Istina zavisi od ispitivača

MALIM vojvođanskim selom u rano proleće 1982. godine vest je pukla kao grom - u bunaru na salašu Medenjača pronađen je muški leš. Našli su ga paori dok su đermom vadili vodu za stoku. Meštani su sa policijom utvrdili da je reč o njihovom komšiji Š., lokalnom skitnici i pijanici, čiji je nestanak prijavljen dva meseca ranije. Oko vrata mu je bila zavezana muška košulja, ruke na leđima vezane i zasečene plastičnom trakom. Tokom istrage je utvrđeno da je pokojnik bio paor i da je živeo sa prijateljem V. i njegovim ocem. Kako razgovor sa njima nije dao rezultat, istražitelji su zatražili testiranje na detektoru laži.

Ubistvo na vojvođanskom salašu samo je jedan u nizu slučajeva u čijem je rasvetljavanju ključnu ulogu odigrao - poligraf. Kako je ovaj uređaj pomogao u rešavanju ovog zločina i izvođenju krivca pred lice pravde zapisao je jedan od naših najvećih stručnjaka za poligraf, Ostoja Krstić. Čovek bogatog iskustva u radu na detektoru laži, Krstić je i autor niza stručnih tekstova, knjiga i udžbenika iz oblasti kriminalistike. Na njegovom poligrafu već davne 1982. godine, mesec dana posle pronalaženja leša u salaškom bunaru, našao se i V. koji je sumnjičen da bi mogao da zna ko je ubio nesrećnog paora.

"U uvodnom razgovoru pričali smo o radovima i problemima u poljoprivredi", zapisao je u svoj dnevnik Krstić. "Žalio se da je gladan. Dok je jeo viršle pričao je kako je od jednog starca oteo bicikl i nešto para. Na to sam oćutao, kao i na njegovo usputno priznanje da je pomalo krao po selu. Pominjao je i neku biblioteku i rekao da zbog toga nema razloga da ga saslušavam, jer - tamo nije bilo ništa posebno".

- Ako nije ni zbog toga, onda stvarno ne znam zašto sam ovde - sa dozom čuđenja rekao je V.

ISPITIVAČ je zapazio da osumnjičeni pokušava da se i bez postavljenog pitanja opravda i izvadi iz situacije u koju je dospeo. Tvrdio je da zbog drugih stvari nema razloga da ima posla sa policijom. Tada je pala i odluka - primenom indirektne metode treba ga "otvoriti" o slučaju "bunar".

V. je prikopčan na poligraf. Nižu se testovi i pitanja. U njihovom središtu su reči poput "telesne povrede", "napad", "lišenje života". Krstić ni tada, kao ni u svim ostalim slučajevima ne koristi "ubistvo". Prejaka je reč i kod većine ispitanih izaziva gnušanje i suviše jaku reakciju organizma. Pribegava zato prethodnim pitanjima "Da li ste u životu nekoga udarili, davili, uboli, pucali, otrovali?" Pera za iscrtavanje krivulja kreću se u ritmu krvotoka i psihičkih reakcija tela i duše osumnjičenog. Upečatljivih znakova da ne govori istinu nema, s tim što se promene vide kod ključnih pitanja koja su na tragu zločina. Razgovor ide u dobrom pravcu.

Treći po redu je bio test imena, a na ključnoj poziciji nalazilo se ime ubijenog Š. Na sva postavljena pitanja V. daje negativne odgovore.

Kod pomena imena ubijenog, međutim, dolazi do obrta.

KRIVULjE na grafikonu, naglo se pomeraju, najpre dole, pa gore. Reč je o prvostepenom intenzitetu reakcije na laž. Ipitivaču Krstiću situacija je već jasna, ali razgovor treba uspešno privesti kraju.

Na još jedan pomen imena žrtve, kazaljke se ponovo pomeraju. Osumnjičeni stavlja ruku u kosu, tamo je neko vreme zadržava. Obara pogled, pa okreće glavu ka ispitivaču Krstiću. Stavlja ruku na srce, iz očiju mu naviru suze. Kratko pogleda ka ispitivaču, pa ka podu i reče:

"Šta će kod kuće reći. Imam bolesnu majku. Otkopčajte me, sve ću da ispričam", kaže tiho, polušapatom. Ključna pitanja iz lokacijskog testa, koji se tiče mesta izvršenja krivičnog dela, kao i načina na koji je delo izvršeno, nisu postavljena. Nije bilo ni potrebe. Policijskim službenicima V. je sam ispričao šta se te zimske noći dogodilo na vojvođanskom salašu Medenjača.

