Masakr na aerodromu u Minhenu

UBISTVO 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Minhenu, septembra 1972. godine i dalje je jedan od najozloglašenijih terorističkih napada u istoriji. Reč je, kako objašnjavaju pojedini istoričari, i o jednoj od najbizarnijih priča savremene istorije obeleženoj ne samo tragedijom, nego i neverovatnom nesposobnošću nemačkih vlasti, ali i osvetom izraelske vlade.

Rano ujutro 5. septembra u kompleks u kojem su bili smešteni izraelski sportisti, atletičari, ušlo je pet arapskih terorista, pripadnika propalestinske organizacije "Crni septembar". Petorka je bila obučena u sportske trenerke. U njihovim torbama, međutim, umesto sportskih rekvizita bilo je - oružje. Iako su primećeni još na samom ulasku, svi su mislili da je reč o običnim takmičarima.

Pomogli su im američki sportisti koji su se u isto vreme vraćali u selo, misleći da pomažu kolegama. Nakon ulaska u olimpijsko selo, našli su se sa još trojicom saučesnika koji su već bili u kompleksu, verovatno sa službenim akreditacijama. Krenuli su ka zgradi gde je bio smešten izraelski tim.

BUKU na vratima je čuo Josef Gutfrojnd, izraelski rvački sudija. Kada je krenuo da istraži šta se dešava, video je da se vrata prvog apartmana otvaraju i ugledao čoveka sa oružjem. Pokušao je da spreči upad blokirajući telom ulaz. Ostale članove izraelskog tima je probudio vičući im da pobegnu iz zgrade.

Sa uperenim oružjem teroristi su počeli da prebacuju sve sportiste u jedan apartman. Jednog trenutka je Moše Vajnberg, rvački trener, pokušao da napadne teroriste kuhinjskim nožem ali je ubijen. U isto vreme je i dizač tegova Josef Romano napao i povredio jednog od Palestinaca, ali su teroristi uzvratili vatrom i ubili ga. Ostali su sa devet talaca - Josefom Gutfrojndom, Davidom Bergerom, Markom Slavinom, Jakovom Springerom, Zevom Fridmanom, Amicurom Šapirom, Eliezerom Halfinom, Keatom Šorom i Andreom Špicerom.

PALESTINCI su objavili da drže izraelske taoce i da u zamenu za njihove živote traže da se oslobode 234 arapska i nemačka zatvorenika u Izraelu i Istočnoj Nemačkoj, a među njima i pripadnici organizacije "Bader-Majnhof", koji su uhapšeni ranije te iste godine. Zahtevali su i da im se omogući bezbedan odlazak iz Zapadne Nemačke u Egipat.

Izraelska vlada odbila je sve njihove zahteve, dok su egipatske vlasti otezale sa odgovorom da li teroristi mogu da slete na njihovo tlo. Nemci, pod vođstvom kancelara Vilija Branta i ministra unutrašnjih poslova Hansa Ditriha Genšera odbili su ponudu izraelske vlade da pošalje svoje specijalne trupe u Nemačku.

DRŽAVNE vlasti Zapadne Nemačke, koje su vodile celu operaciju pregovaranja, zaključile su na kraju kako im ostaje samo jedna mogućnost - da pokušaju da oslobode zatočenu devetorku. Na kraju se ispostavilo da je ceo ovaj događaj bio žestok šamar nemačkoj bezbednosti, jer je cela operacija spasavanja organizovana sa policajcima koji nisu imali iskustva u takvim situacijama.

Nemcima je ceo ovaj slučaj bio poseban trn u oku, zato što se radilo o jevrejskim taocima. U toku pregovaranja, oni su nekoliko puta ponudili ogromnu sumu novca za puštanje talaca ili zamenu talaca sa visoko rangiranim nemačkim predstavnicima. Obe ponude su odbijene.

POLICIJA je odlučila da pokuša da oslobodi taoce. U međuvremenu su stigle i televizijske ekipe. Iz okolnih stanova oni su počeli sve da snimaju šta se dešavalo u kompleksu. Preko malih ekrana, teroristi su direktno pratili sve što se dešavalo i gledali su policiju kako se sprema da napadne. Policija se tada povukla.

