Oaza nade u hrskavici ajkule

POČETKOM ove godine u medijima je objavljeno zanimljivo otkriće naučnika. Naime, reč je o sirovom koncentratu telećeg timusa. Čemu on služi? Inače, ova terapija je formulisana pre više od 30 godina. Ali, čemu on služi? Radi se o proteinu nazvanom LEM (lymphocyte expansion molecule) koji ubrzava širenje "T ćelija" imunog sistema ljudi, stvaranjem velike količine energije. T-limfociti su poznati i kao "ćelije-ubice" jer "ubijaju" viruse, bakterije, a sada je otkriveno da mogu da ubiju i kancer.

Medicina (konvencionalna) poznaje takozvane T-ćelije koje se pojavljuju kada smo bolesni i kada organizam podiže temperaturu. U stvari, one se samo preobraćaju (pleomorfnim principom) u specifične bakterija - poznate kao makrofage koje jedu toksine i delove uginulih ćelija i tako čiste organizam. One tada kreću u lov na toksine po čitavom telu, ali troše mnogo energije, pa ovo vanredno stanje organizma ne može dugo da se održava. Da bi se taj nalet takozvanih T-ćelija duže održao (dovoljno dugo da one potamane uljeze iz kanceroznih ćelija) ubacuje se ovaj LEM protein iz goveđeg timusa. Pošto konvencionalna medicina ne prihvata pleomorfni princip, izmišljene su ove takozvane citokine odnosno ćelije koje se aktiviraju kao deo imunog sistema i napravljena je veoma komplikovana biološka teorija. U stvari, u pitanju je čist pleomorfizam. Proteinske strukture se same preoblikuju u zavisnosti od promena u bioelektričnom polju. Za ovo preoblikovanje je naravno potrebna dodatna energija i takvo stanje zato traje veoma kratko. Medicinska nauka čitav taj proces naziva "imuni odgovor". Ali, kada se LEM protein ubaci u organizam, T-limfociti nadiru u tolikoj količini da ni rak, odnosno ono što raste u kanceroznoj ćeliji ne može da izdrži njihov nalet.

Nažalost, velika je tajna da se u pojedinim elitnim medicinskim krugovima za lečenje aristokratije i bogate klijentele koriste ćelije ljudskog timusa, posebno kidnapovane dece iz Trećeg sveta, ali ovo ipak zadire u priču o trgovini organima, pa je ovde nećemo otvarati, pogotovo što nema adekvatnih dokaza.

Inače, ovaj LEM protein se može dobiti i iz jedne alge i, verovali ili ne, formula protiv kancera sa ovom algom je više od deset godina prisutna u jednoj alternativnoj terapiji u Srbiji, a pomenućemo je nešto kasnije u ovom feljtonu.

U tretmanu raka "laetrilom" koji se danas najuspešnije obavlja u klinici "Oaza nade" u Meksiku, gde je 35 godina sprovodi dr Kontreras, koristi se i hrskavica ajkule. Zoolozi kažu da su ajkule najzdravija bića na planeti. Imune su praktično na sve bolesti koje čovek poznaje. Veruje se da je skelet ajkule najodgovorniji za ovakav imuni sistem. Po doktoru Kontrerasu, ajkulina hrskavica blokira rast krvnih sudova smanjujući vitalnost kanceroznog tumora. Ajkulina hrskavica stimuliše i proizvodnju antitela i podupire čitav imuni sistem. Ali, korišćenje ajkuline hrskavica je kontraindikovano sa trudnoćom i dojenjem-što mora posebno da se napomene.

Kako bilo, ova terapija je do sada dala odlične rezultate, pa zato mnogi oboleli hrle u Meksiko na kliniku dr Kontrerasa.

U inteligentne terapije za ubijanje kancera spada i terapija koja uspeva da kanceroznoj ćeliji doturi informaciju da se sama "ubije". To je terapija sa jedinjenjem nazvanim Poly MVA.

