Čovekova laž ima hiljadu lica

PITANjE poligrafiste: "Da li ste ikada tajno uzeli nešto što je pripadalo drugome?" - bilo je upućeno čoveku koji je iz kase preduzeća u kom je zaposlen odneo višemilionsku svotu novca namenjenu isplati plata radnicima... Osumnjičeni, smešten u veliku kožnu fotelju, naspram policijskog službenika, na trenutak je šakama stegao naslone za ruke, a zatim je blago izvio leđa.

"Ne, nikada" odgovorio je.

Linija digitalnog zapisa, nalik svetlosnim ekvilajzerima muzičkih uređaja, na monitoru uključenog laptopa policijskog službenika, koja se do tada jednolično pomerala u ritmu organizma ispitivanog, pomerila se najpre nadole, pa strmo nagore. Na licu čoveka prikopčanog za uređaj javio je blagi, jedva vidljivi grč. Palcem desne ruke, gotovo neprekidno je trljao vrh malog prsta. Čak i bez gledanja na ekran računara poligrafista je bio siguran da pred sobom ima čoveka koji je slagao da nikada nije ništa ukrao. To je dovoljno za niz pitanja koja će uslediti, a koja će biti utvrđivanje da li je upravo on počistio kompanijsku kasu.

POLIGRAFISTI je bilo jasno da pred sobom ima osobu koja ne govori istinu i bez gledanja na monitor uređaja. Da je na uopšteno pitanje da li je nešto nekada ukrao ispitanik slagao, bilo je očigledno na osnovu posmatranja samih fizičkih manifestacija simptomatske slike osumnjičenog. Ruke, oči, nos, uši, leđa ili noge osobe koja je podvrgnuta poligrafskom testu ponekad više govore od samog grafikona. Zavisno od obrazovanja, iskustva i želje da pronikne u suštinu misli osobe koju ima pred sobom, poligrafista može mnogo da sazna samo pažljivim posmatranjem i tumačenjem pokreta mišića osumnjičenog.

Detektor laži i u 21. veku, u središtu je brojnih kontroverzi, ali njegova primena, pa čak i popularnost, ne jenjava. Iako nalazi na detekoru laži nemaju snagu dokaza pred sudom, policijskim istražiteljima najvećeg broja zemalja, on služi kao važan putokaz za vođenje istrage. Posebnu popularnost, poslednjih decenija, stekao je među vlasnicima kompanija koji pomoću njega proveravaju svoje zaposlene. Koristi se i za rešavanje bračnih sporova kao i svuda gde treba odvojiti laž od istine. A to je često moguće samo na osnovu čitanja poruka koje ispitanik neverbalno šalje.

U situacijama kada je potreba za obmanjivanjem velika, kao kada je reč o krivičnim delima, osumnjičeni je pod velikim pritiskom da u svom naumu uspe i okolinu ubedi u svoju nevinost iako dobro zna da je kriv. On verbalno iznosi laž, ali se i sve vreme trudi da svoje reči uskladi sa telesnim radnjama. Uprkos tome, niz je detalja koji odaju ovakve pokušaje razotkrivajući naum osumnjičenog.

LAŽ ima hiljadu lica, koja se ispoljavaju ne samo rečima, već i neverbalno. Grčenje mišića, nagle promene u facijalnoj regiji, neravnomerno disanje, nagli pokreti, "štepanje" nogom ili nesvesna igra prstima šake tokom odgovaranja na pitanja poligrafiste najčešće su jasni znaci da ispitivani laže ili pokušava da zamagli pravu istinu. Ove radnje obično prate i promene u celokupnom radu i ritmu organizma, koje poligraf precizno beleži.

"Oči su ogledalo duše" narodna je izreka, koja svoju primenu ima i u kriminalistici. Često treptanje koje licu daje oštar pogled predstavlja izraz ljutnje i neodobravanja. Neprijatnost i stid pokazuje se crvenilom u regiji lica ispod očiju, koje se odatle širi na uši, vrat, pa čak i grudi.

SUZE u očima u žalosti izliv su najvećeg duševnog bola, a pri smehu izraz su vrhunskog zadovoljstva. Pojedinci međutim znaju da se izvežbaju u plaču, koji doteraju do takve afektacije da im suze zaista i poteku. Osumnjičeni koji duvaju na nos i šmrcaju, opovrgavaju ono što im se govori. Osoba koja je ljuta pokazuje to trljanjem svog nosa, ali lagano protiskanje nosne kosti govori i o pažnji i koncentraciji onoga ko je ispitivan.

Da bi pokazao indiferentnost osumnjičeni će često slegati ramenima, a blaža forma ovog gesta uz odgovarajući izraz lica šalje poruku - "Šta je, tu je, moramo se snaći". Veoma su važni i prsti, jer nigde u organizmu kao na jagodicama nema toliko nervnih završetaka za istančana osećanja koja odslikavaju stanje duše. Brzo podizanje i spuštanje desne ruke kod dešnjaka izraz je ravnodušnosti i mirenja sa sudbinom. Kad neko hoće nešto da izazove udara jednom pesnicom o drugu. Pokrivanje očiju šakom jasan je signal da je osoba pod jakim uticajem stida, ali može da znači ljutnju ili bes. Kada osumnjičeni ispitivaču maše ispruženom šakom horizontalno levo-desno, simptom je da odbija da mu odgovori na pitanje, ali obrtanje isturene šake, jasan je znak poljuljanog stava, kolebljivosti osumnjičenog.

UČESTALO stavljanje ruke na grudi tumači se kao izraz želje da se sagovornik ubedi u istinitost tvrdnje. Šaka snažno pritisnuta drugom šakom neverbalni je vapaj za pomoć, koji najčešće ukazuje da je ispitanik na ivici priznanja. Vrlo je česta situacija i da, odogovarajući na pitanje, osumnjičeni ispruži ruku ka poligrafisti, blago pomerajući prste. Dobrim čitačima jezika ljudskog tela to je znak da saslušavana osoba ima još nešto da kaže na temu o kojoj se razgovara. Prekrštene ruke na grudima simbol su vajkanja, a ukoliko su osobi pogurena i leđa, govore o njegovoj skrušenosti ili porazu.

Tikovi lica, grčenje mišića i tela, tremor i spazam, mogu biti i histerične prirode. To se posebno odnosi na one gestove koji se sastoje od iznenadnog i brzog, nevoljnog kontrahovanja mišića, treptanja očima, drmanja ramena, grčenja lica, plaženja jezika ili nejasnih pokreta dlanova ruku, nogu i stopala. Spazam mišića histerične prirode manifestovaće se bez obzira na volju osumnjičenog i on neće moći da ih kontroliše.

HISTERIJA JE PRATEĆA POJAVA

HISTERIJA je često prateća pojava iznošenja neistine tokom poligrafskog ispitivanja i najčešće je kompletno gubljenje kontrole i nesposobnost osumnjičenog da se suoči sa neprijatnom realnošću. Konvencionalna histerija predstavlja jasan simptom laganja i ujedno gubitak voljne kontrole. U tim slučajevima reč je o privremenom potpunom slomu u psihičkom i emocionalnom smislu. U takvom stanju osumnjičenog, reči za njega gube smisao i obično pada u stanje katatonije (pad raspoloženja, melanholija, sumanute ideje). Histerija najčešće nastupa u slučajevima kada je osumnjičeni nesposoban da se adaptira na frustraciju prouzrokovanu činjenicom da mu ispitivač ne veruje ili da navodi na priznanje krivičnog dela, za koje sumnja da ga je ispitivani počinio.