Detektor u odbrani nevinog

SLUČAJ studentkinje Helge Čevari (23), čije je brutalno ubistvo 1998. godine potreslo celu zemlju, pokazao je da je poligraf, iako nije dokaz na sudu, nekada "teži" čak i od DNK analize, danas "kraljice" kriminalističkog rada i dokazivanja. Na ovom zločinu sudarile su se dve nauke, a nevin čovek proveo je iza rešetaka godinu dana. Posledice oseća i dan-danas.

Telo nesrećne devojke pronađeno je 5. oktobra, pre 17 godina, u dvorištu kuće u Subotici u Ulici Gavrila Principa, gde je živela kao podstanar. Bila je silovana i zadavljena. Zločinac joj je prethodno iscepao odeću i brutalno je pretukao. Njene jauke čuli su slučajni prolaznici, ali kada je pomoć stigla već je bilo kasno.

UVIĐAJ je trajao nekoliko sati. U blizini tela, nađena je cedulja na kome su bile ispisane četiri reči na arapskom pismu. I nikakav drugi trag. Posle nekoliko dana stigli su rezultati obdukcije, a sa njima i DNK počinioca zločina. U to vreme biološki trag, kao važan, ako ne i najvažniji materijalni dokaz, tek je počeo da se primenjuje u rešavanju najtežih krivičnih dela u Srbiji.

- Imali smo DNK, ali ne i osobu sa kojom smo to mogli da uporedimo - navode u policiji prisećajući se, ne bez srama, ovog slučaja, iako nije bila njihova krivica. - Operativnim radom skupljali smo informacije ko se tuda kretao, ko bi mogao da ima kontakt sa Helgom, saslušavali smo njene drugarice sa fakulteta, dečka... Nije bilo pomaka. Onda nam je neko ukazao na mladića, koji se šetao po gradu, činilo se bez cilja. Imao je 23 godine.

MLADIĆ je priveden. Bio je izbeglica iz Hrvatske, čija je porodica pobegla pred ratnim strahotama. Tvrdio je da ne zna ko je Helga, da se sa njom nikada nije upoznao, a da nema ni govora da je počinio tako monstruozno delo. Uzet mu je uzorak za DNK analizu i poslat je kući. Usput je saslušano još desetak momaka na iste okolnosti i svima je uzet biološki uzorak.

U tom trenutku policija, pored DNK, ima još jedan trag - cedulju pronađenu nedaleko od mesta zločina. U međuvremenu, stručnjaci za arapski jezik iz Novog Sada su je preveli. Na njoj je pisalo: "Za sreću, za nafaku, Memeti". Odlučili su da ponovo privedu istog mladića - Velibora Rapajića. Ponudili su mu da ide na poligraf. I on je pristao.

- Sećam se kao da je juče bilo kada su mi doveli tog mladića - priča za "Novosti" Dragiša Mališić, penzionisani pripadnik MUP Srbije i poligrafista. - Uplašen, na ivici plača, ali nekako hrabar. I pre testiranja pitao sam ga: "Sine, je si li ti ubio Helgu?", a on mi je rekao da nije. Pričali smo o svemu, o izbeglištvu, njegovom životu u Hrvatskoj, šta sada radi...

POLAKO je Mališić pripremao Velibora za testiranje. Nizala su se pitanja o svakodnevnom životu, devojkama, strepnjama i nadanjima... Sve dok se nije dovoljno opustio. Onda je prikačen na detektor laži.

- Gotovo dva sata sam ga testirao, na svako pitanje je odgovarao čisto i jasno, bez oklevanja - priča Mališić. - Proučio sam rezultate. Video sam da policija ima pogrešnog čoveka u rukama. To nije ubica Helge Čevari. Taj mladić nikog nije ubio, niti bi bio u stanju da to uradi.

Policija je sa nevericom saslušala Mališićev izveštaj, sve vreme držeći drugi papir u ruci. Onaj koji je pristigao iz Novog Sada. Tu su bili drugi rezultati. Analiza biološkog traga (sperma) nađena obdukcijom studentkinje poklopila se sa Rapajićevom DNK. To je značilo da je on ubica.

