Nisu štedeli ni decu i žene

KNjIGA Sergeja Načejeva "Katehizam revolucionara" (1869) i dan-danas služi kao osnovna literatura mnogih terorističkih pokreta. U to vreme anarhisti širom sveta, prateći svoje ideološke uzore iz Rusije, napadaju šefove država, bez obzira na to da li su u pitanju predsednici ili monarsi, tokom takozvane Dekade regicida između 1892. i 1901. godine. Tako je američki predsednik Vilijam Mekinli ubijen u septembru 1901. godine, kao najpoznatija žrtva ovog talasa nasilja. Stradali su mnogi, a nisu bili pošteđeni ni civili.

I nosioci Oktobarske revolucije koristili su teror kao oruđe za kontrolisanje unutrašnjih neprijatelja, a terorizam za borbu na međunarodnom planu. Ruski intelektualci tog doba smatrali su da je terorističko nasilje jedini efektan način da se modernizuje društvo.

U Francuskoj, u novembru 1937. godine, policijski organi otkrivaju Tajni komitet za revolucionarnu akciju. Ova organizacija, poznata i pod nazivom Kagul, izrasla je iz ekstremno desne ulične politike, koja je tokom cele te decenije bila prisutna u Francuskoj, ali i širom Evrope. Oni su izvršili nekoliko atentata protiv istaknutih italijanskih antifašista koji su boravili u Francuskoj, a zauzvrat su od Musolinija dobijali oružje.

Ipak, njihova glavna ideja je bila da zbace Treću republiku i umesto nje uspostave fašistički poredak. Da bi postigli ovaj cilj, aktivisti su izveli nekoliko bombaških napada, uglavnom u Parizu, nadajući se da će se proširiti strahovanje kako je Komunistička partija izvela napade i kako je skori početak društvene revolucije neizbežan. Ipak, grupa nije uspela da ubedi svoje prijatelje u armiji da izvedu preventivni napad protiv levice i vlasti su otkrile zaveru.

U isto vreme, na teritoriji tadašnje Palestine niču nove, sasvim drugačije organizacije, koje koriste iste metode. Po nekim teoretičarima, među prvim modernim terorističkim organizacijama u 20. veku bile su jevrejski Lehi (Lohamei Herut Izrael, odnosno Borci za Izrael) i Irgun. Za jedne cionistički teroristi, za druge oni su borci za slobodu Izraela, a u najgorem slučaju militantne organizacije. Jedan od lidera, Menahem Begin, posle samostalnosti Izraela politički se angažovao i nakon mnogo godina u opoziciji postao, 1977. godine, premijer Izraela. Godinu dana kasnije dobio je Nobelovu nagradu za mir zbog postizanja mirovnog sporazuma sa Egiptom, koju je podelio sa Anvarom el Sadatom.

Organizacija Irgun delovala je na palestinskim područjima od 1931. do 1948. godine. U početku je učestvovala u lokalnim jevrejsko-arapskim sukobima, a posle usvajanja tzv. Bele knjige, 1939. godine, proširila je područje borbe i na stvaranje države Izrael. U tom cilju započela je akcije protiv britanske vlasti u Palestini i ilegalni transport jevrejskih izbeglica iz Evrope.

Tokom Drugog svetskog rata najveći deo Irguna, koji je predvodio David Razijel, odlučio se za saradnju sa britanskim snagama protiv nacističke Nemačke. Posle rata, 1944. godine, Irgun, na čelu sa Menahemom Beginom, nastavio je oružanu borbu protiv Britanaca u Palestini i to je činio sve do stvaranja države Izrael. Usledilo je proglašenje nezavisnosti, 1948. godine, i tada je Irgun raspušten, a većina boraca se pridružila Izraelskim odbrambenim snagama.

Pojedini autori smatrali su Irgun čak fašističkom organizacijom, a Vladimir Žabotinski, jedan od njenih ideologa, u početku je bio fasciniran fašizmom u Italiji. Moto organizacije je bio "oko za oko, a zub za zub", što je decidno podrazumevalo odmazde posle arapskih napada. U njima nije pravljena razlika između naoružanih neprijatelja i civila.

