Orić: Što ne ubih Moriona

O SUDBINI Srebrenice 1995. ne govori se bez podsećanja na ratnu 1992. i 1993. u Podrinju. Pišući za potrebe svoje vlade o ulozi holandskih vojnika u srebreničkoj nesreći 1995, holandski insitutut za ratna istraživanja NIOD ovako je video stanje:

"Tokom tog trogodišnjeg perioda koji je prethodio masakru muslimana 1995. nekoliko desetina srpskih sela u blizini Srebrenice napale su i uništile muslimanske snage iz enklave. Ti napadi su se odvijali po ustaljenom obrascu. Prvo su Srbi bili isterani iz etnički mešanih naselja. Onda su napadani seoski zaseoci okruženi muslimanskim mestima i na kraju su pregažena i preostala srpska naselja. Stanovništvo je ubijano, a njihovi domovi poharani spaljeni ili dignuti u vazduh. Usled toga, procenjuje se da je u ovim napadima između 1.000 i 1.200 Srba pobijeno ili pomrlo dok je njih oko 3.000 ranjeno. Na kraju od prvobitnih 9.390 stanovnika Srba u području Srebrenice ostalo je samo 860."

U vojnom izveštaju Drinskog korpusa iz ovog vremena kanstatuje se da se egzodus srpskog stanovništva na prostoru od Žepske stijene na jugu do Drinjače na severozapadu i severu kompletan. Jedini izuzetak tada bi je grad Bratunac, koji se nalazio pod srpskom kontrolom.

VREME ratnih uspeha Orićeve vojske Ibran Mustafić opisuje i kroz muslimanski pohod na srpsko selo Kravicu, u kojem je poginulo 56 Srba, a 82 ranjeno.

"Bio je 6. januar 1993. Badnje veče uoči pravoslavnog Božića. Ujutro sam saznao da je ranom zorom krenula akcija, na Kravicu. S rođakom Kemom krenuo sam i ja prema Kravici. Na isturenom komandnom mestu na Jagliću nismo našli nikoga. Kada sam pogledao prema Kravici, talas dima kretao se prema Bratuncu. Bilo mi je krivo što nisam znao za akciju. Sa Jaglića sam jurnuo prema Kravici, iz koje je narod već kuljao kao da se vraćao sa vašara.

Niko nije išao prazan, kolona do nekoliko kilometara je iza sebe vukla sve što je stigla. Najveći sretnici bili su oni koji su doprli do belog brašna, pšenice i soli... Kako je padao sneg, a noću su bili jaki mrazevi, glavno sredstvo prevoza bili su kapci od šporeta na drva smederevca. Kada sam vidio da jedan čovek iz Kravice uzbrdo vozi bicikl odlučio sam da se vratim. Mogu da zamislim da je neko poneo deterdžent, rakiju pa i suđe ali mi ni dan danas nije jasno da 7. januara iz Kravice po dubokom snegu uzbrdo vozi bicikl."

KAPETAN britanske vojske Majkl Stenli, 1993. prevodilac u rejonu Srebrenice (koji je potom optužen za špijunažu u korist Srba) u svojoj knjizi "Krtica" opisuje svoj susret sa kolegom oficirom VRS majorom Cvijetinom Vukšićem. Komandant Bratunačke brigade Vojske Republike Srpske Stenliju je rekao:

"Muslimani su mi pobili celu porodicu, ženu, sinove, kćeri. Nemam više zbog čega da živim osim zbog osvete. Spreman sam da poginem".