I ova terapija polazi od toga da je normalna ljudska ćelija aerobna (troši kiseonik) i održava normalan bioelektrični protok u ćeliji (ATP 36), te vibrira na određenoj frekvenciji i prima poruke (jer je sve povezano u jedinstvenu informacionu energetsku celinu). Tako ona dobija i poruku da izvrši apopotozu (samoubistvo ćelije kako to definiše konvencionalna medicina).

ATP je bioenergija koja se meri prisustvom adenozin trifosfata i nju stvaraju mitohondrije koje se nalaze u ćelijama kao svojim kućicama. Već smo rekli da su složeni organizmi poput sisara ogromna simbiotska tvorevina mitohondrija.

Kancerozna ćelija ima veoma nizak nivo potrošnje kiseonika (anaerobna je) i veoma nizak protok električne energije (oko 1 ATP). Zato ona ne prima poruke i nije u stanju da izvrši apopotozu. Naprotiv, nekontrolisano se umnožava tako što hranu (glikozu) fermentira i nije u stanju da za razbijanje ovih molekula koristi kiseonik pošto nema dovoljno ATP-a.

Poly MVA je jedinjenje koje se preko krvi direktno ili digestivnim putem ubacuje u organizam i njega jedu sve ćelije i normalne i kancerozne. Poly MVA je jedinstvena hranjiva formula koja sadrži mešavinu paladijuma i alfa lipoidnih kiselina (LAPd), vitamin B1, B2 i B12, formilmetionin, acetil cistin i tragove molibdena, rodijuma i rutenijuma. Poly MVA formulu je izmislio doktor Meril Garnet, biohemičar i istraživač raka. On se bavio biologijom, hemijom i električnim inženjeringom. Ovako objedinjeno znanje mu je i pomoglo da inženjerski reši problem kako uništiti anaerobne ćelije raka.

Tako, kada se ova solucija ubaci u ćeliju ona menja električni potencijal povećanjem naelektrisanja DNK u ćeliji. Praktično se u DNK ubacuje jedan elektron i otvaraju se strujni putevi ka mitohondriji (ćelijskoj bateriji). Poly MVA lako prolazi kroz membranu normalne ćelije i kancerozne ćelije. Kada Poly MVA uđe u normalnu ćeliju isporučuje električnu struju mitohondriji koja je dalje redistribuira kroz ćeliju preko postojećih električnih puteva. Kako se struja redistribuira, na zdravoj ćeliji ne nastaju nikakva oštećenja.

Ali, kada Poly MVA uđe ukanceroznu ćeliju, gde takođe isporuči elektrone mitohondriji, nastaje problem jer kanceroznoj ćelijinedostaju električne putanje koje su neophodne da bi dalje redistribuirala elektrone kao što to radi zdrava ćelija. Tako nastaje navala električne energije koja ne može dalje da se redistribuira, zadržava se u mitohondriji i oštećuje je. To podstiče oslobađanje "citohroma c", a to je prvi korak u prirodno "programiranom" procesu odumiranja ćelije (apoptozi). Naime, tada se aktiviraju enzimi caspase-3 koji pritiskaju zidove ćelijske membrane iznutra i ona puca. Tako je žargonski rečeno kancerozna ćelija razbucana.

Da napomenemo da se ova terapija nikada ne kombinuje sa drugim terapijama. Solucija Poly MVA prolazi i kroz moždano krvnu barijeru u slučaju tumora mozga i kroz koštanu srž kad je u pitanju akutna limfocitina leukemija. Zato se mora voditi računa o maksimalnim dozama određenih hranjivih sastojaka u toku terapije. Tada se ne smeju davati alfa lipoidne kiseline, ni multivitamini kao dodaci.Ono što se konzumira sa hranom, kažu, nije problem. I dnevni unos vitamina C se ograničava na 250 mg na dan. I tu se traži ograničenje sintetičkog multivitamina. C vitamin iz hrane, takođe, nije problem.

Ovu terapiju mora da radi samo lekar koji ima sa njom iskustvo i danas se vrši samo na kanadskoj klinici "Volf". Vodi je dr Deril Volfi.