Karlos, najtraženiji begunac

ILIČ Ramirez Sančez sa nadimkom Karlos, odnosno Šakal, najpoznatiji je terorista svih vremena, davno pre nego što je čovečanstvo uopšte čulo za Bin Ladena. Ovaj bivši plaćenik, "profesionalni revolucionar" i žigolo, trenutno se nalazi na izdržavanju doživotne zatvorske kazne u Francuskoj. Karlos, što mu je ratno ime, odnosno Šakal (nadimak koji su mu dali novinari jer je jednom među njegovim stvarima nađen roman Frederika Forsajta "Dani šakala"), posebno se proslavio napadom na sedište OPEK 1975. Godinama je bio najtraženiji međunarodni begunac.

Rođen je u Karakasu, u Venecueli. Njegov otac, marksistički advokat, dao mu je ime Iljič po Lenjinu. Podmlatku nacionalne komunističke partije pridružio se 1959, ali se posle razvoda roditelja, 1966. godine, sa majkom i bratom seli u London, gde završava koledž. Dve godine kasnije otac ga je upisao na Univerzitet Patrisa Lumumbe, u Moskvi. Odatle je izbačen 1970.

PRETPOSTAVLjA se da se Karlos posle izbacivanja pridružio kampu za obuku gerilaca Nacionalnog fronta za oslobođenje Palestine, u Jordanu. Tamo je i stekao nadimak Karlos i borio se sa NFOP protiv jordanske vojske.

Svoju prvu akciju za NFOP izveo je 1973, kada je bezuspešno pokušao da ubije jevrejskog biznismena Jozefa Sifa. Akcija je trebalo da bude osveta za ubistvo direktora pozorišta Muhameda Boudija u Parizu, za kojeg se pretpostavljalo da radi za NFOP, a likvidirao ga je Mosad.

Takođe je preuzeo odgovornost za neuspeli bombaški napad na prostorije "Hapoalim banke" u Londonu, kao i tri napada automobilima-bombama na redakcije francuskih listova koje je smatrao proizraelskim. On je odgovoran i za napad granatom na pariski restoran kada je poginulo dvoje, a ranjeno 30 gostiju. Kasnije je učestvovao u dva neuspela raketna napada na avione kompanije "El Al", na aerodromu "Orli", 13. i 17. januara 1975.

TE GODINE je policija pokušala da ga uhapsi u jednoj kući u Parizu, za vreme zabave, ali je ubio dva policajca, pobegao sa lica mesta i uspeo da se prebaci u Bejrut. Tamo je učestvovao u planiranju napada na sedište OPEK u Beču.

U decembru 1975. godine Šakal je predvodio tim od šestoro ljudi koji je upao na sastanak lidera OPEK i zarobio 60 talaca. Teroristi su dobili avion kojim su, zajedno sa 42 taoca, odleteli u Alžir. Tamo je 30 ljudi oslobođeno. Zatim je DC-9 odleteo za Libiju, gde je opet pušten određen broj kidnapovanih. Avion je, na kraju, ponovo sleteo u Alžir i tu su pušteni svi, a otmičarima je garantovan politički azil. Na kasnijem sastanku lidera NFOP, Karlos je morao da objasni zašto nije pogubio dva visoka zvaničnika OPEK koja su bila među taocima - iranskog ministra i ministra za naftu Saudijske Arabije, ali i da da odgovor na pitanje gde je nestao deo novca od otkupa. Vođa NFOP Vadi Hadad ga je na kraju izbacio iz ove organizacije.

ZANIMLjIVO je da je u septembru 1975. Karlos nakratko uhapšen u Jugoslaviji, ali je ubrzo prebačen u Bagdad. U to vreme progonile su ga skoro sve evropske države i za njim je bila raspisana poternica. Za najobičniju vest o njemu nuđena je nagrada od 50.000 tadašnjih maraka. Na tragu su mu posebno bili agenti nemačke službe BND. U Beograd je stigao u pratnji telohranitelja Klajna i predstavljao se kao alžirski profesor arheologije Džordž Osharan. Ovo putovanje, veruje se, organizovao je alžirski predsednik Bumedijen u dogovoru sa Titom.

Karlosa su u hotelu "Metropol" uhvatili pripadnici SDB Srbije, u pidžami i bez pištolja. Njegovog telohranitelja uhapsili su u hotelu "Ekscelzior". Obojica su privedeni u zgradu policije, u Sarajevskoj ulici, gde je Šakala lično posetio tadašnji ministar policije sa saradnicima. On je detaljno govorio o svojoj biografiji, akcijama, saradnji sa bezbednosnim službama raznih zemalja. Navodno je govorio i o palestinskim bazama za obuku, koje su postojale na Avali i Jastrepcu. Instruktor je bio niko drugi do on.

