Ustaše otimaju Jatove avione

U BORBI protiv jugoslovenskih vlasti ustaški teroristi stalno su iznova primenjivali nove vidove terora. Jedno vreme bili su se okomili na predstavništva domaće avio-kompanije JAT širom sveta. Onda su, kako se sumnja, počeli da vrše diverzije direktno na letelice, ali i da otimaju avione. Mnogi od tih slučajeva do danas nisu razrešeni, iako postoje izvesni dokazi da iza njih stoje ustaški teroristi.

Jedna od takvih misterija je i pad JAT-ovog aviona 26. januara 1972. godine na teritoriji današnje Češke. Za poslednjih 40 i kusur godina moglo je da se pročita više verzija strašne tragedije, u kojoj je samo pukim čudom preživela stjuardesa Vesna Vulović. Najviše osnova ima ona da su ustaše postavile bombu na letu 367 Stokholm - Kopenhagen - Zagreb - Beograd.

SUMNjA se da je bomba bila u koferu i da je eksplodirala dok je avion bio u letu. Poginula su 22 putnika i pet članova posade. Spasioci su među krhotinama i delovima letelice pronašli teško povređenu, ali ipak živu stjuardesu Vulović. Uzrok pada aviona do danas nije zvanično saopšten.

Za poslednjih 40 godina u medijima je moglo da se pročita više verzija kobnog događaja. Prema prvim izveštajima, avion je pao zbog greške češke protivvazdušne odbrane, koja je, navodno, pogodila letelicu na visini od nekoliko stotina metara. Ova priča ubrzo je odbačena kao neistinita, jer prema rečima stručnjaka, avion na polovini putanje leta ne može da leti niže od 10.000 metara.

UBRZO je objavljeno i da je reč o terorističkom podmetanju bombe. U to vreme nisu postojale rigorozne procedure i provere putnika i prtljaga kao danas, pa je svako mogao da unese u avion šta je hteo, pa tako i bombu. U prilog ovoj teroriji o padu jugoslovenskog aviona navodi se i da je tih godina i meseci organizovano više krvavih ustaških terorističkih napada širom planete.

I danas postoji verzija po kojoj je pad aviona na liniji 367 delo ustaških terorista, odnosno jedne od njihovih ekstremnih organizacija. Da ustaše nemaju mira, bilo je jasno i skoro godinu dana kasnije, kada je u Parizu 23. decembra 1972. eksplodirala tempirana bomba u kafani "La braca", u neposrednoj blizini Ambasade SFRJ. U eksploziji je teško povređen ustaški terorista Nikola Vidović, član Hrvatskog revolucionarnog bratstva, koji je greškom aktivirao satni mehanizam. Njegov plan je bio da minira zgradu jugoslovenske ambasade.

U SVOJIM namerama da izazovu haos i nerede na samoj teritoriji Jugoslavije, teroristi su često ponavljali mete napada. Tako je 8. avgusta 1973. godine po ko zna koji put postavljena bomba u garderobi Glavne železničke stanice u Beogradu. U eksploziji je jedna osoba poginula, a osam ih je povređeno. Bilo je evidentno da je i ovaj teroristički napad izvršen na isti način kao napadi koje su ranije ustaše izvele na ovoj istoj železničkoj stanici i u bioskopu "20. oktobar". Sumnja se da su opet stigli iz Nemačke.

Paralelno sa podmetanjem bombi i mina i ubistvima jugoslovenskih građana širom sveta, ustaše nisu odustajale ni od dizanja ustanka u samoj Jugoslaviji. Bili su uvereni da operacija "Feniks" može da se ponovi, ali ovog puta mnogo uspešnije. Na Velebitu je 29. oktobra 1974. godine u okršaju sa takvom jednom grupom ubijen milicioner Milan Vučić, dok je njegov kolega ranjen. Utvrđeno je da su pripadnici Hrvatskog revolucionarnbog bratstva Mate Prpić i Ivan Matičević ilegalno došli iz Nemačke sa zadatkom da čine diverzantsko-terorističke akcije i povedu Hrvate na ustanak. Likvidirani su u sukobu sa milicijom, a bili su naoružani automatskim puškama, bombama, pištoljima, eksplozivom...

