Isti tekstovi u sudu i u medijima

U "INTERNEŠNAL Herald tribjunu", 22. marta 2007. godine, predsednik i analitičar Međunarodne krizne grupe Geret Ivans i Džems Lajon, tvrde da su snage bosanskih Srba, pod komandom generala Mladića, izvršile organizovan pokolj od skoro 8.000 civila i neboraca iz Srebrenice.

Lonodonski "Miror" povodom 10 godina od zločina, 12. jula 2005. donosi izveštaj o "ubistvu" 8.000 civila. "Žrtve su nenaoružani muslimanski muškarci i dečaci - poklani od strane srpskih snaga nakon što su zarobili mali grad Srebrenicu".

Uoči iste godišnjice Bela kuća 11. jula izdaje saopštnje: Sećamo se tragičnog gubitka ljudskih života u Srebrenici pre 10 godina. Masovno ubijanje gotovo 8.000 muškaraca i dečaka je najgori evropski maskr civila od Drugog svetskog rata...

UNHCR je uoči decenije od zločina 8. jula izdao za ovu organizaciju netipično saopštenje.

"Gotovo 8.000 civila je zaklano u najgorem zločinu u Evropi od Drugog svetskog rata. Međunarodni sud za ratne sločine u Hagu osudio je ovaj akt genocida..."

TUŽILAŠTVO u Hagu je 2005.sastavilo listu od 7.661 lica, koji su nestali ili su mrtvi nakon što su se posle pada Srebrenice našli u rukama bosnskih Srba. Od 7.661 lica, 6.847 su bili vojni obveznici od 16 do 60 godina.

Endi Vilkokson, Amerikanac, istraživač suda u Hagu u studiji "Srebrenica ružna istina" iz 2015. primetio je kako je uočljivo da su i novinski tekstovi u velikim medijima i optužnice Haškog tribunala pisane na isti način. On je "skenirao" dokaze tužilaštva na osnovu kojih su sastavljeni podaci o ubijenima i nestalima i zaključio je da je sud i Tužilaštvo kod prikupljenih dokaza koristilo samo ono što ide u prilog zadatom broju nastradalih. On je koristio iste podatke (ne ulazeći u njihovu verodostojnost) i došao je do zaključka da je matematički u tri crna dana u Bratuncu i Zvorniku moglo biti ubijeno najviše 3.900. On, inače, ne dovodi u pitanje sam ratni zločin.

KREĆUĆI u hronološko zbrajanje zarobljenika, Vilkokson primećuje tri procene o broju onih koje su bosanski Srbi odveli iz i ispred baze holandskog kontingenta UNPROFOR u Potočarima.

- Komandant Holanđana, pukovnik Keremans, kaže da je od 25.000 izbeglica bosanskim Srbima bilo sumnjivo tri odsto i njih su odveli na ispitivanje (750). Njegov zamenik major Robert Franken svedoči o sumnjivih 300-350 ljudi u bazi i oko 500-600 ispred baze. Na listi, na koju se poziva Haški tribunal, 1487 muškaraca je poslednji put viđeno na ovom mestu, dok je tužilašto zastupalo tezu o 1.000 odvedenih (u procesu protiv Krstića i Popovića i ostalih). Dakle, ta brojka je "neznatno" uvećana - veli Vilkokson.

Hronološki prateći zbivanja, 12, 13. i 14. jula u bratunačkoj i zvorničkoj opštini, američki autor zapaža da je većina muškaraca iz kolone zarobljena 12. i 13. jula kada su pokušali da se probiju na pravcu Bratunac - Konjević Polje - Milići. Oni su držani na dve lokacije na poljani u Sandićima i fudbalskom igralištu u Novoj Kasabi. Prema tužilaštvu, na drugim mestima bilo je još od 350 do 400 zarobljenih.

HAŠKI sud tvrdi (u presudi Krstiću) da je na fudbalaskom terenu u Novoj Kasabi 13. jula bilo između 1.500 i 3.000 zarobljenika - svedoči Vilkokson i to ilustruje aerofoto snimkom CIA, iz vazduha od istog dana u 14 sati, koji prikazuje teren i zarobljenike na 670 kvadrata.

Kako objašnjava ovaj istraživač, u pitanju je oko 670 ljudi, ali i dodaje da je u narednih nekoliko sati i dalje trajala predaja.

- Svedok Zoran Malinić, koji je čuvao zarobljenike i sastavljao spiskove na suđenju Tolimiru, rekao je da je do 13. jula u 6 ujutru, pre nego što su prebačeni u Bratunac, tamo bilo između 1.000 i 1.200 osoba. Poručnik Bojan Subotić koji je obezbeđivao transport zarobljenih, svedočeći na procesu Mladiću, opisao je da su zarobljenici u Bratunac prevezeni sa 15 autobusa i ako je u svakom bilo 70 ljudi, to je 1050 - nabraja ove činjenice Vilkokson, uz opasku da je ta cifra daleko manja od procene 1.500 do 3.000 ljudi Sudskog veća.

