Srbiju plaši mir sa Bugarskom

O BUGARSKIM ponudama za mir se saznalo već 16. septembra 1916, odnosno o navodnim italijanskim i rumunskim pregovorima sa njima. Potom, o sličnim ponudama saznalo se 14. decembra 1916. posredovanjem holandskog poslanika u Londonu. Stizale su informacije da nikakav konkretan tekst bugarske note nije stigao u Holandiju ni do 27. decembra. Tekst note za pregovore sa Srbijom je službeno, posredovanjem Holandije, konačno predat srpskom poslaniku u Londonu 4. januara 1917. Poslanik iz Londona Jovan Jovanović je prosleđuje i Forin ofisu uz pitanje da li išta treba odgovarati i dobija savet da ne treba "jer je odgovor sadržan u identičnoj noti saveznika". Dakle odbijanje. Pa, ipak, Srbija je sama dala takav odgovor preko istog kanala 13. januara 1917. godine.

U međuvremenu, novine iz evropskih prestonica nagoveštavaju nemačku mirovnu notu koja je upućena preko Amerike silama Antante 12. decembra 1916. Za ovom ponudom sledi 18. decembra i američka inicijativa za mir upućena svim zaraćenim stranama.

JOVAN Jovanović saznaje da do 12. decembra još nije stigao nemački predlog. Francuski ambasador u Londonu, 16. decembra 1916, na insistiranje srpskog kolege potvrđuje da se vode razgovori među saveznicima o eventualnom odgovoru Centralnim silama. Nemačka ponuda nije bila tajna jer je su novine prenele i notu i govor kancelara Betmana Holvega. Jovanović dobija uveravanja da će jedini odgovor biti: "Vi ste rat izazvali, a ne mi". Nemci se moraju učiniti odgovornima za sve užase. Istog dana holandski poslanik pojašnjava: "Nemačka ozbiljno želi mir, ali ona hoće da ga zaključi tako da se vodi računa o tome da je ona sa saveznicima pobedilac." Nemačka ponuda se među saveznicama videla kao neiskrena kako bi izazvala podele i podsticanje pacifista. Ponovljeno mu je da će odgovor biti kratak. Jovanović prenosi Pašiću da nota nije izazvala "neko veće dejstvo" i da je sam predlog ocenjen kao "nova nemačka perfidija".

Dvadesetog decembra, beleži Jovanović, u Forin ofisu mu je saopšteno da je američka nota primljena preko njihove ambasade i da će Francuzi i Britanci odgovoriti. Englezi i Francuzi su bili mišljenja da ih Amerika ne voli. Poslanik je zamoljen da zatraži mišljenje i srpske vlade. Notu je Amerika poslala Londonu, Parizu, Berlinu, Petrogradu, Beču i Rimu. Jovanoviću je rečeno da im se nota nije dopala i da će odgovor po svoj prilici biti negativan. Konačan, negativan odgovor na ovu notu pao je 10. januara 1917.

Dvadest devetog decembra Jovanović je bio obavešten da je Nemačka svojom notom uvredila saveznike, i da nema drugog rešenja već voditi rat do kraja. To je potvrđeno i u noti koja je istog dana uručena: "Sir Ronald Graham predao mi je notu, tekst će biti definitivan tek tamo u Parizu. Odgovoriće se najpre Nemcima, pa Amerikancima, pa onda i Švajcarcima. Mora se rat produžiti."

JOVANOVIĆ je svojoj vladi saopštavao i glasove koji nisu bili službeni ali su dolazili od informisanih osoba visokog ranga i društvenih veza: "Karakteristično je da glasovi o Srbiji ostaju uvek isti u tome da niko ne misli na njeno uništenje iako pripisuju nemačkom caru nepovoljno mišljenje o njoj."

Srpski predstavnici neće znati da je 29. januara 1917. započela tajna akcija novog austrougarskog cara Karla preko Siksta Burbonskog. Njihova informisanost je oskudna, a sadržaji isključivo ukazuju na neke druge pokušaje.

