Nema dokaza o naredbi za pogubljenja

PREDLOG britanske rezolucije o genocidu u Srebrenici u Savetu bezbednosti UN nije prošao. U ovoj rezoluciji London i "prijatelji" su pokušali da stave istorijsku tačku na najbolnije pitanje srpskog naroda. Finalna verzija ovog "papira" navodno se zasnovala na presudama o genocidu u Srebrenici Međunarodnog suda pravde u Hagu i Međunarodnog suda pravde u Strazburu. Da je ovakva verzija rezolucije izglasana, Srbi bi bili zauvek žigosani da su u julu 1995. planirali, organizovali i sproveli genocid nad Bošnjacima. Rezolucijom se impliciralo da su se sve bošnjačke žrtve prethodno predale snagama VRS.

Prećutkivala se činjenica da su upravo Srbi u saradnji sa UNPROFOR iz enklave evakuisali preko 35.000 bošnjačkih žena i dece i da u Srebrenici prilikom ulaska snaga VRS niko od civila nije poginuo. Takođe, nigde nije navedeno da su bošnjačke žrtve, u stvari, pripadnici 28. divizije Armije BiH koji su pokušali da se izvuku iz obruča probojom kroz srpske linije. Odluku o njihovom samoubilačkom pokušaju proboja 10. jula donelo je bošnjačko vojno i civilno rukovodstvo. Ne kaže se ni da je na maršu od 60 kilometara kroz teritoriju pod kontrolom snaga VRS njihova borbena kolona sa oko 12.000 muškaraca starosti od 16 do 65 godina stupila u 19 vatrenih okršaja sa jedinicama VRS. Istina, jedan broj vojnika Armije BiH je zarobljen i deo njih je streljan. Koliko ljudi je usmrćeno na ovaj način u nesumnjivom ratnom zločinu - Haški tribunal nije utvrdio.

Haški sud je do sada sudio (i sudi) 20 osoba, pripadnika srpskog korpusa za događaje u srednjem Podrinju jula 1995.Tokom svih ovih procesa, sudska veća nisu odgovorila na pitanje: ko je i kad planirao i doneo odluku o činjenju genocida pa čak i ko ga je izvršio. Pred sudom u Hagu samo je jedan čovek, Dražen Erdemović, označen kao neposredni učesnik u sprovođenju genocida?!

Velika je "haška tajna" zašto Erdemoviću nije regularno suđeno već je priznao krivicu i tako izbegao unakrsno ispitivanje. Misterija je i zašto u Hagu nije odgovarao ostalih sedam njegovih saboraca koje je on naveo kao učesnike streljanja zarobljenika, već je to prepušteno da utvrde sudovi u BiH. Kada je u pitanju streljanje zarobljenika, samo Erdemović je ponavljao svoju priču, i to u četiri navrata.

Tokom suđenja u Hagu i eksperti tužilaštva su potvrdili da srpska strana sve do 11. jula, kada je Srebrenica "pala", nije imala nikavu genocidnu nameru niti je ikada iko po vojničkoj i državnoj subordinaciji izdao slično naređenje. U poslednjoj presudi za Srebrenicu generalu Tolimiru, koju je Apelaciono veće donelo aprila 2015, najiskusniji sudija MKS, Žan-Klod Antoneti na preko 100 stranica svog izdvojenog mišljenja je priznao:

"Uloga optuženog jeste definisana ovom presudom, međutim, odgovora nema na opravdano pitanje porodica žrtava, koje žele da saznaju ko je naredio masovna pogubljenja... Do današnjeg dana, čini mi se, na to suštinsko pitanje porodica žrtava i očekivanje međunarodne zajednice nije moguće odgovoriti... na pitanje, ko je naredio pogubljenje hiljada žrtava, i zašto. Danas, na osnovu predočenih dokaza, ja ne bih znao kakav odgovor da im ponudim."

Drugi "jak" argument britanske verzije rezolucije o Srebrenici je poziv na presudu Međunarodnog suda pravde u Strazburu u procesu Tužbe za genocid koju je BiH podnela protiv Srbije. U ovoj presudi Srbija se oslobađa svih optužbi iz Sarajeva dok sud genocid "prepoznaje" samo u slučaju Srebrenice.

Falinka ovog argumenta je činjenica da MSP u genocidu u Srbrenici nije raspravljao niti ga utvrđivao već je preuzeo mišenje Tribunala u Hagu.

