Nisu tražili žrtve već stratišta

KADA je Radovan Karadžić na suđenju 1. februara 2012. upitao Žan-Renea Reuza, oficira zaduženog za istragu o Srebenici, da odgovori na jednostavno pitanje: "Gde su zakopani oni koji su u julu 1995. poginuli u borbenim dejstvima prilikom proboja 28. divizije Armije BiH kroz položaje VRS?", ovaj je odgovorio:

"Ne znam. Ponavljam nismo tražili borbene žrtve, nego identifikaciju mesta zatočenja, obližnja stratišta, sukcesivna grobna mesta tih zatvorenika."

U praksi Haškog suda dogodilo se sledeće: Svaki skelet streljanog u okolini Zvornika koji je prebačen iz grobnice gde je prvobitno bio sahranjen "kontaminirao" je sekundarnu masovnu grobnicu gde je izmešten. Najveći broj sekundarnih grobnica pronađen je u zoni borbenih dejstava gde je u u stvari i poginulo hiljade muslimanskih vojnika. Oni koji su streljani na teritoriji opštine Zvornik i pronađeni u sekundarnim grobnicama, za haški sud učinili su "nevidljivim" ogroman broj onih koji su poginuli u borbi.

U PRESUDI na procesu Popović i ostali 2010. Sudsko veće je svoj zaključak "da je više od 1.000 zarobljenika pogubljeno u skladištu u Kravici" donelo na osnovu broju žrtava pronađenih u više masovnih grobnica koje su povezane sa skladištem u Kravici. Slovenački inspektor Dušan Janc u ekspertskom izveštaju iz 2009. tvrdi da su posmrtni ostaci 1.319 pojedinaca nađeni u primarnim i sekundarnim grobnica povezani sa ubistvima u Kravici.

Povezuju ih zemljište, polen, artefakti. Sudijama je to bilo dovoljno da zaključe da je toliko ljudi i ubijeno u prostoru koji je objektivno mogao da primi maksimalno 600 ljudi.

"Greška" koju je inspektor Janc napravio u vezi sa skladištem u Kravici ponavlja se iznova i iznova u tumačenju forezničkih dokaza Tribunala. Ako se pronađe neka veza između primarne i sekundarne grobnice pretpostavlja se da sva tela u sekundarnoj grobnici dolaze iz primarne.

Haški sud ipak ne čine naivni ljudi.

Sudija O Gon Kvon upitao je januara 2012. godine, na suđenju Karadžiću, dr Vilijama Haglunda (forenzički savetnik haškog tužioca) da li je moguće da su poginuli u borbenim dejstvima sahranjeni u sekundarnim grobnicama zajedno sa žrtvama masakra iz primarnih grobnica.

"To je moguće", priznao je ovaj forenzički antropolog.

Na isto pitanje, južnokorejskog sudije i Slovenac Janc je odgovorio: "Moguće je."

Ali, kako reče Žan-Rene Reuz, Tribunal ne traži žrtve vojnog sukoba nego tela onih koji su likvidirani streljanjem. "Sekundarne grobnice" za njih predstavljaju "majdan". To je fundament teze o zarobljenim i streljanim između sedam i osam hiljada Srebreničana.

SLOVENAC Dušan Janc je docnije na suđenju Tolimiru, u maju 2010. godine, ocenio kao "traljav" rad onih koji su pokušali da sakriju žrtve streljanja izmeštajući njihova tela u sekundarne grobnice:

"Prilikom iskopavanja primarnih grobnica, nijedna od ovih primarnih grobnica nije bila potpuna. Bilo je tamo mnogo ostavljenih leševa ali i mnogo delova tela je odneseno, tako da su delovi tela pronađeni i u primarnim grobnicama i u sekundarnim grobnicama. Tako je to činjeno. Nijedna od ovih primarnih grobnica nije ekshumirana ponovo u celosti."

