Dobra deca dižu pobunu

BEOGRAD je dao lični pečat novom talasu i učinio ga drugačijim od britanskog i američkog new wave-a, kao i od zagrebačkog novog vala. Još više je, međutim, novi talas oblikovao Beograd. Barem onaj imaginarni, rođen u glavama i srcima mladih, koji je nastavio da živi kroz urbani duh grada. I danas se prepričavaju legende o ludim žurkama, eksploziji kreativnosti, umetničkoj sceni koja se nikada neće ponoviti, ali koja će ostati urezana u kolektivno iskustvo sledećih generacija kao i gotovo svaka pesma, knjiga, film ili performans koji pretenduju na epitete "gradski" i "urban".

ČLANOVI ključnih bendova novog talasa - "Šarla Akrobate", "Idola" i "Električnog orgazma" - odrasli su u Beogradu, i to je bilo nerazvojivo povezano sa njihovom muzikom.

- Lokalni pečat vidljiv je najpre u temama koje se obrađuju u pesmama, kao i u jeziku na kome se one izvode - zapisala je antropološkinja Marija Ristivojević u radu o povezanosti mesta i muzike u novom talasu, navodeći kao primer pesmu "Zlatni papagaj", "Električnog orgazma", o veoma popularnom kafiću u kojem su se okupljali "šminkeri".

POGREŠNO je, međutim, misliti da je novi talas bio jedinstven i uniformisan pokret, pa čak i muzički žanr. Neki od onih koje su i tada i danas smatrali njegovim ključnim elementima sebe nisu tako videli. Gile, vođa "Električnog orgazma", govorio je da su oni rok, a ne new wave bend, Milan je "Šarla" svrstavao u pank, a jedino su "Idoli" uživali u etiketi novog talasa.

SA DANAŠNjE distance novi talas izgleda kao (uspešan) pokušaj jedne generacije da bude deo (zapadnog) sveta. Verovatno nesvesna toga koliko svoju udobnost i mogućnost da radi to što radi duguje društvu koje je smatrala okoštalim i prevaziđenim, novotalasna ekipa stalno je testirala granice sistema. Svako je to činio na svoj način i onako kako je umeo. Neki ispisivanjem grafita, drugi performansima, muzičkim provokacijama, a neki pravljenjem sve originalnijih žurki.

VEĆINA heroja novog talasa bila je iz "dobrih" porodica - Milan Mladenović bio je sin oficira, Magi kćerka reditelja Slavoljuba Stefanovića Ravasija i vanserijski student arhitekture, sestre Mijatović kćerke predsednika države... Dobra deca tragala su za nečim novim, drugačijim od nametnute ponude normi i konvencija.

GEOGRAFSKI, novotalasni Beograd činili su Studentski kulturni centar, amatersko pozorište "Dadov", Filozofski i Fakultet dramskih umetnosti. SKC je odrigrao ključnu ulogu. Moma Rajin, u to vreme urednik u SKC, kasnije će pričati kako su vrata ove institucije bila otvorena za svakog ko je imao neku ideju i znao da je koliko-toliko suvislo obrazloži. Nebitno da li je bila reč o koncertu, performansu ili izložbi.

NOĆNI život početkom osamdesetih počinje da se menja. Diskoteke "Bezistan" i "Akvarijus" postale su "aut". Počeli su da se otvaraju novi kafići, picerije, klubovi. Otvoren je prvi noćni klub u grad - "Nana". Umnožavali su se bendovi - "VIA talas", "Urbana gerila", "U škripcu", "Dr Spira i ljudska bića"... Jedno od mesta za okupljanje postala je mesna zajednica na Dedinju, gde se pilo pivo i smišljali planovi za nastavak provoda. Ludovalo se na Adi Ciganliji uz noćna kupanja i seksualne avanture u jezeru, uz automobile iz kojih je dopirala muzika. Ekipa sa Dedinja takmičila se ko će napraviti veću žurku - ostala je zapamćena jedna na kojoj se okupilo 400 ljudi.

