Lavirint laži i poluistina

MONSTRUM iz Surčina Dragan Đurić, ubica devojčice Tijane Jurić, Maja Adrovac, osumnjičena za oružani napad na biznismena Milana Beka, Darko Šarić, optužen za šverc pet tona kokaina, samo su neki od ljudi povezani sa teškim krivičnim delima koji su svoju nevinost pokušali da dokažu na - poligrafu. Detektor laži postao je nezamenljivo sredstvo u policijskom radu. Od njegovih rezultata često zavisi u kom će pravcu da krene istraga.

Otkako je tridesetih godina prošlog veka poligraf ušao u policijsku primenu, njegova popularnost, čini se, neprekidno raste. Koristi se ne samo u istražnim postupcima, nego i u komercijalne svrhe. Prepoznatljive štipaljke koje prate reakcije organizma stavljane su teškim kriminalcima, ali i svima koji su bili pod sumnjom da ne govore istinu ili da je prikrivaju. Na poligrafsko testiranju u današnje vreme sve više dolaze prevareni muževi i žene, ali i radnici koje na to primoravaju sumnjičave gazde. Detektor laži bio je u središtu i jedne od najgledanijih TV emisija, u kojoj su se ljudi dobrovoljno testirali, rizikujući da javnost sazna i najšokantnije detalje iz njihove intime.

ODAVNO, više od običnog uređaja, poligraf izaziva kontroverze. Njegovo funkcionisanje obavijeno je misterijom, a rezultati su često predmet rasprave stručne i široke javnosti. Često se koristi i u dnevnopolitičkim razračunavanjima, a oni koji pristanu na suočavanje sa mašinom unapred se smatraju nevinim i čistim. Odbijanje poligrafa, sa druge strane, često se smatra maltene dokazom krivice.

- Tražim da idem na poligraf. Hoću da se utvrdi da nisam kriv - često se čuje u prostorijama istražnih organa, ali i u televizijskim emisijama i na stranicama bulevarske štampe. I to govori koliko je ova sprava postala dostupna, ali i podložna manipulacijama. Iz tog razloga rezultatate testova uglavnom sudovi ne priznaju kao dokazno sredstvo. Izuzetak čini svega nekoliko država na svetu gde poligrafske testove sudovi vrednuju. U tom malom krugu su Japan, Belgija, Mađarska...

DETEKTOR laži u samom početku bio je velika mašina, smeštena u drvenom kovčegu sa složenim spletom kablova, opruga i dugmića. Napretkom tehnologije, danas je sveden na veličinu većeg android telefona, za koji su prikačena svega tri kabla povezana sa prstima i meračem pritiska. Skromna savremena "skalamerija" prikačena je za ekran običnog kompjutera na kojem se direktno očitavaju rezultati. Grafikoni podsećaju na one koje dobijamo radeći EKG. Princip ocrtavanja gotovo je isti.

Uprkos uvreženom mišljenju, stručnjaci za ovu vrstu testiranja tvrde da za uspešno poligrafisanje nije najvažniji aparat, već čovek koji vodi postupak. Iskusan i vešt poligrafista zna da pronađe put istine kroz zamršen lavirint staza laži, poluistina i činjenica. Ovi ljudi mahom su psiholozi, dobo upoznati sa fizičkim i psihičkim manifestacijama iznošenja tvrdnji ljudi koji su suočeni sa ovom vrstom testiranja.

ODGOVORE na bezbrojna pitanja i rešenje misterije detektora laži "Novosti" su potražile kod jednog od najboljih srpskih poligrafista - Dragana Mijovića, zamenika načelnika Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Srbije. Ovaj deo MUP-a bavi se gotovo svim kriminalističkim veštačenjima, a u okviru njega deluje i posebna služba za poligrafska testiranja.

- Poligraf lovi ne laž, nego strah čoveka da će biti uhvaćen da ne govori istinu - saopštava Mijović ključnu filozofiju rada ovog uređaja. - Izuzetak su psihopate, kod kojih postoji racio, ali ne i emocija. Oni na isti način odgovaraju na pitanja o vremenu ili sportu i teškom zločinu.Veoma je važno da poligrafista napravi obavezni uvodni razgovor, koji je zapravo psihodijagnostički klinički intervju.

Ovaj razgovor važan je za uspostavljanje odnosa između ispitivača i ispitivanog, ali i za utvrđivanje psihičkog stanja osobe koja će biti podvrgnuta detektoru laži. Sama priprema, otud, može da potraje i nekoliko časova. To je, uostalom, jedan od ključeva kvalitetnog i uspešnog poligrafisanja. Tada su rezultati najtačniji, što policiji daje jasan signal u kom smeru da vodi akciju rasvetljavanja nekog krivičnog dela. Svaki drugačiji pristup podložan je sumnji i pod ozbiljan znak pitanja dovodi rezultat. Ovo pitanje u današnje vreme posebno je bitno, s obzirom na to da u praksi postoje i slučajevi da se ispitivanja obavljaju ovlaš, površno i za veoma kratko vreme.

O ULOZI, mestu i funkciji poligrafa u stručnoj javnosti mišljenja su podeljena. I dok jedni smatraju da je on nezamenljiv u rasvetljavanju složenih puteva potrage za učiniocima krivičnih dela, nije malo ni onih koji nisu pristalice njegovog korišćenja. Među psiholozima, pravnicima, kriminolozima, policajcima, tužiocima i sudijama odavno traje rasprava i sukob mišljenja oko upotrebe i zloupotrebe u primeni ovog uređaja. Posebno jer je, kako se tvrdi, nalaz podložan manipulaciji i zavisi od subjektivnog osećaja samog ispitivača.

Leposava Kron, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, govorila je za medije da svaka tvrdnja ili zaključak o istinitosti nekog iskaza na osnovu poligrafa jeste "tvrdnja visokog rizika".

- Danas postoji solidna empirijska evidencija čiji rezultati pokazuju da upotreba poligrafa nema naučnu validnost i ne smatra se naučnom procedurom, niti se rezultati dobijeni na poligrafu smatraju pouzdanim - tvrdi Kron.

ODREĐENA istraživanja, kako je navela, pokazuju da ove mašine ne detektuju neistine više nego što je slučajno pogađanje. Da je poligraf odavno i dokumentovano nepouzdan, smatraju gotovo svi advokati.

- Ukoliko jedan jedini čovek to može, onda je upitna njegova primena na bilo kom drugom čoveku. Zna se da vodeće svetske tajne i obaveštajne službe čak imaju i posebne obuke svojih kadrova za načine da se prevari poligraf, i to sa uspehom. Dakle, uz sve faktore i oscilacije u organizmu svakog čoveka, značajno je opravdano stanovište da poligraf nije verodostojan - smatraju oni koji osporavaju korišćenje detektora laži u istražnim postupcima.

Protivnici poligrafa navode da je njegova slaba tačka to što meša svest i podsvest, odnosno to što prepliće stvarnost i fazu sna. Navode primer sna u kome čovek sanja da ubija nekog ko mu je naneo štetu. Njegov odgovor na poligrafu na pitanje da je to učinio, logično je - "Ne!". Može se desiti, međutim, da poligraf to prepozna kao neistinu, jer je testirani u snu nekog ubio, ali ne i u stvarnosti.