Tada su nemačke vlasti odlučile za spasavanje angažuju snajperiste i to na vojnom aerodromu Firstenfeldbruk, nedaleko od Minhena. Teroristi i taoci su se iz Olimpijskog sela do aerodroma prevezli prvo autobusom, pa onda helikopterom. Sve je, međutim, krenulo pogrešnim smerom na samom aerodromu kad je zapadnonemačka policija utvrdila da je zapravo reč o osmorici terorista, tri više nego što su do tada verovali. Plan je bio da u avion ubace naoružane policajce prerušene u pilote i da napadnu teroriste koji bi došli da izvide situaciju u letelici, a da pet postavljenih snajpera puca na preostale otmičare kod helikoptera.

PRIPADNICI policije u avionu su u zadnjem trenutku odustali od operacije bez ikakovog dogovora sa centralom, a kasnije su izjavili da nisu bili dovoljno spremni da izvedu takav napad. Napustili su avion svega nekoliko sekundi pre nego što su helikopteri sa otmičarima i taocima sleteli na aerodrom. Pošto više nisu imali agente u avionu i sa samo pet snajpera, odlučeno je da se puca na teroriste kada izvide avion i vrate se do helikoptera.

Pozicije snajpera su bile katastrofalne, a jedan od njih se čak našao u liniji prijateljske vatre. Dvojica terorista su ušla u avion i shvatila da nešto nije u redu, jer su videli da nema posade. Istrčali su iz aviona i krenuli ka helikopterima. U tom trenutku je dato naređenje da se puca na teroriste. Nastao je haos. Piloti iz helikoptera su počeli da beže, svako na svoju stranu.

POČELA je razmena vatre i u opštoj pucnjavi petorica terorista su ubijena. Preostala trojica su se sakrila iza helikoptera gde snajper nije mogao da ih pogodi i počeli su da pucaju na sve lampe na aerodromu. Nemački snajperisti nisu imali noćnu opremu i nisu imali snajperske nišane na svojim puškama. Nastala je pat situacija. Preostala tri otmičara nisu mogla da izađu iz zaklona, a snajperi nisu mogli da pucaju na njih. Nemci su tada pozvali pojačanje.

Videvši dolazak blindiranih vozila jedan od terorista u prvom helikopteru je otvorio vatru na vezane taoce dajući mogućnost drugoj dvojici terorista da izađu iz svog zaklona. Istovremeno, i on istrčava iz prvog helikoptera bacivši pre toga ručnu bombu na preostale žive Izraelce. I sportisti u drugom helikopteru su ubijeni.

Akcija oslobađanja je doživela fijasko. Svi taoci su poginuli, a ubijen je i jedan policajac. Pilot helikoptera je teško ranjen i odvezen ubolnicu. Dok je tekla operacija spasavanja i razmena vatre, mediji su objavili pogrešnu informaciju da su taoci uspešno oslobođeni. Ubijena su i petorica terorista, dok su trojica uhapšena.

UPRKOS otmici i masakru na aerodromu, Olimpijske igre su nastavljene kao da se ništa nije dogodilo. Tek na brojne proteste drugih učesnika i posetilaca, takmičenja su prekinuta na pola dana. Sutradan, 6. septembra na Olimpijskom stadionu održana je komemoracija poginulim sportistima, kojoj je prisustvovalo oko 80.000 posetilaca i 3.000 učesnika Igara. Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Ejveri Brendidž je održao počasni govor koji je završio rečima:

- Igre se moraju nastaviti.

Tela poginulih terorista izručena su Libiji gde su sahranjena uz najveće vojne počasti slaveći teroriste kao najveće heroje. Ostaloj trojici preživelih terorista, koji su bili u zatvoru, nije nikada suđeno. Oni su oslobođeni 29. oktobra iste godine, posle otmice "Lufthanzinog" putničkog aviona sa 12 putnika.