Ubistva, sabotaže i štrajkovi

ETA, baskijska teroristička i separatistička organizacija, osnovana je još 1959. godine. Oni se terete za ubistvo 829 ljudi: 349 pripadnika vojske i policije i 480 civila. Njeni pripadnici koristili su terorističke napade na vojne, policijske i civilne ciljeve radi skretanje pažnje javnosti na "baskijski problem".

Više od pet decenija zalažu se za stvaranje nezavisne države Baskije na teritoriji istoimenog regiona, koji obuhvata više pokrajina Španije i jugozapadnu Francusku.

Početkom 2008. ETA je zatražila nezavisnost Baskije od Španije navodeći primer albanskih političara koji su se borili za otcepljenje Kosova od Srbije.

Sve je, u stvari, počelo krajem Španskog građanskog rata, 1939. godine, koji je značio ne samo kraj Druge republike, već i autonomnih vlada Baskije i Katalonije. Francisko Franko Bahamonde je, posle zavođenja diktature, odmah ukinuo autonomiju Baskije, zabranio upotrebu baskijskog jezika u nastavi, štampi, kao i isticanje bilo kakvih nacionalnih simbola.

ŠTRAJKOVI i protesti radnika, studenata i inteligencije potresaju Španiju. Posle četvrt veka Frankovog režima formirana je ETA (Euzkadi Ta Azkatasuna, odnosno Baskijska domovina i sloboda). Na sve demonstracije Franko odgovara hapšenjima, proganjanjima i uvođenjem vanrednog stanja.

Ovakva situacija je dovela do prvih sabotaža i oružanih akcija ETA, u julu 1961. Prvo ubistvo, šefa policije u San Sebastijanu, ETA je počinila 1968. godine. Do 1970. oko 5.000 njenih simpatizera i članova je uhapšeno, privedeno, a mnogi su izbegli u Francusku.

Sukob demonstranata sa režimom kulminira u vreme tzv. procesa u Burgosu (decembra 1970), kada su devetorica pripadnika ETA osuđena na smrt. Franko je pod pritiskom opozicije, crkve i javnosti morao da zameni smrtne kazne zatvorskim. Pripadnike ETA ne samo da nisu uplašila hapšenja, već naprotiv. Tako 1973. ubijaju Karera Blanka, premijera i Frankovog naslednika. U aprilu 1975. u Baskiji se uvodi opsadno stanje, a čak četvrtina regularnih španskih policijskih snaga čuva baskijske provincije.

FRANKO je umro 20. novembra 1975, a vlast je preuzeo princ Huan Karlos. Odmah po preuzimanju doneo je Dekret o legalizovanju upotrebe regionalnih jezika, koji je omogućio da oko 12 miliona ljudi prvi put posle 1939. koristi maternji jezik - baskijski, katalonski, galješki i valensijano. Međutim, dugo ugnjetavanom narodu ovo nije bilo dovoljno, pa zahtevaju priznanja političkih prava i sloboda, opštu amnestiju, smanjenje inflacije i nezaposlenosti, a etnoregionalisti sve glasnije traže autonomiju za Baskiju i Kataloniju.

Baskijsko javno mnjenje i političke partije podelili su se. Dok su jedni za mirniju opciju predvođenu PNV, drugi su podržavali agresivniju - ETA i njeno političko krilo Heri Batasuna, odnosno Narodno jedinstvo. Prvi su bili za autonomiju unutar Španije, a drugi za nezavisnost. Baskija je 1980. postala autonomna regija, a na izborima za regionalni parlament pobeđuje PNV. Popularnost ETA opada, a njihove akcije sve češće su okarakterisane kao čist terorizam.

U NAJKRVAVIJOJ, 1980, godini od formiranja ove organizacije, ubijeno je skoro 100 ljudi. U septembru 1985, u prvom napadu automobilom-bombom u Madridu, stradao je jedan američki turista, a 16 pripadnika Civilne garde je ranjeno. Tokom jula 1986. godine 12 pripadnika Civilne garde je ubijeno, a 50 ranjeno. Bivši član ETA Huan Manuel Soares osuđen je u aprilu 2000. za ta ubistva na 1.401 godinu zatvora. U junu 1987, u eksploziji bombe u supermarketu u Barseloni, ubijen je 21 civil, a ETA je uputila izvinjenje. Narednog septembra proglasila je primirje, koje je okončano krajem 1999.

Ministar zdravlja Ernest Ljuč ubijen je 21. novembra 2000. u Barseloni, a u oktobru četiri godine kasnije novi socijalistički premijer Hoze Luis Rodrigez Sapatero nudi grupi da odustane od dalje borbe posle hapšenja jednog od lidera Mikelea Albiusa Iriartea.

POSLE 45 godina od prvih oružanih akcija, ETA je 24. marta 2006. proglasila trajni prekid vatre. Španska nacionalna televizija je objavila snimak trojice predstavnika ove organizacije sa maskama na licima i beretkama specifičnim za ovu paravojnu formaciju, kako sedeći za stolom čitaju saopštenje.

U eksploziji bombe na aerodromu u Madridu, 30. decembra 2006, ginu dva Ekvadorca. Sapatero prekida mirovni proces, a ETA kasnije preuzima odgovornost za napad. Ona u aprilu 2007. saopštava da je spremna da uđe u nove pregovore ako Španija prestane sa "napadima" u baskijskom regionu. A, onda, 1. decembra iste godine, ubijaju dvojicu pripadnika Civilne garde koji su bili na tajnom zadatku u Francuskoj. Sapatero u januaru isključuje bilo kakvu mogućnost daljih pregovora i poručuje da je jedino rešenje da ETA položi oružje. U martu 2008. ubijen je bivši poslanik Socijalističke partije u Mondragonu, za šta je ETA kasnije preuzela odgovornost. U maju policija u Bordou hapsi komandanta ETA Fransiska Havijera Lopeza Penu.

ODGOVOR stiže već 30. oktobra. U eksploziji automobila-bombe na parkingu univerziteta Navare, na severu Španije, ranjeno je 17 ljudi. Tri nedelje kasnije vojni zapovednik ETA Garikois Aspiasu Rubina sa nadimkom Čiroki uhapšen je u oblasti francuskih Pirineja. Opet je usledila reakcija terorista: 3. decembra ubijen je vlasnik građevinske firme Ignasio Urija, a 8. decembra francuska policija hapsi osobu za koju se veruje da je preuzela Čirokijevu ulogu.

Na pedesetogodišnjicu postojanja, 2009. godine, ETA je izvela dva nova napada - prvi ispred kasarne Civilne garde u gradu Burgosu, kada je 46 ljudi lakše ranjeno, a drugi na Majorki, kada su dva pripadnika Garde izgubila život. To je primoralo španske vlasti da u jeku turističke sezone zatvore sve aerodrome i luke na Majorki, kako bi počinioce sprečile da pobegnu. Grupa, desetkovana hapšenjima, najavila je trajni prekid vatre 2011, ali nije prihvatila zahtev da se razoruža.

GOTOVO da ne prođe godina a da neko od članova ETA ne bude uhapšen i procesuiran. Tako je 2010. uhapšeno 13 osumnjičenih vodećih članova ETA, u pompeznoj akciji u kojoj je učestvovalo 300 policajaca. Francuska policija uhapsila je u Makonu, 2012. godine, Izasun Lesaku, osumnjičenu da je jedna od troje vođa ETA. Prošle godine španska policija je uhapsila Mariju Hesus Elorsa Subisareta, zvanu Karakate, osumnjičenu da pripada jedinici koja je ubila nekoliko policajaca osamdesetih godina, u provinciji Gipuskia.