Akcije Irguna, kao i organizacije Lehi, osuđivao je veliki broj Jevreja, a Ben-Gurion ih je smatrao teroristima. Među najozbiljnijim terorističkim akcijama Irguna je eksplozija na pijaci u Haifi, 6. jula 1938, kada je aktivirana eksplozivna naprava u konzervi mleka. Poginulo je 23 ljudi, a ranjeno njih 52. Eksplozija je bila odgovor Irguna za osudu i kaznu Šloma Ben-Josefa, 29. juna 1938, zbog neuspelog pokušaja ubistva putnika u autobusu na putu u Safedu, u aprilu te godine. Napad na autobus bio je, pak, odgovor na ubistvo sedam Jevreja u martu i aprilu 1938. u oblasti Akre.

Najpoznatija akcija Irguna usmerena protiv Britanaca bila je eksplozija u hotelu "Kralj David" u Jerusalimu, 22. jula 1946. U njoj je poginula 91 osoba, a 250 je teško povređeno. Među stradalima je bio 41 Arapin, 28 Britanaca, 17 Jevreja i petoro ostalih. Niz sličnih bombaških akcija između 1946. i 1948. rezultirao je povlačenjem Britanaca i stvaranjem države Izrael.

Organizacija Lehi je nastala 1940, a osnivač je bio Avraham Stern. Odgovorni su za seriju napada na britanske okupacione snage u Palestini, kao i Palestince koji su živeli pod britanskom vlašću. Prva žrtva bio je engleski Lord Mojn u Kairu, u novembru 1944, koji je u to vreme bio predstavnik Britanije za Bliski istok. Ubijen je zbog svoje podrške Arapskoj Federaciji.

Lehi je preuzeo odgovornost i za više bombaških napada na voz koji je saobraćao između Kaira i Haife. U napadu, februara 1948, ubijeno je 28 britanskih vojnika, dok je 35 ranjeno. U martu je ubijeno 40 civila, a 60 ranjeno.

U aprilu 1948, pripadnici organizacija Lehi i Irgun napali su palestinsko selo Deir Jašin. Ovu krvavu akciju neki i danas karakterišu kao svojevrstan teroristički napad, dok ga drugi zovu vojnom intervencijom, koja je rezultirala čišćenjem predgrađa Jerusalima i proglašenjem nezavisnosti. U napadu je život izgubilo između 100 i 250 civila (procene se razlikuju zavisno od izvora), među kojima su bili žene, deca, stari. Deir Jašin se bukvalno kupao u krvi.

Inače sve je počelo napadom jedne arapske bande na jevrejski autobus na obalskom putu u blizini Kfar Sirkina, 30. novembra 1947. Stradalo je pet civila. Pola sata kasnije presreli su još jedan autobus i ubili dvoje. U trećem autobusu stradala je jedna osoba. Irgun i Lehi su odgovorili bombom na pijaci u Jerusalimu, u kojoj je stradalo šestoro ljudi, a 42 ranjeno. Besna gomila Arapa je potom masakrirala 39 Jevreja. Tako je počela spirala nasilja. Do kraja marta 1948. bilo je ukupno 2.000 mrtvih i 4.000 ranjenih.

Uključivanje u sukob Arapske oslobodilačke vojske, dobrovoljaca iz drugih muslimanskih zemalja, i Vojske džihada dovelo je do blokade 100.000 Jevreja u Jerusalimu. Oni su ostali bez hrane i vode. Usledila je opsada izolovanih kibuca i jevrejskih naseobina širom zemlje.

Veruje se da Lehi stoji i iza ubistva grofa Folke Bernadote, u septembru 1948. Grof Bernadote je bio mirovni izaslanik UN, koji je došao na Bliski istok upravo te godine da bi rešio palestinsko-izraelski sukob.