JEDNA od ustaških specijalnosti za širenje straha i terora bilo je i slanje eksploziva poštom. Tako je 1974. godine u eksploziji paketa-mine u pošti u Zagrebu poginuo poštar Nikola Pribanić, dok su još dvojica teško povređena. Naredne godine, ovakve paklene naprave poslate su na adrese nekoliko jugoslovenskih konzulata. Čak tri paketa-

-mine stigle su Generalnom konzulatu SFRJ u Minhenu. Na sreću, nije bilo žrtava jer su na vreme otkrivene.

Onda su ustaški organizatori zločina odlučili da svoje nasilne akcije "obogate" otmicama aviona. Desetog dana septembra 1976. godine kidnapovan je avion američke kompanije TVA, koji je sa 92 putnika leteo na liniji Njujork - Čikago. Pre otmice, teroristi su postavili tempiranu bombu na jednoj njujorškoj železničkoj stanici. Prilikom demontiranja jedan njujorški policajac je poginuo, dok su dvojica teško ranjena.

IZA oba teroristička akta stajali su članovi Hrvatskog narodnog otpora i luburićevci. Američka vojska i policija brzo je pohvatala krivce za oba napada - Zvonka Bušića, njegovu suprugu Džulijen Šulc Bušić, Petra Matanića, Slobodana Vlašića i Franca Pešuta. Bračni par je zbog otmice aviona osuđen na doživotnu robiju, a ostali na 30 godina zatvora.

Hrvatski narodni otpor stoji, kako se sumnja, i iza otmice JAT-ovog "boinga" 26. septembra 1981. godine. Na letu Titograd - Beograd bilo je 98 putnika i osam članova posade. Zanimljivo je da su u avionu bili poznati glumci Miša Janketić Žarko Laušević, Marko Nikolić, kao i kompletan tim FK Budućnost. Avion je poleteo kasno uveče i, čim se odvojio od zemlje, ustala su tri dugokosa mladića.

DVOJICA su izvadila pištolje, a jedan nož, i uz galamu i pretnju stjuardesi, kojoj su stavili nož pod grlo, ispraznili sedišta u prvim redovima. Zatim su pilotu Ljubomiru Zekavici naredili da avion usmeri ka jugu Italije. Iznad Italije otmičari su promenili plan i naredili pilotu da ih vozi u Izrael, a pilot je uspeo da kontroli letenja pošalje signal da je avion otet. Posle dužeg natezanja, grčke vlasti su im dozvolile da u Atini uzmu gorivo i nastave let, ali su im Izraelci zabranili ulazak u njihov vazdušni prostor.

Pod pretnjom dva "fantoma" izraelskog ratnog vazduhoplovstva, u zoru narednog dana sleteli su u Larnaku na Kipru. Na tom aeorodromu putnici su uspeli da im pobegnu kada je neko u avionu viknuo "požar"! Otmičari su bili Borivoje Jelić, Mirko Križić i Milan Prpić. Osuđeni su na osam, pet i tri godine zatvora. Neki stručnjaci za bezbednost tvrde da je iza ove otmice stajala teroristička grupa Bader-Majnhof.

NIKOLA KAVAJA

Juna 1979. godine Nikola Kavaja, pripadnik Srpskog oslobodilačkog pokreta otadžbina (SOPO) oteo je u Americi putnički avion "boing 727" na letu od Njujorka do Čikaga. Njegov zahtev je bio da se iz zatvora pusti njegov saborac Stoiljko Kajević. Plan je bio da potom zajedno odlete za Beograd i da se obruše na zgradu Centralnog komiteta (CK) Saveza komunista Jugoslavije (danas zgrada "Ušće").

Američke bezbednosne službe su mu omogućile da se čuje sa Kajevićem, koji mu je rekao da neće poći sa njim. Kavaja je tada pustio putnike, a zadržao pilota i kopilota. U međuvremenu u letelicu je ušao i njegov advokat. Iz Čikaga su odleteli do aerodroma Dž. F. K. u Njujorku. Još uvek se nadavši da će da odlete u Beograd, na savet svog advokata odleteli su u Irsku, koja nije imala ekstradicioni sporazum sa Amerikom. Nadavši se političkom azilu, Kavaja se predao u Irskoj, koja ga je, međutim, isporučila SAD. Osuđen je na 65 godina zatvora, a odležao je 18. Pre nekoliko godina umro je u Beogradu.