Ko se krije iza naredbe o povlačenju

U SVOJIM iskazima, vojni ekspert Tribunala Ričard Batler i glavni istražitelj suda u Hagu Žan-Rene Ruez,u svojim iskazima su rekli da u operaciji Vojske RS "Krivaja 95" nije bilo genocidne namere do 9. odnosno 11. jula. Prema presudama suda u Hagu, ispada da se on dogodio od 13. do 17. jula. U dva dana, dakle, neko sa srpske strane je detaljno isplanirao, a potom za tri dana izvršio najstrašniji zločin.

Kako je došlo do odluke Komande 28. divizije da se ne suprotstavi jedinicama Drinskog korpusa nego da krene u samoubilački proboj kroz srpske linije dugačak više desetina kilometara, do kraja nije jasno. Ne zna se ko je izdao takvo naređenje, vojni ili politički vrh Alijine države.

Rupert Smit, bivši komandant Unprofora u Bosni i Hercegovini, u informativnom razgovoru sa Brentonom Randalom, istražiteljem Haškog tribunala, koji je obavljen 8. novembra 2002. godine kaže: "Na osnovu podataka koje imam, smatram da je Vojska Republike Srpske bila jednako toliko iznenađena onim što se dogodilo koliko i mi, drugim rečima, nisu očekivali da će enklava pasti, pa su se uspaničili... Ove bosanske snage u njihovoj pozadini i oni napadaju Srbe... Vojska Republike Srpske nema dovoljno snaga da pokrije teren. Odjednom se Vojsci Republike srpske javlja da imaju jednu nekontrolisanu neprijateljsku diviziju u svojoj pozadini

PAD SREBRENICE je sve iznenadio. Karl Bilt u intervjuu koga je dao Bretonu Rendalu 19. i 20. septembra 2002. godine kaže: "Kada je pala Srebrenica, ja sam bio u Strazburu... Bio sam iznenađen padom enklave, kao i Mladić. To je bila operacija veoma malih razmera. Bio sam pod izrazitim utiskom da se to zapravo nije očekivalo. Svi su bili iznenađeni..."

Francuski general Filip Morion rekao je, 9.12.2001. godine, pred misijom francuskog parlamenta da su srebreničkoj tragediji doprineli Predsedništvo BiH i Alija Izetbegović.

"Ne plašim se reći da je Sarajevo, tačnije Izetbegović i Predsedništvo, doprinijelo srebreničkoj drami", rekao je Morion.

A svedočeći pred komisijom Federalnog ministarstva odbrane - obrane u Sarajevu (a kako je navedeno u Dokumentarističkom presjeku podataka o razmjerama zločina nad Bošnjacima nakon pada Srebrenice koji je Sarajevo dostavilo Hagu) zarobljeni pripadnici 28. divizije poručnik Nukić Mehmed i vojnik Behtić Enver govorili su o sastanku Komande 28. divizije, oko 24.00 časa, u zgradi pošte, na kome je najverovatnije doneta odluka o napuštanju Srebrenice i organizovanom proboju prema slobodnim teritorijama:

"U Srebrenici dana 11.07.1995. godine u Štabu 28. divizije, načelnik Štaba Ramiz Bećirević održao je sastanak... Na sastanku je naređeno da se odbranom štiti izvlačenje pripadnika 28. divizije... da žene, deca i starci koji inače nisu pripadnici muslimanske vojske, da se smeste kod posmatrača Ujedinjenih nacija u bazu Potočari. Svi vojno sposobni muškarci i vojnici iz sastava 28. divizije dobili su konkretne zadatke u vezi odbrane, a u vezi probijanja linija Vojske Republike Srpske i izvlačenja prema Tuzli. Posebno je naređeno da se Vojsci Republike Srpske ne sme predati nijedan pripadnik muslimanske vojske... Nakon zauzimanja položaja muslimanske vojske, a od strane Vojske Republiki Srpske, započelo se sa izvlačenjem na pravcu Nezuk - Tuzla. Tom prilikom na čelu su bile 'elitne jedinice' i to izviđači i dobrovoljci koji su imali zadatak probijanja odbrane Vojske Republike Srpske... Prilikom čestih granatiranja, izvestan broj pripadnika muslimanske vojske je poginuo, iste su ostavljali kao i ranjene"....