- Odmahivao sam glavom govoreći im da to ne može da bude tačno - priseća se Mališić te mučne situacije. - Verovao sam u poligraf i rezultat. Tražio sam da ga ponovo testiram, da proverim sebe iako sam znao da ne može da bude greške. Ponovo je dečko seo prekoputa mene. Gledao sam ga u oči i znao sam da to ne može da bude on. Test je ponovo pokazao da je nevin.

INSPEKTORI, tužilac i istražni sudija verovali su DNK rezultatu. Rapajiću je određen pritvor. Uzalud su bila čak i zdravorazumska tumačenja da dete iz Hrvatske nema dodirnih tačaka sa nekakvim hodžama i njihovim zapisima na arapskom. Osim njegove porodice i poligrafiste Mališića, Veliboru niko nije verovao da nije kriv. Analiza DNK uzorka uzetog iz vaginalnog brisa, poklapala se sa Veliborovim genetskim materijalom.

Da apsurd bude veći, čak je grafološko veštačenje ceduljice sa arapskim zapisom, pokazalo da je to njegov rukopis. Kao da se sve urotilo protiv njega. Dobio je i branioca po službenoj dužnosti, subotičkog advokata Editu Der Šeregelj.

- U početku mu ni ja nisam verovala, dokazi su bili suviše jaki - pričala je Rapajićev tadašnji branilac. - Izučavala sam DNK i dokazivanje. Pojavio se tračak nade da je institut u Novom Sadu koji je radio analizu pogrešio. U nekom mađarskom časopisu sam pročitala da nekoliko komponenata mora da se "poklopi" da bi taj rezultat bio relevantan. Odlučila sam da uradimo novu analizu u Budimpešti.

BIOLOŠKI trag sa žrtve i Rapajićev DNK poslati su u Budimpeštu na Institut za veštačenje. Nalaz koji je odatle stigao isključio je svaku sumnju da je Velibor počinio zločin. Bio je nevin. Sud je sada imao dva nalaza, a mladić je već skoro godinu dana bio u pritvoru. Zatraženo je superveštačenje od beogradskog Biološkog fakulteta. Rezultati su bili identični onima iz Mađarske. Velibor je oslobođen optužbe.

- Kada je izašao iz pritvora, srce mi je bilo puno - kaže Mališić. - Znao sam da je nevin, ali poligraf nije dokaz za sud. Nije bio tada, a nije ni sada.

I NAJMANjA sumnja, ako je postojala, da se mladić možda izvukao, razbijena je dve godine kasnije. Silovana je još jedna devojka, koja je na svu sreću ostala živa. Opisala je napadača, a policija ga je posle izvesnog vremena uhapsila. Bio je to Skender Memeti. Isto prezime kao na ceduljici sa arapskih pismom. Njegov DNK poklopio se sa onim sa tela Helge Čevari. Medicinskim veštačenjem utvrđeno je da je Velibor Rapajić pretrpeo teške psihičke šokove, da je neprekidno strahovao za svoj život, jer je zbog etikete silovatelja i ubice u pritvoru bio ponižavan. Dražava mu je isplatila štetu, ali je pravdu potražio i pred međunarodnim sudom u Strazburu.

- Univerzalna pitanja za poligraf ne postoje - kaže nam Mališić koji i danas, iako u penziji, radi ova testiranja za agenciju "Mikro". - Pre testiranja sa ispitanikom, odnosno onim ko se testira, obavlja se razgovor posle kojeg se sastavlja lista takozvanih relevantnih pitanja koja će biti postavljena tokom ispitivanja. Tako je bilo i sa Rapajićem.

GLAD JAČA OD STRAHA

Poligrafisti upozoravaju da bi rezultati testiranja na "detektoru laži" bili tačni, osoba koja se testira mora da bude odmorna, sita i naspavana. Nagon za hranom ili spavanjem jači je od straha, pa se rezultati testiranja u ovakvim slučajevima ne mogu uzeti kao merodavni.

Pored toga, ljudi sa psihofizičkim smetnjama u razvoju se ne testiraju zato što ne razumeju pitanja koja im se postavljaju, pa samim tim izostaje osećaj straha. Ne testiraju se ni oni koji su pod dejstvom alkohola, narkotika ili sedativa.