Ubijao i pljačkao i svoj narod

NASER Orić, neprikosnoveni gospodar Srebrenice u ratu od 1992. do 1995. godine, nije štedeo ni svoj narod. O tome svedoče Bošnjaci, u obimnom materijalu koji je u posedu "Novosti", a koji će naš list objavljivati u narednim danima, kako bi istina o srebreničkoj tragediji i deliocu "pravde", dobila pun smisao, uprkos oslobađanju za zverstva prema Srbima, kako bi bio izveden na optuženičku klupu za zločine prema svome narodu.

Neki su, međutim, kao Zulfo Tursunović, već umakli pravdi. I samo im bog još može da sudi - na ovom svetu.

Deo svedočanstva o Orićevim nedelima zabeležen je u Tuzli, posle proboja pripadnika 28. divizije iz Srebrenice. Izjavu nadležnima u Tuzli dali su Hakija Meholjić, koji je u Srebrenici bio načelnik stanice bezbednosti i Fahrudin Alić, policajac iz Srebrenice. Meholjić je svedočio 3. avgusta 1995, a Alić - 12. avgusta iste godine. Službenu belešku sačinio je Hajrudin Alispahić "na okolnosti situacije i stanja, kako je bilo u Srebrenici, pred njen pad...".

Prenosimo delove dosijea pod nazivom "Guber", na osnovu izjave Hakije Meholjića, koji je postavljen za načelnika stanice 26. aprila 1993. godine. Od Meholjićevog postavljenja, pa do početka jula 1995, prema njegovom kazivanju, u Srebrenici su se desila 23 ubistva. Od toga je 21 rasvetljeno. Ali, osumnjičenima za ubistva, bez obzira na istragu, nije suđeno.

MEHOLjIĆ je svedočio:

Za dva ubistva postoje sledeća saznanja: ubistvo građanina Bilala, oca troje maloletne dece iz Srebrenice, koji se žalio na način raspodele humanitarne pomoći, a pripisano mu je da je organizovao i miting žena koje su se suprotstavljale zloupotrebama - ubio je Amir Salihović, zvani Arkan iz Potočara. Bio je komandir čete vojne policije u 28. diviziji (divizijom komandovao Orić). Ubistvo Bilala dogodilo se u naselju Klis, a ubijeni je bio izbeglica iz Vlasenice.

SVEDOCI su istim povodom, istih datuma, kazivali i o profiterstvu i zloupotrebama Orića i njegovih najbližih saradnika.

Mustafi Mehmedoviću Kemi, osumnjičenom za tri ubistva, u pritvoru vojne policije u Srebrenici 1992. - Orić je omogućio da pobegne u Austriju. U pritvoru su ubijena dva vojnika Armije BiH - dvojica Malića, kojima je u pritvoru ubačena bomba. Naser je organizovao Mehmedovića da ubije Maliće u pritvoru, o čemu više znaju Taib Mustafić, Azer Ajkunović i Zulfo Tursunović, komandant 281. brigade.

Hakija Meholjić i policajac Fahrudin Alić potom su ispričali kako je ubijen Nurif Rizvanović, major bivše JNA.

"Nakon što je uhapšen u Konjević Polju, njega je ubio Zulfo Tursunović."

Alić je objasnio da je major Rizvanović početkom rata napustio JNA i sa 550 vojnika, Bošnjaka, u nameri da se stavi pod komandu teritorijalne odbrane Srebrenice, zaustavljen u Konjević Polju. Kada su ubili Rizvanovića, tada je ubijena i Fuada Omerović iz Sikirića, opština Bratunac. Major Rizvanović ubijen je na svirep način, svedočio je Alić. Dodao je da o ovom ubistvu zna i da je to osmislio Orić.

U ISTRAZI je utvrđeno (svedočio Hasan Ramić, iz Hramče kod Bratunca) da je major Rizvanović, posle zarobljavanja sa još 30-oricom vojnika Armije BiH, zatvoren u podrum otkupnog magacina Zemljoradničke zadruge. Sa njega i ostalih vojnika Naser Orić i Zulfo Tursunović poskidali su uniforme i pokupili im sve vredne stvari. U zatvoru su ih tukli, a zadržani su tu dva do tri dana. Formiran je i sud za suđenje Nurifu, koji je osumnjičen da "sarađuje sa četnicima". Suđenje je održano u dvorištu osnovne škole u Konjević Polju. Tu je napravljena bina, na nju su doveli Rizvanovića, a sud su sačinjavali Tursunović i još petoro građana. U dvorištu je bilo njih oko hiljadu iz Pobuđa, Kamenice, Cerske... Svi su videli kako je, kundacima, udaran Rizvanović, kome nije dozvoljeno da jednu reč izusti. Posle je major odveden. I nikada se za njega ništa nije znalo. Posle odvođenja, jedan broj građana govorio je da "sa Rizvanovićem nije trebalo tako postupati, jer je platio glavom za iznetu istinu o zloupotrebama vojnog vrha u Srebrenici".

U junu 1992. - sledi dalje iz svedočenja Alića i Meholjića - tadašnje ratno predsedništvo opštine Srebrenica, zabranilo je političko delovanje predsedniku Stranke demokratske akcije za Srebrenicu, Hamidu Efendiću i sekretaru Hamedu Salihoviću. Rad stranke zabranjen je godinu dana posle. Poznatno nam je, takođe, da je 1994, dok je trajala sednica Stranke demokratske akcije u hotelu "Domovija", na članove Izvršnog odbora bačen suzavac.

O RASPODELI humanitarne pomoći u Srebrenici, ova dva svedoka su naveli da je velika količina pomoći izdvajana za vojsku, "da bi zatim vojnici Nasera Orića istu prodavali narodu na pijaci... So, šećer, brašno za Nasera su prodavali Suljo Konaković, Hamdija Fejzić i ostala civilna i vojna lica... Naser je jednom prilikom izvesnom Bajazitu, iz sela Sase, dao 600 kilograma brašna, navodno za Bajazitov interventni vod, a svi smo znali da on nije ni bio pripadnik Armije BiH".

Meholjić i Alić su dalje svedočili... "Negde u septembru 1994. Orić je iz humanitarne pomoći uzeo 2.000 litara nafte za vojsku. Od toga je 600 litara dao Zulfi Tursunoviću, a 1.400 litara ostavio za sebe, u kući u Potočarima".

Zatim su još dodali: "Iz magacina logističkog obezbeđenja koji je čuvalo pedesetak Naserovih vojnika, hranu su mogli da iznose samo podobni i poslušni, Naserovi ljudi od poverenja: Ibrahim, Smajo i Mujo Mandžić, kao i porodica Orić. Samo su oni u svako doba mogli da uzmu šta su hteli, dok ostali vojnici i civilno stanovništvo nisu imali šta da jedu".