U ovakvom duševnom stanju bilo je još mnogo vojnika VRS pred 15.2.1993, kada je Komanda Drinskog korpusa dala naređenje da se krene u kontraofanzivu. Moral srpskih boraca bio je visok. Gotovo svaki vojnik je na tom putu naišao na posmrtne ostatke svojih najbližih, sahranjujući ih na licu mesta, i to pod borbom. Napredujući ka Srebrenici muslimanski živalj je bežao pred osvetom. Humanitarna kriza za većinu bošnjačkog stanovništva koje je našlo utočište u ovom gradiću takođe je bila ogromna. U isto vreme u svetskoj javnosti preko najuglednijih medija pokrenuta je antisrpska histerija. I ta činjenica, ali i realna opasnost da bi zauzimanjem Srebrenice, srpski vojnici mogli da krenu u nekontrolisanu osvetu, naterala je GŠ VRS da naredi zaustavljanje snaga na vratima samog grada.

U SVETSKIM medijima presudnu ulogu za spasavanje Srebrenice te 1993. dobio je Filip Morion, francuski general, koji je 11. marta ušao u Cersku, za koju su svetski mediji već javili da je pala u ruke Srba i da potoci krvi teku po njoj.

Tom prilikom, u okruženju srpskih boraca, on je pred TV kamerama rekao da u Cerskoj nije "osetio krv čiji miris poznaje kao profesionalni vojnik".

Srpskoj strani u tom trenutku, ova njegova objektivna procena bila je dovoljna da ga kroz svoje linije sa konvojem pripusti u Srebrenicu. U ovom gradu zadržan je sedam dana.

U knjizi "Planirani haos" Ibran Mustafić piše:

"U Srebrenici je nastao opšti haos. Grad pun ljudi, granate tuku sa svih strana. Nakon svega u grad ulazi general Morion, a ljudi svojim telima blokiraju njegov odlazak. I Fatimu Husejnović su aktivirali da kao predvodnik izvodi pionire na ulicu. Tako naše nezajažljive komandante i heroje na kraju moraju da brane tela iznemogle dece. Dok se narod smrzava na goloj ravni, Naserovi poslušnici u uzurpiranim stanovima borave kao najnovija srebrenička aristokratija."

SUKOB između generala Filipa Moriona i Nasera Orića čiju je vojsku spasavao 1993. godine, inače, traje do danas. Ironija je da je francuski general 2010. isteran iz Memorijalnog centra u Potočarima, kada je došao da se pokloni žrtvama. "Majke Srebrenice" tada su najurile Moriona "kao kukavicu". u svojoj knjizi "Od Gazimenstana i Haga i nazad", koja je objavljena 2013. godine, Naser Orić je za francuskog generala, "spasioca Srebrenice", napisao da mu je žao što ga nije ubio.

"Laže kada danas tvrdi da je došao spasiti stanovnike Srebrenice. Da ga nismo zarobili, on ne bi ostao...Međunarodna zajednica pokušava da ga napravi herojem, međutim, on je najveća kukavica. Pokušao je da pobegne kroz jedan propust, kanal, ali mi smo ga uhvatili i ponovo vratili među narod... Kada se vratio među Srbe, posle sastanka u Srebrenici, on je njima rekao `Idite slobodno`. Sad mi je žao što ga nisam ubio."

GENERAL Morion je među Bošnjacima slavljen zbog izgoverene rečinice "Vi ste od sada pod zaštitom Ujedinjenih nacija", ali šta je on uradio u Srebrenici za srpsku stranu.

Iz ovog grada je oterao Simona Merdela, lekara Svetske zdravstvene organizacije, koji je danima radio-stanicom javljao svetskim medijima iz enklave kako 20 do 30 Bošnjaka izbeglica dnevno umire od gladi...

Kapetan Majkl Stenli, prevodilac, u knjizi "Krtica", zabeležio je i Morionovo pitanje upućeno Oriću 1993. i odgovor koji je tom prilikom dobio:

"Zašto su muslimanski komandanti i vi lično vršili likvidacije?"

"Nasilje prema inovercima mi nalaže vera" - odgovorio je Orić.

Savet bezbednosti je 16. aprila 1993. doneo Rezoluciju 819 i Srebrenicu proglasio za zaštićenu zonu.