"Jeste, ubio sam Š. Otkako ga poznajem on je uvek hteo da diriguje. Kad je imao novce uvek je bio pijan. Jednog dana dao mi je novce da odem u grad i donesem pivo, vino hleb i još nešto. Palo je veče, pa nisam otišao. Kada sam mu vratio pare, optužio me je da mi je dao više. Posvađali smo se i ja sam ga udario. Hteo je nožem da me ubije. Sutradan smo se opet posvađali, i ja sam ga udario štapom. Onda sam mu vezao ruke, usta vezao košuljom, povukao ga do bunara i bacio ga u vodu. Odozgo sam nabacao panjeve i šašu. Eto, to je istina."

SLUČAJ ubistva na salašu iz beležnice Ostoje Krstića sigurno nije zločin koji je ušao u anale kriminalistike, niti su policajci koji su ga rasvetlili dobili nagrade za svoj uspeh. Reč je o jednom od hiljada krivičnih dela koja su zabeležena u Jugoslaviji osamdesetih godina i koji su rešavani rutinskim operativnim radom policije. Ovaj slučaj, međutim, zanimljiv je iz drugog razloga - on na najbolji način pokazuje metod rada, značaj i ulogu poligrafa u istražnom postupku. Zahvaljujući ovom uređaju policija je relativno lako utvrdila šta je kumovalo zločinu, suzila krug mogućih počinilaca i na samom kraju došla do imena ubice i njegovog priznanja. Pošto je ispričao sve detalje ubistva, osumnjičeni V. stavio je svoj potpis na priznanje.

Da bi osoba koja je izvedena na testiranje mogla biti počinilac ili makar imati informacije o izvršenom delu, iskusnom poligrafisti kakav je bio Ostoja Krstić, nije moglo da promakne. Na to je ukazalo njegovo pravdanje i pre nego što je testiranje i počelo. Njegov naivni plan je bio da odmah na početku prizna sitna dela koja je imao, kako bi tako pažnju policije skrenuo sa ubistva i na neki način stekao alibi.

"Jesam lopov i skitnica, ali ne i ubica", poruka je koju je osumnjičeni želeo da pokaže.

POLIGRAFISTA je, međutim, igrao svoju igru. Primenom testova sa kombinacijom pitanja precizno je osumnjičenog naveo na put na čijem kraju je bio zid. Ispitanik je pao na gotovo svim ključnim pitanjima, koja su se ticala zločina. Uređaj je registrovao promene u njegovom telu na pomen najupečatljivijih motiva koji se podudaraju sa nedelom koje je počinio. Ključna reč ipak je bilo ime ubijenog, na koje je osumnjičeni, ma koliko se trudio da prikrije svoje emocije, burno reagovao. Reč je o nesvesnoj reakciji koja se veoma teško, gotovo nikako, ne može sakriti niti maskirati nekom drugom emocijom. U svom epilogu, dovela je do priznanja, što je policiji omogućilo da kaže završnu reč o ovom ubistvu.

Slučaj zločina na salašu, zahvaljujući poligrafu, bio je zaključen. n

UPOZORENjE POLIGRAFISTE

U KRIMINALISTICI nekada je, a dobrim delom i danas, važilo pravilo da je na samom početku testiranja poligrafista dužan da osumnjičenom predoči njegovu buduću "sudbinu".

"Ukoliko zaista niste izvršili kriminalnu radnju za koju ste osumnjičeni, znajte da ću vas označiti kao nedužnog i obrnuto - ako ste vi izvršilac, znajte da ćete biti razotkriveni", glasila je formula koju je prikopčavajući ispitanika na uređaj, policijski službenik saopštavao ispitaniku.

Cilj ove rečenice krije se u psihologiji ljudi. Poligrafista njome želi da nevinog čoveka umiri i pripremi ga za mirno i staloženo ispitivanje. Ukoliko je pred njim krivac, uloga ove izjave jeste da ga onespokoji i na što manju meru svede njegovu motivaciju da se trudi da prevari uređaj.

I danas se zadržalo laičko shvatanje da instrument greši jer ne može da razlikuje uzbuđenje koje je ispitanik doneo sa sobom, pravdajući se uobičajenom tremom, od onoga koje su izazvala pitanja poligrafiste. To nije tačno. Na samom početku testiranja poligrafista "štimuje" uređaj, tražeći tačku zvanu "norma plus uzbuđenje", za svaki segment poligrafa posebno. Ova mera se uzima kao baza, prema kojoj se određuju i mere sve ostale promene u organizmu ispitivanog tokom testiranja.

Sutra: Svako ima svoju Ahilovu petu