DOSADNO postaje čak i to. Trebalo je smisliti novu zabavu, učiniti žurku neobičnijom i originalnijom. Umesto piva poslužiti martini, organizovati performans, koncert, šou...

MNOGO pre nego što će to postati hit na velikim svetskim muzičkim festivalima, pravile su se prve vokmen žurke, na koje su svi dolazili sa slušalicama na ušima i svojom muzikom. Beograd, nošen novim talasom , želeo je oštar raskid sa dosadnim i sivim sedamdesetim godinama, kao i sa rok dinosaurusima od "Bijelog dugmeta" do Deep Purple.

MEĐUTIM, čuvala se nit duha šezdesetih. Ne samo revolucionarne '68, već i tadašnjih zabava i vedrog gradskog duha. Vidi se to možda najbolje kroz numeru "Devojko mala" Darka Kraljića koju je u filmu "Ljubav i moda" izveo Đuza Stojiljković, a kasnije obradili "Idoli".

ŽIVOT u Beogradu osamdesetih, ipak, nije bio samo jedna velika žurka. I sama muzika novog talasa bila je ipak manje vesela i razigrana od zagrebačkog novog vala. U Beogradu se jeste "plesalo celu noć", ali se pored neviđene energije, zabave i bunta protiv učmalosti kasnog socijalizma, provlačila i neka setna nota. Kao da se naslućivao kraj koji će doći mnogo brže nego što se očekivalo i biti mnogo tragičniji nego što je bilo ko mogao da zamisli. Prepoznaće se to kasnije u pesmama "Ekatarine Velike" u kojoj će Milan Mladenović sa Margitom i Bojanom Pečarom stvarati nešto sasvim drugačije i mnogo mračnije i od "Šarla Akrobate" i od "VIA talasa".

ČUVENA glumica Sonja Savić u to vreme družila se sa ekipom okupljenom oko "Šarla Akrobate" i "Ekatarine Velike". Kasnije će, istina sa naknadnim mračnim iskustvom devedesetih godina, reći da su oni bili srećni kada nađu nekoga ko deli njihovu nesreću. Nazvala je to veltšmercom - svetskim bolom. Reč je o izrazu kojim su romantičari krajem 19. veka i početkom 20. veka označavali bespomoćnost čitave generacije pred zlom i besmislenošću sveta. Pokazalo se i tada, a i za generaciju osamdesetih, da taj bol i strah nisu bili bezrazložni. U pesmi "Radostan dan" "Ekatarine" Milan je pevao: "Ti si volela moj veltšmerc".

REŽIM PRIHVATA BUNT

VLAST je, ma kako to danas zvučalo, pomogla razvoj novih ideja, uprkos dozi subverzivnosti koje su one nosile. Opredeljenje političkog establišmenta bilo je da je bolje mlade okupiti i dati im šansu da se izraze, i tako ih staviti pod kontrolu, nego ih saplitati i proganjati. Jugoslavija, iako komunistička zemlja, jedina je koja je dozvolila značaj upliv zapadne kulture u svoju kulturu.

Ovakav stav dovodio je do čudnih, pomalo i bizarnih situacija. Prvi žestoki pank bend u Jugoslaviji, ljubljanski "Pankrti", dobili su 1982. godine priznanje rezervisano za mlade stvaraoce - Nagradu sedam sekretara SKOJ-a. Ironijom politike, grupa predodređena da poziva na rušenje sistema, dobila je od njega priznanje "za doprinos umetnosti".

Mladima naklonjenim muzici, slikarstvu, pozorištu i drugim vidovima stvaranja, pored fakulteta i studentskih klubova, uz amin Partije, otvorena su vrata mesnih zajednica, lokalnih festivala i - radnih akcija.

Režim je, negujući sopstvene tekovine, stao i iza snaga koje su želele nešto sasvim drugačije - novu vrstu ideologije.