Jugoslavija dobija idole

BEOGRAD je početkom 1980. godine bio preplavljen grafitima "Stižu Idoli". Niko tada još nije znao ko su i šta su "Idoli", ali svi su ih primetili i zapamtili to ime.

BILA je to prva gerilsko-marketinška akcija čoveka koji će u nekom drugom životu biti zapamćen kao marketinški mag i savetnik predsednika Srbije. Nebojša Krstić u to vreme bio je student medicine i najbolji prijatelj Srđana Šapera. Njih dvojica, predvođeni Draganom Papićem, koga u nedostatku boljeg izraza opisuju kao konceptualnog umetnika, činili su "konceptualni" deo "Idola".

DRUGI, muzički deo činili su Vlado Divljan, Zdenko Kolar i bubnjar Boža Jovanović. Zajedno su napravili jednu od najmaštovitijih i najinteligentnijih grupa bivše Jugoslavije.

NIJE preterivanje, pa čak ni metafora, reći da su "Idoli" bili više od benda. Njih su, pored muzike, činili i imidž, koncept, marketing, provokacija. Od samog nastanka bilo je tako. Počelo je tako što su Šaper i Krstić poželeli da naprave bend "Dečaci". To što nisu znali da sviraju, niti imali bilo kakve veze sa muzikom nije im se činilo kao prepreka. Pridružio im se Vlada Divljan, Šaperov najbolji prijatelj iz gimnazije.

DIVLjAN je svirao već desetak godina i bio izuzetno talentovan muzičar. Prvu probu održali su kod Vlade, a buku je čuo njegov komšija i prijatelj, basista Zdenko Kolar. Sišao je da vidi šta se dešava i sve je bilo spremno. Pozvali su Jovanovića, još jednog komšiju, koji je već bio iskusan bubnjar. U jednoj dorćolskoj kafani ime "Dečaci" je odbačeno, a prihvaćen je Krstićev predlog da se bend nazove "Idoli". Čitavu priču zaokružio je Papić koji je od njih bio stariji nekoliko godina. Iskoristio je svoje dobre veze u beogradskim medijima da bi ih promovisao dok pre nego što su održali prvu svirku.

PRVI singl "Idola" bio je ujedno prva ploča u Jugoslaviji koju nije objavila državna diskografska kuća. Pojavio se uz časopis "Vidici" i na njemu su bile pesme "Pomoć, pomoć" i "Retko te viđam sa devojkama" (prva pesma o homoseksualcima u Srbiji, ali ne i u Jugoslaviji, jer ih je preteklo "Prljavo kazalište" sa hitom "Dečaci"). Usledio je već pominjani "Paket aranžman" sa "Šarlom Akrobatom" i "Električnim orgazmom", a onda i prvi samostalni koncert 25. juna 1981. u bašti SKC.

NOVINAR Petar Janjatović u "Ju rok enciklopediji" piše da su se karte kod tapkaroša prodavale po četiri puta višoj ceni, a predgrupe su bili "VIA talas", "Bezobrazno zeleno", Marko Brecelj i Feo Volarić.

USLEDILA je tog leta i zajednička turneja sa "Filmom" - plovili su brodićem Jadranom i svirali po turističkim mestima na obali. Koliko su "Idoli" postali bitni, pokazuje i to da ih je svojim nepogrešivim njuhom nanjušio i Goran Bregović. Vođi "Bijelog dugmeta" nije moglo da promakne da se na muzičkoj sceni dešava nešto sasvim novo, čak je u sladu sa novim trendom i "dugmiće" ošišao, a album "Doživjeti stotu" iz 1980. upakovao u novotalasni zvuk.

BREGOVIĆA je ponudio (ili prihvatio, zavisi ko o tome svedoči) da producira pesme "Retko te viđam sa devojkama" i "Maljčiki". Prva mu je zagolicala pažnju zbog tematike, a za drugu je rekao da "može da se peva i kao narodna", te da će sigurno biti hit. Ma koliko da nisu bili skloni Bregoviću, ni "Idoli" nisu mogli da odole magu moderne muzike. Singl je objavio "Jugoton", a "Idoli" su postali veliki bend.

A ONDA se pojavio mini LP koji je nosio ime benda i hitove "Zašto su danas devojke ljute", "Devojko mala" i "Malena". Na trenutak im je pretila opasnost da ih proglase za tek još jedan pop bend i kratkotrajno čudo. Međutim, usledio je kreativni vrhunac sa objavljivanjem ploče "Odbrana i poslednji dani". Album je kasnije nebrojano puta proglašen za najbolju jugoslovensku rok ploču svih vremena.

SVESNO ili nesvesno album je sa nosio čitav niz provokacija. Slikar Uroš Đurić kasnije će reći da su "Idoli" poručili celom konceptu socijalističkog samoupravljanja da je car go. Sa tim albumom muzička maštovitost, koncept i imidž dobili su najzad i političku oštricu.

PLOČA je dobila naziv po delu Borislava Pekića, jednog od najboljih pisaca i najpoznatijeg antikomuniste u Jugoslaviji. Na omotu je trebalo da bude mileševski "Beli anđeo", ali se posle nepristajanja izdavača, pojavio detalj sa ikone Svetog Nikole. Neki su u šarama pronašli i naznake ozloglašene svastike. Na albumu su se našlo mesta za crkveno pojanje, religiozne elemente i refren pesme "Igrale se delije". Bila je to pre svega provokacija sistema, ali sa ove distance može se videti i da je bila naznaka povratka nacionalnom identitetu, pre nego što će lokalni nacionalizmi u krvi srušiti Jugoslaviju.

KONCERT na kojem su promovisali dugo iščekivani album održan je juna 1982. godine. Janjatović piše da je nastup počeo pojanjem pravoslavnih horova koje je pušteno sa trake, nakon čega je dramaturg Biljana Maksić okadila binu što je "izazvalo negativne reakcije u dnevnoj štampi".

ČASOPIS "Džuboks" te godine proglasio ih je za najbolji bend, a evropski magazini svrstali su ih među prvih pet na kontinentu. Sledeća ploča bila je komercijalna "Čokolada". Obeležio ju je pravi pop zvuk i, kako ga Janjatović naziva, "mali skandal". Pesmu "Čokolada" Krstić je predstavio kao svoju, ali se kasnije ispostavilo da ju je napisao Bojan Pečar za bend "VIA talas". Divljan je u to vreme spremao diplomski na Rudarsko-geološkom fakultetu i bio je autor svega tri pesme - "Radostan dan", "Vetar i zastave" i "Ja sam tu".

ČETIRI godine posle osnivanja "Idoli" su već pripremali labudovu pesmu. Odsviraće je u filmu Dinka Tucakovića "Šest dana juna". Glavnu reč u komponovanju muzike za film koja je objavljena na posebnoj ploči imao je Divljan. Tu se našla i pesma "Da je duži moj dan" koju je otpevao Mišo Kovač i pravi narodnjak "Ja je zovem meni da se vrati" koji je napisao Divljan, a otpevao Jahija Gračanlić.

TE GODINE "Idoli" su se raspali, a Šaper i Krstić su 1987. godine snimili album simboličnog i, ispostaviće se, zloslutnog naziva "Poslednja mladost u Jugoslaviji". Ono što se kasnije dešavalo sa nekadašnjim "Idolima" deo je nekog drugog filma.