EKSPERT odbrane na procesima u Haškom sudu, general dr Radovan Radinović, izneo je svoj stav o događanjima prilikom proboja kolone 28. divizije. U svom izlaganju studentima na Pravnom fakultetu u Beogradu, 17. maja 2005, rekao je:

"Snage 28. pešadijske divizije Armije Bosne i Hercegovine, umesto da predaju oružje i da pređu na status ratnih zarobljenika, oni su se grupisali na jedno 10 km severozapadno od Srebrenice u rejonu Šušnjari, u nameri da se probijaju ka Tuzli. Odlučili su da idu u proboj iz okruženja. Ni njihova vrhovna komanda iz Sarajeva, niti komanda Drugog muslimanskog korpusa sa sedištem u Tuzli, ništa nisu učinili da podrže tu njihovu operaciju. Znamo, a ja nemam pravo da to ne znam, šta znači proboj iz okruženja kao borbena radnja, u stanju u kakvom je bila 28. pešadijska divizija, sa vojno sposobnim muškarcima u civilu. Ja zaključujem da je ta divizija u stvari žrtvovana. To je klasično žrtvovanje snaga. Zamislite da jedna slabo naoružana vojska, uz jednu, možda, polovinu civila, ide kroz teritoriju, kroz borbeni raspored svojih neprijatelja na dužini od oko 100 km. Pa to je praktično žrtvovanje. Pravo je čudo kako se dogodilo da se kroz taj poredak probije preko 5.000 pripadnika te kolone. To su podaci muslimanske strane, da se 17. jula na teritoriji Tuzle našlo oko pet i po hiljada pripadnika te kolone. Za mene je to pravo čudo. Da je mene neko tog dana pitao kako će se provesti ta kolona, ja bih rekao da će ona sva biti uništena. Verujem da je njihova Vrhovna komanda to očekivala, da će se to dogoditi i kolona je bila, praktično, žrtvovana."

SA DRUGE strane vojni vrh Armije BiH od početka je negirao svoju krivicu i svaljivao je na zastupnika komadanta 28. divizije Ramiza Bećirovića, četničku propagandu i Unprofor.

Na raspravi u Skupštini Republike Bosne i Hercegovine, komandant Generalštaba armije Republike Bosne i Hercegovine, na temu "Vojni uzroci pada Srebrenice u julu 1995. godine", rekao je:

"... Mi smo kontaktirali neprekidno sa Srebrenicom, ali oni nisu slušali naše sugestije i naređenja. Nisu radili po već predviđenim planovima čime ne bi zadržali Srebrenicu, ali bi se izvukao narod.

Šta reći o otporu ako i pored toliko protivoklopnih sredstava nije uništen nijedan tenk. U jednom momentu od Zelenog Jadra ka gradu išla su tri tenka i uništenjem samo jednog četnici ne bi ušli u grad.

Stvaranje koridora i izvlačenje dela vojnika bio je plod organizovanog napada snaga 2. korpusa i snaga 28. divizije koje su se neorganizovano povlačile...

... Međutim, posljedice su mogle biti daleko lakše da nije bilo: (1) političkog i vojnog previranja, (2) jakog uticaja psihološko-propagandnog delovanja srpskog agresora i Unprofora, te je narod već u proljeće bio spreman za napuštanje Srebrenice; (3) loša organizacija 28. divizije posebno sistema rukovođenja i komandovanja (našto smo uticali koliko smo mogli)..."

MEĐUNARODNO RATNO PRAVO

EKSPERTI odbrane na procesima oko Srebrenice u Haškom sudu listom su tvrdili da je Komanda 28. divizije namerno, zajedno sa naoružnim vojnicima povela u proboj, kroz borbena dejstva povela i civile. Time je povredila odredbe čl. 28 "Ženevske konvencije o zaštiti građanskih lica za vreme rata" od 12. avgusta 1949. godine i čl. 51, tačka 7. "Dopunskog protokola uz ženevske konvencije od 12.avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba" (Protokol 1).

U udžbeniku Osnove međunarodnog ratnog prava prema kojem su se školovali komandanti VRS se kaže: "Civilno stanovništvo ne sme biti neposredno objekat borbenih dejstava, ali borbena dejstva koja prouzrokuju žrtve među civilnim stanovništvom ne predstavljaju povredu međunarodnog ratnog prava ako se, između ostalog, lica koja ulaze u kategoriju civilnog stanovništva nađu uz vojnu jedinicu ili u neposrednoj blizini vojnog objekta u trenutku izvođenja borbenih dejstava protiv tog objekta...