Za zarobljene na poljani Sandići, takođe, postoje različite procene. Sudsko veće, u presudi Popoviću i ostalima 2010. godine, "na osnovu presretnute srpske radio komunikacije "presuđuje da se radi o broju između 900 i 2.000 zarobljenika a prethodno u Krstićevoj presudi iz 2001. iznosi cifru od 1.000 do 4.000. Na aerofoto snimku CIA vidi se oko 400 ljudi, ali i da je njihova evakuacija bila u toku. Jedan deo ovih ljudi prebačen je u skladište u Kravici gde su ubijeni istog 13. jula oko 17 sati. U presudi Tolimiru tvrdi se da je tamo likvidirano između 600 i 1.000 osoba, u slučaju Popović se kaže "bar 1.000".

- Pored dokaza koji nudi aerofoto snimak CIA, i površina skladišta od 589 kvadrata potvrđuje da je nemoguće u tom prostoru zatvoriti ovoliki broj ljudi - zaključuje Vilkokson. Jedan od muškaraca koji su preživeli govori je da skladište nije bilo prazno kada su oni dovedeni tako da se u najgorem slučaju može govoriti o oko 500 ubijenih. Svedok Aleksandar Tešić, na suđenju Karadžiću 2013., tvrdio je da je video između 200 i 300 tela, dok je svedok Momir Nikolić iz organa bezbednosti Bratunačke brigade govorio o nekoliko stotina pobijenih.

NA PREDLOG tužioca Pitera Mekloskog, na suđenu Popoviću i ostalima, Haški sud je presudio da je bilo 6.000 prebačenih na stratišta u zvorničkoj opštini. Vilkokson, oslanjujući se na matematiku, CIA snimke i izjave koje su se čule na suđenjima, zaključuje da ih je moglo biti 3.000.

Vilkokson analizirajući druga sudska dokumenta primećuje kako su mnogi dokazi prošli nezapaženo. Navodi i konkretne primere:

Vujadin Popović, načelnik bezbednosti Drinskog korpusa, na procesu Radovanu Karadžiću rekao je: "Ja sam formirao konvoj od 30 autobusa, jednog kamiona prikolice i jednog dužeg autobusa što su potvrdili i preživeli muslimanski zarobljenici i zaštićeni svedoci.

PORED glavnog konvoja, formiran je još jedan, koji je vodio poručnik Jasikovac, sa šest autobusa. Prema nalazima Pretresnog veća u slučaju "Tolimir" "svaki autobus bi mogao da primi između 40 i 50 ljudi". Svedok Mane Đurić govorio je da ih je bilo 45 po autobusu. Vilkokson, ipak, uzima pretpostavku da je autobusima bilo 75 osoba (za trećinu više) i tu dobija cifru od 3.000 prebačenih u Zvornik, ali to nije 6.000 kako su tvrdili sud i tužilaštvo. Zatim Vilkokson analizira smeštaj zarobljenika u školama u zvorničkom kraju pre nego što su likvidirani i zaključuje da su bili na smešteni na površini od 1.866,91 kvadrat. Zaključuje da se uz svu nategnutu matematiku Haškog suda može govoriti o najviše 3.000 prebačenih u Zvornik.

Američki autor poentira svoj "račun" transkriptom sednice Predsedništva BiH iz avgusta 1995. na kojoj je Alija Izetbegović rekao: "Broj ubijenih je najverovatnije 3.000. U stvari, presreli smo jedan četnički telefonski razgovor gde kažu: Juče je ovde izvršen pokolj. Bila je prava klanica.

- Dakle koliko, 300?

- Dodaj još nulu!

PRESRETNUTI RAZGOVORI

AMERIČKI istrživač Endi Vilkokson ne skriva svoje čuđenje nad činjenicama da se dokazi o krivici pojedinaca na procesu za Srebrenicu izvode na osnovu presretnutih razgovora muslimanske strane i da ovakvi dokazi služe za odmeravanje kazni.

Tragajući za presretnutim razgovorima, Vilkokson ukazuje da je tek na Tolimirovom suđenju, od haškog istražitelja Stefani Fric saznao kako je glavni istražitelj za Srebrenicu Rouz tri godine (od 1995. do 1998) tražio od muslimanske strane ove materijale i da ih je dobio sa velikim zakašenjenjem. Međutim, tu se ne radi o samim razgovorima, već o muslimanskom transkriptu istih i nema ih u fono - verziji.

- Presretnuti razgovor, koji je bosanska vlada predala o broju zarobljenika na fudbalskom terenu u Novoj Kasabi, navodno je obavljen u 14 sati 13. jula 1995. i srpski komandanti govore o preko 1.000 zarobljenih. U istom periodu CIA iz vazduha je snimila oko 600 ljudi - navodi ovaj autor.

On primećuje i činjenicu, da u transkriptima presretnutih razgovora, nema citata Alije Izetbegovića kada je govorio o 3.000 pobijenih u avgustu 1995. godine.