Svako ima svoju Ahilovu petu

DETEKTOR laži jeste moćan uređaj, ali, bez obzira na to, izrečenu neistinu ne otkriva mašina već poligrafista. Njegov zadatak jeste da primenom niza testova i postavljanjem pitanja određenim redosledom izazove reakciju organizma ispitanog i izvuče zaključke koji ukazuju na nepoznate detalje izvršenja krivičnog dela. Aparat bez veštog i iskusnog ispitivača niti vredi, niti može da pomogne istrazi. Poligrafisti su najčešće psiholozi, koji dobro poznaju ljudski organizam i tajne čovekove psihe. Strpljivim razgovorom, praćenjem grafikona koji uređaj iscrtava, kao i spoljnih reakcija osumnjičenog vrlo često se dolazi i do priznavanja krivice.

Početkom oktobra 1979. godine u jednom selu u Srbiji sahranjena je starica M. U kući u kojoj je živela sa sinom, snahom i unukom okupili su se familija i susedi. Kako običaji nalažu, popili su kafu i rakiju za pokoj duše, formirali povorku i staricu sahranili na seoskom groblju. Prvim komšijama i najbližim rođacima, međutim, nije promaklo da je, suprotno običaju da se za smrt javlja odmah po nastupanju, porodica starice javila tek pošto je M., okupana i obučena u svečanu odeću, bila spremna za sahranu.

PO SELU je počelo da se šuška da je starica nasilno usmrćena, a glasina je stigla i do policije. Jednog jutra u selo je stigla i patrola. U akciju je uključen i policijski službenik, jedan od najiskusnijih jugoslovenskih poligrafista, Ostoja Krstić, koji je i zabeležio ovaj slučaj. Odmah po dobijanju zadatka odlučio je da na detektoru laži testira sina starice po imenu S. Razlog je bila činjenica da je više nedelja posle smrti majke proveo na psihijatrijskom lečenju u obližnjem gradu.

"U kontakt intervjuu S. je na sva pitanja kategorički odgovarao sa 'ne'. Odlučio sam se za test čiji je cilj bio provera uzroka smrti starice", zabeležio je u svom dnevniku Krstić. "Svi odgovori su bili negativni. Reakcija prvostepenog intenziteta, karakteristična za laž, međutim, pojavila se na reč 'zadavljena'".

Prvi trag je otkriven. Trebalo ga je pažljivo slediti kako bi se došlo do cilja - provere sumnje da je starica ubijena!

Krstić se odlučuje za sledeći set pitanja, u čijem je središtu sredstvo izvršenja.

"Da li je vašoj majci život oduzet crevom? Kanapom? Gajtanom, nožem, vodom, kablom, maramom?", čuo se čvrsti i staloženi glas poligrafiste.

KAZALjKE uređaja poskočiše. Grafikon pokazuje ubrzanje rada srca, jači puls, promene ritma disanja. Ključna reč je - marama. Posle ostalih pitanja, reakcije su izostale, što je bio jasan signal poligrafisti u kom smeru da vodi dalji razgovor. Već u tom trenutku pretpostavka da je starica usmrćena, najverovatnije davljenjem maramom, bila je više nego verovatna. Mnogo je pitanja, međutim, još uvek bilo otvoreno i u nastavku razgovora trebalo je izvesti ostale zaključke, kako bi istraga mogla da se kreće ka rasvetljavanju slučaja.

"U pauzi, neposredno nakon drugog testa, S. počinje da drhti. Pitam ga da li je spreman za ulazak u pojedinosti putem ostalih testova. Vrti glavom u znak neodobravanja. Ćuti. Prekinuo sam razgovor", beleži Krstić.

Poligrafista je već u tom trenutku imao jaku sumnju da pred sobom ima zločinca. Ubicu rođene majke. Kao dobar psiholog, Krstić pravi pauzu, uzima traku grafikona i osumnjičenom predočava svoj zaključak. Kada mu je pokazao rezultat i objasnio kako je reagovao na reč "marama", S. je prebledeo, ramena su mu se opustila. Seo je na stolicu i ispitivača zamolio za trenutak tišine. Tihim i drhtavim glasom počeo je da govori i tako sam sebi piše presudu. I na ovom i na onom svetu.

"Zbog majke sam se posvađao sa ženom i sinom. Bila je stara i bolesna. Noge su je izdale. Žena i sin nisu hteli da je gledaju, ja nisam imao kad. Majka nije živela sa nama u kući, već u šupi. Niko joj nije prilazio. Hranu smo joj davali kao psu, u šerpi, koju bismo samo gurnuli kroz vrata. Nekada bismo joj samo ubacili komad hleba. Bila je živi leš. Nije se kupala, pa je imala otvorene rane po telu", opisivao je S. jade u kojima je svoje poslednje dane provela njegova majka.

STARICI niko od ukućana nije hteo da pomogne. Iako je i sam slabo brinuo o majci, S. je zbog toga ipak imao grižu savesti. To je bio razlog čestih sukoba sa ženom i sinom. Svađa sa njima jednog dana prerasla je u tuču. Supruga mu je više puta pretila razvodom.

- Uradi nešto sa njom, ili ja odoh! Ovako ne ide - navodila ga je žena na zločin.

S. nije bio dobrog zdravlja. Neposredno pred ubistvo majke primio je 17 injekcija. Griža savesti zbog stanja u kom se starica nalazi, sukobi sa ženom i njen pritisak bili su na vrhuncu. Ponovo je izbila svađa "zbog babe". Posle jedne žučne rasprave ušao je u šupu. Uzeo majku u naručje i poneo je na sprat novosagrađene kuće u koju je starica tada prvi put ušla. Ispostaviće se i poslednji.

U prenošenje starice uključuje se i njen unuk. Stavljaju je na stolicu i vezuju šarenu maramu preko usta. Tako je ostavljaju. M. umire. U kući su je držali mrtvu dva dana, zatim je pripremili za sahranu i za "prirodnu" smrt javili komšijama i rodbini.

Posle priznavanja, izvršena je ekshumacija starice. U kovčegu pokraj leša bila je položena - šarena marama.

KLjUČ rešenja ovog krivičnog dela Krstiću je ponudio komplet pitanja na temu načina i sredstva izvršenja krivičnog dela. Poligrafista, prateći reakcije ispitanika, nudi sredstva i oruđa kojima se najčešće izvršavaju krivična dela. Ovo je, međutim, samo jedan od setova koja ispitivači koriste da bi iz osumnjičenog izvukli što više pokazatelja ključnih za vođenje dalje istrage. Svaka garnitura pitanja, uprošćeno, u službi je potrage za odgovorima na zlatna pitanja kriminalistike, koji zločin čine rasvetljenim.

Ma kako detektor laži bio moćno sredstvo, do rezultata nije uvek lako doći. Testiranje jakih ličnosti - osoba sa visokom sposobnošću da svoje emocije drže pod kontrolom u stresnim situacijama - uvek su ispit za poligrafiste. Čak i ovakav tip osobe, kao i ostale karakteriše prisustvo emocija, nagona, inhibicija, strahova, nade želje koje znalac može da iskopa iz ličnosti osumnjičenog i pomoću toga dođe do istinitog odgovora na ključna pitanja.

U teoriji kriminalistike i korišćenja detektora laži, međutim, važi pravilo da ne postoji nijedna individua koja je toliko jaka da ne bi mogla biti pobeđena, ukoliko se primeni prava tehnika i taktika saslušanja. Svako ima svoju Ahilovu petu, samo je treba pronaći i na pravi način iskoristiti.

Sutra: Kako prevariti poligraf