Rana dijagnostika i terapija

ZADRŽIMO se malo i na dijagnostici kancera. Konvencionalna medicina insistira da je kancer danas izlečiv "ako se rano otkrije". Istina je međutim da se kancer ne može otkriti dok se ne formira izraslina, a ona se razvija bar osam i više godina. Mnogi ljudi umiru prirodnom smrću sa kancerom u sebi koji im nikada nije dijagnostikovan, jer nisu išli na pregled, dok mnogi umiru iako im je kancer na vreme otkriven, alopatska terapija sprovedena, ali avaj, bolest se nije mogla obuzdati.

Dakle, pitanje je treba li ići na preglede (skrining, krvne markere, biopsije) i suočiti se sa postojanjem kanceroznog procesa (koji još ne remeti životne funcije) i doživeti stres ili se prepustiti neznanju i bezbrižnosti?

I ovde su dva stava lekara potpuno suprotstavljena. Konvencionalna medicina insistira na tzv. prevenciji i ranom otkrivanju koji se promovišu medijskim kampanjama uz podsticaj države, a što podrazumeva, na primer, i obavezan skrining za sve žene. Ovde se misli pre svega na ginekološke testove, krvne biomarkere i najviše zagovaranu mamografiju koja je u stvari snimanje mekog tkiva dojke delovanjem X- zračenja.

DOKTOR Džon V. Gofman, doktor medicinskih nauka i bivši profesor molekularne biologije na univerzitetu Berkli, u Kaliforniji (umro 2007), tvrdio je da 50 odsto slučajeva raka uzrokuje upravo nepotrebna dijagnostička radijacija, a iznad svih mamografija.

- Oko 75 odsto slučajeva raka dojke izazvano je jonizujućom radijacijom koja se dobija upravo preko raznih medicinskih tretmana - precizirao je dr Gofman.

Da podsetimo, da ova radijacija menja optimalnu brzinu protoka elektrona u ljudskom organizmu. X-zračenje u stvari izaziva energetski stres (pojačano strujanje u snimanom regionu). A stres upravo podstiče razvoj kancera.

Ima li za to medicisnkog opravdanja?

Nema. Studija sa velikim brojem ispitanika urađena u Danskoj i Kanadi otkriva da je postotak smrtnosti od raka dojke kod žena koje su vršile mamografiju i koje to nikada nisu vršile - identičan. Ovo se, verovatno, može objasniti time što je mamogram pozitivan za rak dojke kada je kancerp risutan u telu žene već 8 do 10 godina.

DOKTOR V. Giford Džons, koji je diplomirao na Harvardu i radi u Torontu, gde piše brojne medicinske kolumne ispred jednog lekarskog udruženja, zapisao je sledeće: "Treba da prođe osam godina pre nego što je kancerozna izraslina dovoljno velika da može da se detektuje mamografijom što kanceru daje dovoljno vremena da se proširi po čitavom organizmu. Ovaj dug period odlaganja pre nego što tumor postane vidljiv mamogramom dozvoljava da kancer metastazira limfatičkim i vaskularnim kanalima".

Prema doktoru Džonsu, žene koje imaju između 40 i 49 godina koje su se redovno podvrgavale mamografiji, dva puta su sklonije da umru od raka dojke nego one koje nisu imale skeniranje X-zracima.

"Dodatni problem sa mamogramom je što će približno 10 posto žena koje imaju kancer imati normalan mamogram", zapisao je dr Džejms Hovenstajn. "To znači da će se sa postavljanjem dijagnoze još više kasniti u ovim slučajevima.

"Velike kampanje u svetu podstiču žene na mamografiju, pa je više tkiva dojke tako izloženo radijaciji koja i jeste glavni uzročnik kancera. Ovaj godišnji ritual generiše lažne pozitivne (ali i lažne negativne) rezultate koji vode velikom broju nepotrebnih operacija žena, ali i psihičkom šoku u slučaju pogrešne dijagnoze", navodi još doktor Hovenstajn.

DANSKI Nordic Cochrane Center je u istraživanjima od 2006. našao da na svakih 2000 žena koje su radile mamografiju u vreme bolesti koja je već bila prisutna 10 godina, samo jedan život bi bio produžen dok bi njih 10 bilo podvrgnuto nepotrebnom zračenju i drugim potencijalno opasnim tretmanima.

Prema studiji iz 2005. objavljenoj u New England Journal of Medicine, obe vrste mamograma, standardni i novi digitalni sa metodom pravljenja slike (čija kupovina je medijski u Srbiji veoma promovisana) propuste čak 30 posto kancera kod žena u četrdesetim godinama.

Tako ispada da ovih trideset odsto žena može u sebi da nosi kancer, a pošto su prošle dijagnostičku proceduru veruju da ga nemaju. I tako mirno žive do kraja života ili se, kad je već kasno, suoče sa bolešću.

Sa druge strane, one kojima je otkrivena tumorska izraslina, što ne znači da je kancerogena dok se ne izvrši biopsija, dožive novi stres. Jer ako nešto izaziva strah kod ljudi to je upravo - dijagnoza kancera. U ovom zastrašivanju vodeću ulogu imaju upravo lekari i mediji. A stres je kažu jedan od glavnih uzročnika kancera.

DOKTOR V. Giford Džons zato navodi i fizičke i psihološke rizike za žene koje se podvrgnu mamografiji.

Na primer, stiskanje dojke za vreme mamografije može izazvati prskanje krvnih sudova, pa se kancerogeni materijal može proširiti na druge delove tela. Žena se može i psihološki traumirati ukoliko sazna da su joj rezultati pozitivni (što ne znači i da ima rak), dok sa druge strane postoji mogućnost da je razultat negativan, a da žena zapravo ima kancerogeni proces u telu. To znači da će proći još vremena dok se on ne otkrije.

Postoji i problem učaurenog kancera (koji je uspavan) a koji se otkrivanjem i stresom pokrene i počne da se širi (metastazira). Tako pogrešna dijagnoza može da ima teške posledice. U jednoj švedskoj studiji sa 60.000 ispitanih žena, 70 posto "tumora" otkrivenih mamogramom, uopšte nisu bili kancerogeni tumori. Ali, sa ogromnim emocionalnim stresom išla je i invazivna biopsija, za koju se na kraju ispostavilo da je bila nepotrebna. Dalje, čak i do 80 posto pozitivnih nalaza na mamogramu koji se kasnije testiraju biopsijom, uopšte nisu kanceri.

Inače, biopsija tkiva iglom takođe može biti "žarišna tačka" odakle će se ćelije pokrenuti na umnožavanje i što može proširiti kancer ili aktivirati uspavani.

"Važno je reći da 90 posto slučajeva raka dojke nije nasledno i da najveći broj zdravih žena ne bi trebalo da ide na češće preglede dojke i izlaže se X-zračenju, posebno u dvadesetim godinama", kaže dr Erin Peneri u svojoj knjizi Breast Cancer Care.

JEDINO što žene vodi na "dijagnostiku" mamografijom je ubeđenje ( i verovanje) da im to spasava život. A zapravo iza toga stoje oni koji prave profit i sprovode ove kampanje u "prevenciji kancera". Masovan strah je zapravo ono što oni izazivaju.

Mamografija je korišćena dovoljno dugo da bi se pokazalo koliko je validna. Nije se pokazala baš pouzdanom, što pokazuju i navedena istraživanja. Zašto se onda mamogram i dalje koristi i preporučuje?

Pa zato što treba prodati ove aparate i naravno regrutovati potencijalne pacijente dodatnim stresom.