Predosećaj olovnih vremena

PEČAT na beogradski "novi talas", ali i kasnijih godina, udario je bend koji je svojom muzikom, stihovima i atmosferom koju je stvarao, ali nažalost i sudbinom svojih članova, najbolje predstavio te famozne osamdesete godine u Beogradu - "Ekatarina Velika".

MUZIKA i put ona "Ekatarine" i njenih članova spojila je neobuzdanu energiju novog pokreta sa početka i slutnju stravičnih, olovnih vremena. Ključni čovek i najveća legenda beogradskog novog talasa je vođa EKV-a Milan Mladenović.

ROĐEN je 1958. godine u Zagrebu, i bio je tipično "dete Jugoslavije". Otac Spasoje bio je oficir JNA rodom iz Kruševca, a majka Danica domaćica iz Makarske. Poreklo i činjenica da je odrastao u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu, verovatno su doprineli da Milan teško prihvati raspad Jugoslavije i građanski rat u kojem je sagorela njegova domovina. Neki će reći da je sveopšta klanica koja je nastupila zadala konačan udarac njegovom zdravlju.

U SREĆNIM vremenima, onim sarajevskim, Milan je veoma rano počeo da svira. Prvu gitaru "tango" dobio je od oca kada je bio u četvrtom razredu osnovne škole. Kasnije je za sebe govorio da je u to vreme bio strašno ratoboran, istinoljubiv i da se stalno tukao sa starijima od sebe. Dobijao je batine, dolazio kući krvav, plakao, a onda sutra iz početka. Imao je u to vreme prijatelja Amera sa kojim je delio ogromnu ljubav prema "Bitlsima". Mnogo je čitao i to mu je ostala navika, on će reći potreba, za čitav život.

SEDAMDESETIH, Milan se sa roditeljima preselio u Beograd, a krajem te decenije osnova je svoj prvi ozbiljniji bend "Limunovo drvo". To vreme Milan je kasnije u više navrata opisivao kao sasvim posebno:

- Osamdeset prva, druga i možda treća bile su veoma interesantne godine, jer je tada vladala manija žurki po Beogradu kroz koju je plivao određeni krug ljudi koji se neviđeno zezao. Nešto u vazduhu je titralo, vladala je dobra atmosfera, svi su bili zajedno i svi imali simpatije za svoje bližnje. Iz te euforije isplivale su tri beogradske grupe: "Idoli", "Električni orgazam" i "Šarlo Akrobata", koju smo osnovali Dragomir Gagi Mihajlović, Dušan Kojić Koja, Vdović-Vd i ja. Snimilio smo za "Jugoton" ploču "Paket aranžman" čime smo prestali da budemo demo bend. Postali smo veoma poznati, prava senzacija. Svuda se pisalo o nama, pošto je svima izgledalo da smo iz istog fazona i da pripadamo istom pokretu. Koja je bio vrlo ozbiljan, Ivica Vdović je u sve unosio dosta humora i ironije, a ja sam hteo da sve to zvuči kompaktno i melodično. Njih dvojica svirali su veoma slobodno, a ja sam to kočio, jer nisam ni mogao pored pevanja da to postignem i sa gitarom - zabeležio je Milanove reči Flavio Rigonat u monografiji "Dečak iz vode".

"ŠARLO AKROBATA" bio je bend za koji mnogi, posebno njegovi savremenici, i dalje tvrde da je najbolji beogradski bend koji je ikada postojao. Međutim, uprkos ogromnom uspehu i odličnim reakcijama, grupa se nije dugo održala. Oko objašnjenja nema mnogo razilaženja - nijedan bend, pa ni "Šarlo" nije mogao da podnese trojicu snažnih, a sasvim različitih autora - Milana, Koju i Vdovića.

UBRZO zatim desiće se svojevrsno čudo, oličeno u jednom sasvim običnom susretu. Na koncertu održanom u Mesnoj zajednici Dedinje Milan upoznaje Margitu Stefanović, savršenu studentkinju arhitekture, ćerku pozorišnog reditelja Slavoljuba Stefanovića Ravasija. Magi je imala apsolutni sluh, i bila je najbolji učenik u srednjoj muzičkoj zajedno sa čuvenim pijanistom Ivom Pogorelićem. Imala je ponudu da školovanje nastavi na moskovskom konzervatorijumu, ali je to odbila i upisala arhitekturu u Beogradu. Odluka, doneta pod pritiskom roditelja, bila je sudbnosna za nju, kao i za jugoslovensku rokenrol scenu.

MAGI je u to vreme važila za fatalnu devojku, muškarci su bili fascinirani njenom pojavom na sceni. I zaista, Margita je za klavijaturama, sa scene emitovala neverovatnu energiju, a njen osmeh izgledao je gotovo božanstveno. Zadržala ga je do poslednjih dana, kada je već bila razorena dugogodišnjom zavisnošću i bolestima.

SA MARGITOM i Gagijem Mihajlovićem, Milan je 1982. osnovao grupu "Katarinu 2". Bendu će se kasnije priključiti nekadašnji bubnjar "Šarla" Ivica Vdović Vd i basista grupe "VIA talas" Bojan Pečar. Zajedno su izdali jedan album na kojem su se našle pesme "Radostan dan", "Aut", "Treba da se čisti", "Jesen"... Ploča je doživela komercijalni neuspeh, ali je postavila osnovu onoga što će ući u legendu kao Ekatarina Velika.

NEKOLIKO godina kasnije Milan će govoriti o pesmi "Jesen" kada je u jednom intervjuu odgovarao na pitanje o političkom i društvenom angažmanu "Ekatarine":

- Ima toga, ali nije izraženo na način Bore Đorđevića, koji odmah psuje majku svima. Kod nas to treba provaliti. Uvek smo imali takvih pesama. "Jesen" je direktno politička pesma, govori o tome da je sranje svuda, a da ljudima nije jasno. Ja ne volim kada je nešto banalno rečeno; to je nemogućnost, nemoć.

KASNIJE će, nažalost, pod uticajem vremena i okolnosti, pesme EKV-a dobijati sve eksplicitnije politički sadržaj. Tim tonovima obojen je i život generacije koja je činila publiku ove grupe.

"KATARINA 2" nije dugo potrajala, barem ne pod tim imenom. Zbog neslaganja sa Milanom, bend je napustio Mihajlović, koji je tvrdio da ima pravo na ime. Tako je nastalo ime "Ekatarina Velika" koje će kasnije biti skraćeno u EKV.

PRVI album pod imenom "Ekatarina Velika" izlazi 1985. godine. Na njemu su snimljeni prvi pravi veliki hitovi benda - "Oči boje meda", Tattoo i "Modro i zeleno". Umesto Vda, koji je u to vreme potonuo duboko u zavisnost, a uskoro i saznao da boluje od side, bubanj je svirao Ivan Fece Firči. Omot albuma, na kojem su članovi benda oslikani indijanskim obrednim tetovažama, dizajnirao je Dušan Gerzić Gera, još jedna od legendi novog talasa koju će sačekati tragičan kraj.

TE GODINE "Ekatarina" je svirala u Zagrebu na manifestaciji "Bolje vas našli", odgovor na "Pozdrav iz Zagreba" koji je ranije organizovan u Beogradu. Krajem godine iz benda je, zbog služenja vojnog roka, otišao i Firči, a na njegovom mestu kasnije će se smenjivati Ivan Ranković, glumac Srđan Žika Todorović, Marko Milivojević... Međutim, bez obzira na sve personalne promene, svirački i idejno kičma benda ostali su Milan Mladenović, Margita Stefanović i Bojan Pečar.