Ostalo je zabeleženo da je tom prilikom priznao i da je izveo ili organizovao više od 100 napada, u kojima je poginulo oko 2.000 ljudi.

UPRKOS austrijskom zahtevu za ekstradiciju, posle dva dana krišom je ispraćen na avion za Irak. Da ih špijuni BND ne bi otkrili, čuveni terorista je bio preobučen u radnika "Energoprojekta", koji s kolegama odlazi na rad u inostranstvo.

Kao trajno mesto boravka, Šakal bira Aden, gde je započeo formiranje sopstvene terorističke grupe Organizacija arapske oružane borbe. U to vreme uspostavio je kontakt sa Štazijem, istočnonemačkom obaveštajnom službom, a u jednom trenutku ga je angažovala i rumunska bezbednosna služba za likvidaciju rumunskih disidenata u Francuskoj i uništenje prostorija Radija Slobodna Evropa u Minhenu.

EVROPSKE zemlje polako počinju da mu okreću leđa. Krajem 1985. izbačen je iz Mađarske, a Irak, Libija i Kuba su mu uskratile pomoć sve dok utočište nije našao u Siriji.

Sirijska vlada prinudila ga je da prekine terorističke aktivnosti, pa više nije smatran za pretnju. Međutim, bolja zaštita mu je ponuđena u Sudanu i zato se seli u Kartum.

Karlos je izgubio ideološku i materijalnu podršku arapskih i islamističkih režima kada je Jaser Arafat preuzeo dominaciju nad palestinskim militantnim organizacijama i prisilio ih da se podvrgnu politici PLO (Palestinska oslobodilačka organizacija).

FRANCUSKA i američka obaveštajna služba predložile su povoljnu nagodbu sudanskim vlastima za izručenje Karlosa, pa je tako, 14. avgusta 1994, predat francuskim agentima i prebačen u Pariz. Optužen je za ubistvo dva policajca i Mišela Mukarbala, denuncijanta iz sopstvenih redova, 1975.

Suđenje je trajalo od 12. do 23. decembra 1997. Na samom početku procesa, 62-godišnji Iljič Ramirez Sančez je izjavio:

- Ja sam profesionalni revolucionar! Svet je moj domen!

Proglašen je krivim i osuđen na doživotnu robiju. U zatvoru je povremeno održavao kontakte sa venecuelanskim predsednikom Ugom Čavezom. Ovaj je to i potvrdio u svom TV šou "Halo, gospodine predsedniče".

Karlos je zatim osuđen na još jednu doživotnu kaznu za četiri bombaška napada u Francuskoj na restorane, novinske redakcije i vozila javnog saobraćaja, u periodu 1982-1983. U njima je 11 osoba poginulo i gotovo 150 povređeno.

ZA VREME Hladnog rata, zapadni izvori potencirali su priče da je Karlos agent KGB, ali su njegove veze sa ruskom obaveštajnom službom bile beznačajne. Danas se zna da nije učestvovao ni u Minhenskom masakru, 1972. godine, što mu je takođe pripisivano, kao ni u otmici leta 193 francuske avio-kompanije "Er Frans", 1976.

U junu 2003. objavio je zbirku tekstova iz zatvora "Revolucionarni islam". Njome je pokušao da opravda primenu nasilja u klasnim sukobima i da pruži podršku Osami bin Ladenu i njegovim napadima na SAD. U međuvremenu, iz marksizma je prešao u islam i u zatvoru se po drugi put oženio, ovoga puta svojom advokaticom Izabelom Kutan Pejre.

PLANIRAN NAPAD NA OLIMPIJADU U SARAJEVU

ČUVENI terorista u svojim memoarima tvrdi da je bio zadužen i za "obezbeđenje" Olimpijade u Sarajevu, 1984. Zadatak mu je navodno bio da osujeti napad ustaških terorista iz Karlsruea i Nirnberga. Naime, ustaška emigracija planirala je veliki bombaški napad tokom Zimskih olimpijskih igara. Eksploziv je trebalo da bude postavljen na bob-stazi. Zagrebačka štampa prenela je kasnije izjave bivših hrvatskih emigranata, koji su tvrdili da ustaški teroristi nisu planirali nikakav napad.