Svet se spremao za promene

PRVI singl beogradskih "Idola" 1980. godine nije se našao u prodaji. Podeljen je kao poklon uz studentske novine "Vidici". Ko god je kupio časopis, dobio je gratis i pesme "Retko te viđam sa devojkama i "Pomoć, pomoć". "Idoli" su na neki način i proizvod ovog lista, posebno Dragana Papića, konceptualnog umetnika i jednog od stalnih saradnika "Vidika".

OMLADINSKA štampa rado je i lako prihvatila ideje nove generacije i rado ih je afirmisala u svojim napisima. Nošeni istom enegerijom promena, studentska štampa, inače rado čitana među mladima, vrlo brzo je postala jedna od glavnih promotera novotalasnih vrednosti.

STAVOVI mladih u pocepanim farmerkama, najbolje formulisani kroz muziku i film, nisu, međutim, bili jedini koji su usmerili kritiku na postojeći sistem i promenu društvenog ambijenta. Osamdesete su vreme velikih gibanja, promena i potrage za izborom. Glas mladih samo je najjače odjekivao.

U MORU praznih reči koje su prvih godina posle Titove smrti odzvanjale Jugoslavijom, stavovi i zapažanja autora omladinskih listova nisu prolazili nezapaženo. Njihove redakcije, pune duha i nove energije, beskompromisno su postavljale pitanja. Ali i nudile odgovore. Hrabrost u javnom govoru, koja je do tada bila gotovo nezamisliva, ovim novinama dala je popularnost i uticaj. Vrlo brzo listovi za mlade prerasli su štivo za razonodu studentarije. Na njihovim stranicama se govorilo, dok se svuda drugde ćutalo.

NE ČUDI, zato, što je upravo omladinska štampa koja osamdesetih godina doživljava neviđeni uzlet bila najjača potpora novom talasu u jugoslovenskoj kulturi. Jedna od njihovih centralnih tema bila je umetnost, i njihove redakcije dobro su znale šta je aktuelno u Londonu, Njujorku, Beču, Amsterdamu... Novinari "Mladosti", "Poleta", "Studenta", "Mladine", "Vidika", omiljene literature studenata i svih koji su bili naklonjeni društenoj alternativi, lako su spoznali duh generacije koja je stupala na umetničku scenu. I kojoj su, uostalom, i sami pripadali.

DA STVARI počnu drugačije da se sagledavaju, razloga je bilo bezbroj. Od moćne Jugoslavije, posle maršala, ostala je spora i klimava država oličena u osmoglavom predsedniku i odglumljenoj mantri "I posle Tita - Tito". Berlinski zid polako se naginjao, a globalna politička arhitektura neumitno menjala u korist Zapada. Došli su i neki novi ljudi na kojima je bio fokus planete - Jurij Andropov, Leh Valensa, papa Jovan Pavle Drugi, ajatolah Homeini... Svet se spremao za velike promene.

VLAST u Jugoslaviji nije imala ni volje niti želje da se time posebno bavi. Zvanična scena i dalje je vrtela iste kardeljevske fraze o "samoupravljačima kao jezgru našeg društva" i udruženom radu - "ključu napretka i budućih reformi". U njih, međutim, više nisu verovali ni oni koji su ih izgovarali. Država je bila sapeta između sve ozbiljnijih ekonomskih kriza, nacionalističkih pobuna i već očiglednog urušavanja sistema koji je decenijama pre toga građen na temelju već prevaziđene ideologije.

U OVOJ atmosferi studentske novine nisu mirovale. Bez mnogo straha i dilema polemisalo se i o najdelikatnijim pitanjima društva, politike i umetnosti. One su postale okupljališta svih koji su delili novu energiju, bez razlike da li je u pitanju muzika, film, pozorište, pop-art, performans, pa i politika kao crveni omotač u koji je sve nemarnije i jeftinije bio umotan život građana Jugoslavije.

UREDNIŠTVA "Vidika", "Studenta", "Poleta" i ostalih novina postajala su svesna svoje snage. Brzo je postalo očigledno da je sistem posustao i da metode pritiska, koji su bili jedno od glavnih obeležja vlasti prethodnih decenija, više nisu primenljive. Vreme jednoumlja i diktature misli neumitno je prolazilo.

ZAGREBAČKI "Polet" dostizao je ogroman tiraž, a za njim nisu zaostajali ni ostali omladinski listovi. Vladajuće strukture, međutim, ignorisale su njihovo delovanje, birajući ćutanje i logiku glave u pesku. Izuzetak su bile vrhunske subverzivnosti mladih autora, koje su, kada bi izazvale reakciju "sa vrha", ocenjivane kao "zablude novih pokolenja", "nerazumevanje suštine socijalističkog društva" ili u najgorem slučaju kao "uzaludni pokušaj promocije kontrarevolucije". Mišljenja, polemike, dileme i pitanja omladinskih listova, bez obzira na njihovu sve veću snagu, retko su dospevala u najširu javnost.

SA ČASOPISOM "Vidici", to se, međutim, dogodilo 1981, tek nekih pola godine pošto je njegova redakcija uz novine razdelila i prvi singl "Idola".

List beogradskih studenata, koji je u svom specijalnom dvobroju objavio tekst nazvan "Rečnik tehnologije" ispunio je tada stupce svih najtiražnijih novina, izazvavši do tada nezapamćenu buru na jugoslovenskoj kulturnoj, političkoj i ideološkoj sceni. Do tada neviđeni anonimni leksikon sa 160 složenih i šifrovanih odrednica, objavljen u "Vidicima", postao je prvorazredna tema na državnim i partijskim forumima. U ovom nesvakidašnjem, za mnoge nerazumljivom, tekstu, država je prepoznala jasan protest protiv sistema, ne samo jugoslovenskog, već svakog koji u sebi sadrži elemente nipodaštavanja svojih građana.

VLAST je bila zbunjena ovim tekstom. Odštampan u malom broju primeraka, na velikom "Borbinom" formatu, napisan rukom i kaligrafskim pismom, Rečnik tehnologije obilovao je simbolikom i skrivenim porukama. Dodatnu misteriju unosila je činjenica da se nije znalo ko je tvorac ovog teksta. Umesto imena autora navedena su dva kratka pseudonima - Aleksa i Liber. Mnogo kasnije otkriveno je da je pisac "Rečnika" bio tada student, a danas profesor beogradskog Filozofskog fakulteta Aleksandar Petrović, a da je kaligrafska estetika ovog teksta delo Tamare Jerković.

SAMO filozofijom i sociologijom dobro potkovan čitalac mogao je u ovom složenom tekstu da pronađe smisao i značenje. Upućenima je, međutim, bilo sasvim jasno da mistični "Rečnik" skriva radikalnu kritiku institucija i sistema. Da bi prikrio subverzivnu poruku, tvorac ovog teksta poslužio se nizom metafora, oslonjenim na klasičnu i savremenu filozofiju. U moru zakukuljenih termina, ključni simboli bili su "tehnologija", "idoli", "ogledalo", "volja", "ličnost", "dečaci"... Iza ovih šifara, sa dubokim značenjem, krilo se sveobuhvatno kritičko tumačenje stvarnosti.

BIO je to akademski krik za promenom, koji se savršeno uklapao uz grafite koje su na zidovima ispisivali klinci željni slobode i kreativnosti.