicu da su nemački pokušaji da preko bivših generalovih saradnika uspostave dodir s njime, uvek propadali.

- Koliko sam ja lično mogao da primetim, a to je u skladu s mišljenjem odgovornih američkih i britanskih oficira, očigledno je da je većina seljaka i intelektualaca u Srbiji ne samo poštovala već i volela generala Mihailovića.

- Što se intelektualaca tiče, uspeo sam da ustanovim da je dve trećine profesora Beogradskog univerziteta radilo za organizaciju generala Mihailovića.

- U svakom kraju kroz koji sam prošao nalazio sam brigade i bataljone studenata koji su bili najvatreniji generalovi borci.

ČLANOVI Istražne komisije posebno su zamolili pukovnika Mekdauela da "iznese što podrobnije okolnosti o razgovoru koji je general Mihailović u jesen 1944. vodio s Rudijem Šterkerom", predstavnikom Hitlerovog izaslanika za Balkan Hermana Nojbahera. Odgovor na ovo pitanje bio je posebno važan zbog toga što su jugoslovenske komunističke vlasti ovaj navodni susret Mihailovića i Šterkera koristile kao vrhunski dokaz četničke kolaboracije s Nemcima.

Pukovnik Mekdauel je pod zakletvom izjavio:

- Nemački zvanični predstavnici došli su u dodir sa mnom radi pregovora za predaju nemačkih snaga. Nacisti nisu hteli da shvate da su saveznički zahtevi za bezuslovnu predaju sasvim ozbiljni i zato su tražili pregovore. General Mihailović nije nikako želeo ma kakav dodir s Nemcima, ali je na moje navaljivanje pristao da Šterker dođe.

- Imao sam dva razgovora sa Šterkerom. Kako je general bio sa mnom i neposredno pre i odmah posle tih razgovora, apsolutno je nemoguće da je mogao imati priliku da se nasamo nađe sa Šterkerom.

- Ja sam ubeđen da su tvrdnje o njihovom sastanku izrazit primer napora koji se danas čine da se izvrtanjem činjenica uništi ugled generala Mihailovića.

Sutra: "Koliko ti dugujem, Bože moj"