Od kada su 2001. forenzički patolozi Haškog suda napustili istraživanje grobnica u okolini Srebrenice pronašavši nešto više od 1.900 posmrtnih ostataka poginulih, njihov rad je nastavila ICMP (Međunarodna komisija za nestale). Ovu instituciju je osnovao Stejt department, a promovisao je Bil Klinton na samitu G-7, juna 1996. u Briselu. SAD su glavni finansijer ove nevladine organizacije.Njome rukovodi Tomas Miler bivši ambasador SAD u BiH, a direktor je Ketrin Bomberger takođe iz SAD, dok je treći čovek Adam Bojs, Englez. Od kraja 2001. oni "vode" priču o broju poginulih u Srebrenici 1995. Centralna laboratorija nalazi se u Tuzli, gde se na osnovu DNK analiza utvrđuje identitet žrtava. Srbi iz RS nemaju pristup ovom procesu. Nema ga čak ni Haški sud koji donosi presude na osnovu njihovih izveštaja. Uoči obeležavanja 20 godina od tragedije Dženan Karić, zadužen za odnose sa javnošću ispred ove NVO, dao je intervju za "Dojče vele":

"U svom dugogodišnjem radu naši forezničari i patolozi su se susreli sa fenomenom koji smo nazvali 'foreznička slagalica'. Delovi jedne osobe koja je bila zakopana u primarnoj grobnici su iskopani i odvezeni na druge lokacije.Tako su ostaci jednog tela pronađeni u više od pet drugih sekundarnih grobnica. Analizirajući 'pojavu' zaključili smo da se radilo o sistematskoj nameri da se zločin prikrije. S obzirom na to da su takvi slučajevi specifični za Srebrenicu nazvali smo ih 'Srebrenica men'."

DžENAN Karić ovom prilikom, nehotično, otkrio je inžinjering ICMP na osnovu kojeg je se došlo do zaključka o hiljadama streljanih.

Ali, i forenzičari Haškog tribunala ocenjivali su svoj rad. U 2006. sprovedeno je istraživanje među 25 forezničkih patologa koje je angažovao Tribunal, a razultati su objavljeni u akademskom časopisu "Medicina nauka i zakon" jula meseca te iste godine.

Studija je pokazala da su "neki od forenzičara patologa, koji su bili uključeni u proces, bili pripadnici organizacije za ljudska prava koje nisu neutralne u sukobima. Većina njih je bila iz zemljama koje su članice NATO".

Iako je Tribunal pokušao da organizuje stvari sa patolozima koji su bili naklonjeni NATO ciljevima, u studiji od 25 anketiranih "trojica forenzička patologa izjavila su da su bila izložena pritiscima. Jedan od strane hrvatske vlade, preostala dvojica od organizacija za ljudska prava,nevladinih organizacija koje su kontrolisale tok obdukcije i takođe u vezi sa pisanjem izveštaja o obdukciji".

TROJICA patologa, takođe, bila su svesna lokacija masovnih grobnica srpskih žrtava, a četvorica su dovela u pitanje nepristrasnost pravde koju deli Haški sud.

U Studiji je zabeležen "uznemirijući podatak" da sve patologe Haga ne plaća sud i "prema komentarima nekih od ispitanika, finansijska nezavisnost patologa mogla bi se dovesti u pitanje".

U Studiji je navedeno i ono što se naziva "uznemirujuća karakteristika haških sudskih postupaka, odnosno da nisu svi forenzički patolozi, koji su bili uključeni u istraživanja, predstavili verbalne dokaze na sudu u Hagu, nego se samo viši šef forenzičkog tima pojavio da svedoči. To je, inače, u suprotnosti sa tradicijom koja nalaže da je odgovornost pojedinačnog forenzičkog naučnika lična a ne korporativna".

NIKOM NE DOSTAVLjAJU DOKAZE

Kada je Radovan Karadžić zatražio od zastupnika tužilaštva da mu dostavi dokaze ICMP o žrtvama Srebrenice Hildegrad Erc-Reklaf je odgovorila: "ICMP nije ni nama dostavio DNK analize."

U predmetu Popović i ostali, neke od DNK analiza su bile predstavljene na zatvorenom delu suđenja bez mogućnosti i vremena i da ih ispitaju i advokati odbrane. Objašnjenje za ovu tajanstvenost bilo je "da bi uvid javnosti u te podatke predstavljao bezosećajan čin čime bi se povredilo dostojanstvvo žrtava".

Na svaki zahtev zainteresovanih organizacija i pojedinaca da im se dozvoli uvid u rezultate analiza iz Tuzle, radi nezavisne provere, iz ICMP daje se učtiv odgovor: "To je nemoguće bez pismene saglasnosti rodbine žrtava. Takvu saglasnost niko nikad nije dobio."