Ipak, za Srbe je trenutno naočigledniji benefit koji su dobili neizglasavanjem rezolucije Velike Britanije u UN, činjenica da je sprečeno da zauvek u istoriju uđe proizvoljan broj navodno ubijenih Bošnjaka. Od prve pravosnažne presude u Hagu generalu Radoslavu Krstiću pa sve do poslednje prvosudne presude generalu Tolimiru taj broj je iznosio između sedam i osam hiljada. U aprilu 2015. Apelaciono veće ovaj broj je umanjilo za trećinu i broj žrtava u poslednjoj presudi iznosi 4.970.

Šta se dogodilo na procesu Zdravku Tolimiru i zašto je toliko umanjen broj navodno pogubljenih?

Na suđenju generalu Zdravku Tolimiru prvi put u svojstvu svedoka eksperta odbrane pojavio se pukovnik Ratko Škrbić, bivši komandant brigade VRS i potonji docent na Katedri strategije Škole nacionalne odbrane VJ, sa dve analize kretanja žitelja Srebrenice. U prvoj on se bavio sudbinama onih koji su preživeli jul 1995, dok se u drugoj analizi prati sudbina ratnih zarobljenika 28. divizije Armije BiH koji su, prema tvrdnjama tužilaštva, naknadno ubijeni. Koristio je samo podatke koje koristi MKTHB, a koje su veća suda u Hagu u presudama ocenila kao verodostojne.

- U prvom radu sam pratio analizu kretanja stanovništva Srebrenice pre početka operacije VRS, odnosno pre 11. jula do kraja avgusta. Krenuo sam od, u Tribunalu presuđene činjenice (u procesu Krstiću), da je u Srebrenici bilo ukupno 40.000 stanovnika - govori, za "Novosti", pukovnik Škrbić i pojašnjava: - Dana 4. avgusta 1995. u Tuzli i okolini Svetska zdravstvena organizacija i Vlada iz Sarajeva registrovale su 35.632 izbeglice. Međunarodni komitet Crvenog krsta je od Armije BiH dobio zvaničan podatak da se najmanje 3.000 njihovih vojnika probilo iz okruženja i ponovo stalo u stroj. Prilikom prikazivanja video-zapisa sa izjavama boraca 28. divizije koji su stigli u Tuzlu, a koji su mi prikazani u sudu, oni govore o oko 3.000 poginulih svojih saboraca u proboju. Veštak tužilaštva, ipak, imao je procenu da je poginulo 1.500 boraca. Puko zbrajanje presuđenih činjenica po sebi nameće zaključak da o hiljadama streljanih ne može biti reči.

Pukotina koja se svedočenjem pukovnika Škrbića, o demografskim kretanjima u Srebrenici 1995. godine, otvorila na provostepenom postupku generalu Tolimiru, u drugostepenoj presudi Veća petorice dodatno se proširila. Naime, u prvoj preusudi sudsko veće je utvrdilo Tolimirovu krivicu za smrt 5.749 Bošnjaka. U konačnoj, nemački sudija Kristof Flige iznosi brojku od 4.970 žrtava.

- Prateći sudbine ratnih zarobljenika, onako kako ih je vodilo tužilaštvo u presuđenim predmetima "Popović i ostali" i u predmetu "Tolimir", i ne ulazeći pritom ni u jedan drugi detalj, niti opovrgavajući ukupan broj koji je predstavljen, došao sam do podatka koji se kose sa zdravim razumom - kaže Škrbić i dodaje: - Naime, ukupan broj zarobljenih vojnika Armije BiH, prema papirima tužilaštva, manji je od broja koji su Srbi navodno transportovali na gubilišta. Sa druge strane dokumenti tužilaštva svedoče da je na gubilištima umoreno više zarobljenih nego što je dovedeno na streljanje. Samo tu je razlika od oko 800 ljudi.

AMERIKANCI ZNAJU ISTINU

FILIP Korvin, Amerikanac i najviši rangirani civilni zvaničnik UN na terenu jula 1995, nikada nije odustao od tvrdnje da je u okolini Srebrenice pogubljeno najviše između 700 i 800 ljudi. Josef Bodanski, bivši direktor Specijalne komisije američkog kongresa za terorizam i nekonvencionalni rat, svojevremno je decidirano izneo procenu, na osnovu forenzičkih podataka, da dokazi ukazuju na broj od nekoliko stotina muslimanskih žrtava u okolini Srebrenice. Pukovnik Škrbić kaže da su za razliku od naših advokata koji su branili okrivljene, a nisu čak ni sabrali moguće žrtve, Amerikanci procene izneli na osnovu matematike i logike.