U aprilu 1917. do srpskih predstavnika dopiru nesigurne informacije. Tako Jovan Jovanović beleži da su Austrijanci pokušali da traže dodira sa Engleskom preko Kopenhagena - slali su emisara u liku grofa Mansfelda. "Nemci saznali i u klici ubili, presekli pokušaj. Englezi to hteli prihvatiti. To je bio prvi pokušaj". "Drugi pokušaj preko Švajcarske, opet s Englezima." Ovi glasovi su potvrđeni srpskom poslaniku u Forin ofisu 27. aprila: "Stid potvrđuje da su odavde iz FO pokušali da preko Mensdorfa, bivšeg ambasadora u Londonu, povedu pregovore da odvoje Austriju od Nemačke - i preko emisara u Švajcarskoj - ali sve je propalo".

NEMAJUĆI podatke o akciji Siksta, te Černinovom memorandumu caru Karlu (12. april), Srbiju i njene predstavnike mnogo više brinu glasine da su britanski vojni krugovi spremni da prihvate opetovane bugarske ponude za mir na bazi "granice" iz 1912. U Forin ofisu je zastupnik ministra lord Robert Sesil uveravao Jovana Jovanovića da Srbija ne treba da brine jer je Engleska nekoliko puta izjavila da je jedan od uslova za mir i obnavljanje nezavisnosti Srbije. Polovinom maja 1917. zbog zabrinutosti stanjem u Rusiji kolale su glasine da bi možda moglo biti mira sa Turskom i Bugarskom, ali da se po mišljenju Forin ofisa Austrougarska potpuno solidarisala sa Nemačkom i da nema mogućnosti separatnog mira. U Beču su se vodili razgovori sa Betmanom Holvegom, nemačkim kancelarom, oko mogućnosti da se Alzas i Loren vrate Francuskoj. Nemačka to odbija, a time su i pregovori Francuza sa Sikstom izgubili smisao.

PORED dnevničkih zapisa i službenih izveštaja poslanika u Londonu Jovanovića, srpska vlada je dobijala određene informacije od svog poslanika iz Berna. I ovaj poslanik je čuo da je u martu 1917. u Švajcarsku stigao grof Mensdorf i da najverovatnije njegova poseta ima za cilj da se razgovara o miru. Njegov dolazak, primećuje se, dolazi posle izjava grofa Černina o miru. Ponešto nagađaju švajcarske novine na nemačkom jeziku. Mensdorf čeka na mig da se pregovori prihvataju. Francuski poslanik u Bernu iznosi mišljenje da Nemačka i Austrija hoće mir, da Nemačka istura napred Austriju. "Ali ambasador misli da taj pokušaj spada u red ostalih koji su do sada nekoliko puta činjeni ovde sa austrijske strane, i da neće imati posledica. Do sada je bilo, reče, bar deset austrijskih agenata koji su dolazili da nude mir." Isto poslanstvo javljalo je na Krf da se Mensdorf ipak sastao sa Englezima, ali da su razgovori prekinuti jer se shvatilo da on govori u ime Nemačke.

Mensdorf će ponovo biti u akciji u Švajcarskoj krajem 1917. godine, ali to za temu Solunskog procesa nije od značaja. Iz Švajcarske su stizale i druge vesti početkom aprila. Jedna od njih, prema kazivanju jednog savezničkog poslanika, informisala je srpsku vladu da su "između starog ruskog režima i Nemačke bili skoro završeni pregovori o miru, koji su bili vođeni iza leđa Austrougarske".

NARUČIVANjE

Knjigu Milana Ž. Živanovića PUKOVNIK APIS objavili su novosadski "Prometej" i Radio-televizija Srbije. Sve informacije o narudžbi mogu se dobiti preko besplatnog telefonskog broja 0800 323 323.