Kako deluje hidrazin-sulfat

PREPARAT koji se i kod nas pročuo kao efikasan u tretmanu protiv raka je hidrazin-sulfat (Hydrazine sulphate). Preko nekih uvoznika lekova on stiže u Srbiju uglavnom iz Rusije. Uz preparat stiže i receptura za njegovo korišćenje. Ali, hidrazin-sulfat se u terapiji kancera ne sme tek tako uzimati, jer može imati fatalne posledice.

Naime, sve terapije za lečenje raka proizvode u organizmu elektrobiohemijske reakcije na ćelijskom nivou i one moraju biti pod kontrolom stručnjaka koji ima iskustvo u primeni određenog hemijskog jedinjenja.

Da ponovimo još jednom: čitav organizam je veoma složena elektrobiohemijska laboratorija. I najmanja nepoželjna hemijska reakcija može, pod određenim uslovima, da bude fatalna. Posebno, ako nismo svesni da smo je proizveli i organizam nam godinama o tome ne daje vidljive simptome. A to je upravo slučaj sa kancerom.

Istina je da hidrazin-sulfat zaustavlja jedan biohemijski proces koji pomaže ishrani kanceroznih ćelija, ali ovaj preparat ne leči od raka, jer ne uništava maligne ćelije, kao ni uzrok njihovog nastanka. On se koristi samo kao vrlo efikasno pomoćno sredstvo koje usporava umnožavanje ćelija raka i to tako što ih ometa u ishrani i hronično ih iscrpljuje.

Anaerobna ćelija raka, zbog nemogućnosti da kiseonikom razbija molekule glikoze, hrani se fermentacijom šećera. A energija koju tako unese je suviše mala i nedovoljna za njen opstanak jer tako iz glikoze izvlači samo oko pet procenata potrebne energije, pa ostatak koji je unet hranom ostaje neiskorišćen. Zbog toga ćelija ostaje gladna (traži još energije) i grozničavo nastoji da se dočepa još molekula šećera iz kojih će opet izvlačiti oko pet procenata potrebne energije. Ukoliko se u organizam ne unosi šećer u velikim količinama ćelije kancera moraju da ga otimaju od zdravih ćelija. Tako se i normalne ćelije vremenom izgladnjuju i ostaju bez dovoljno energije. Fermentacija šećera kanceroznu ćeliju čini veoma kiselom. Tokom fermentacije proizvodi se mlečna kiselina koja onda odlazi u jetru, tamo se razlaže i pretvara u glikozu. Ovu glikozu ponovo grabi gladna kancerozna ćelija i stvara se začarani krug u kome kancerozna ćelija opstaje i hrani se rasipajući energiju. Posledica ovoga je da čitav organizam vremenom slabi zbog povećane potrošnje energije koja se neracionalno koristi za stvaranje energije u kanceroznoj ćeliji. Ovaj poremećaj se u medicini naziva kaheksija i karakteriše ga mršavost i potpuna izgladnelost organizma. Ona se razlikuje od mršavosti koja nastaje namernim gladovanjem, jer kod kaheksije postoji i ogroman utrošak energije, zbog abnormalnog rada ćelija koje više bioenergije utroši na ishranu, nego što iz toga dobije.

Kaheksija je hronična bolest koja stvara i patološku anoreksiju (nedostatak apetita). Obolelom je i pored toga što on prestaje sa unosom hrane, jer nema apetit, ishrana organizma neophodna, pa on počinje da jede sam sebe i sve brže troši sve zalihe energije koje su mu na raspolaganju. Tako prekinuti potpuni unos šećera kod obolelih od kancera može da izazove kaheksiju.

Ovaj začarani krug može da prekine hidrazin-sulfat time što u jetri sprečava konverziju mlečne kiseline u glikozu. Enzim u jetri koji konvertuje mlečnu kiselinu u glikozu je nazvan phosphoenolpyruvate carboxykinase (PEPCK) i hidrazin-sulfat ga blokira.

Hidrazin-sulfat je 1974. na jednoj konvenciji Nacionalne zdravstvene federacije (u SAD) predstavio doktor Džozef Gold sa Sirakuza Instituta za istraživanje raka u Njujorku. On je ovaj lek i napravio upravo za lečenje kaheksije još 1960.godine, ali se on pokazao vrlo efikasan i u tretmanu raka. Rezultati njegove primene su bili veoma dobri pa je američka Federalna agencija za hranu i lekove (FDA), koja odobrava upotrebu svih lekova (jer prevashodno štiti interese krupnog kapitala i korporativnog biznisa), odlučila da ugrozi popularnost ovog medikamenta. Hidrazin-sulfat je izgubio status leka koji je u fazi istraživanja i prestalo je svako finansiranje njegovih ispitivanja. Po rečima samog doktora Golda prestižna klinika Sloan-Ketering je namerno u testiranju napravila previd (navodno su u pitanju bile greškom izostavljene neke informacije o sporednim efektima) pa su zaključili da je lek "opasan" i "nedelotvoran".

Pomenuti sporedni efekti nastaju u stvari kada se hidrazin-sulfat kombinuje sa nekim supstancama (prvenstveno lekovima za smirenje) za koje doktor Gold tvrdi da su bile predočene da ne idu uz ovaj preparat i tretman. Ali, neko je to u Sloan-Keteringu "prevideo". Zanimljivo je da je čak 95 odsto pacijenata na kojima je vršeno ispitivanje u Sloan-Ketering bolnici bilo pod trankvilajzerima (lekovima za smirenje). I, naravno, svi su nakon ispitivanja - umrli.

Zato se i ovaj preparat koristi samo uz precizan protokol koji isključuje mnoge supstance.

- Hidrazin-sulfat je inhibitor oksidacije monoamina tj. on sprečava enzime koji razlažu monoamine (serotonin, norepinefrin i dopamin). Ove hemikalije koristi mozak i one deluju na raspoloženje - tvrdi Gold.

Hidrazin-sulfat koči metabolizam aminokisline tiramin koja se nalazi u nekim namirnicama i njeno nerazlaganje u jetri može podići krvni pritisak i pojačati lupanje srca. Zato se za vreme terapije hidrazin-sulfatom mora izbeći uzimanje hrane koja sadrži tiramin. To je uglavnom fermentisana i ukiseljena hrana: većina sireva (izuzev mladog kravljeg sira, topljenog sira ili sveže mocarele) mesni narezak, hot-dog, jogurt, vina, piva, vermuta, šerija, sušene kobasice, salame sa feferonima, usoljena govedina i džigerica, ukiseljena, sušena i usoljena riba, pasulj i mahunarke, sočivo, grašak, soja, hrana i pića sa kvascima, pavlaka i kultivisani mlečni proizvodi, čokolada, kafa i sve druga pića koja sadrže kofein (čajevi, koka-kole), kikiriki, bademi, pileća i druga džigerica... Od voća tu su banane, avokado, sušene smokve, crvene šljive, maline, bundevino seme i još neke namirnice.

Hidrazin-suflat se ne uzima u kombinaciji ni sa jednim drugim lekom ili dopunom u lečenju. Zbog ovih ograničenja zagovornici konvencionalne farmakoterapije su ga proglasili "veoma opasnim".