Auto-bombama na nevin narod

POSLEDNjA decenija 20. veka počela je terorističkim napadom grupe Oslobodilački tigrovi Tamilskog Elama (LTTE), koji su 1990. napali nenaoružane policajce Šri Lanke i usmrtili više od 700 ljudi. Ovu organizaciju je, 1976. godine, osnovala najjača tamilska grupa, čiji je cilj stvaranje nezavisne tamilske države na severu i istoku zemlje. LTTE je započela oružane sukobe sa zvaničnim vlastima 1983, primenjujući gerilsku taktiku, uključujući i terorizam.

Njihove mete bile su ključni ljudi u državi, a poznati su po odredima bombaša-samoubica Crni tigrovi. Bombaši samoubice izvršili su uspešan atentat na indijskog premijera Radživa Gandija, za vreme predizborne kampanje 1991. Žena bombaš, pripadnica Tamilskih tigrova, uspela je, 18. decembra 2000. godine, da u samoubilačkom napadu oslepi predsedničkog kandidata Čandrike Kumaratunga, koja je kasnije postala predsednica Šri Lanke. Meću žrtvama su još i ministar odbrane, komandant Ratne mornarice i drugi vojni zvaničnici.

RANE devedesete obeležile su terorističke akcije Islamskog pokreta otpora Hamas. Osnovan je 1987. godine, kao palestinski ogranak Muslimanskog bratstva, tokom palestinskog ustanka protiv izraelske uprave u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali. Osnovni cilj Hamasa je uspostavljanje Islamske palestinske države na mestu Izraela.

Hamas se dovodi u vezu sa napadima na američke vojnike u Jemenu, 1992. godine, a preuzeli su i odgovornost za eksploziju auto-bombe u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku, 1993. godine, kada je poginulo šest osoba, a ranjeno više od hiljadu. Odgovorni su i za napade na američke vojnike u Somaliji, 1993. godine, kao i za eksploziju auto-bombe u glavnom gradu Saudijske Arabije, Rijadu. Izvršili su neuspeli atentat na egipatskog predsednika Mubaraka, u Adis Abebi 1995. godine, i postavili bombu u egipatskoj amabasadi u Pakistanu, kada je poginulo 20 ljudi. Napali su i američke vojnike u Darhanu, kada je poginulo 19, a ranjeno oko 50 vojnika. Povezuju se i sa planiranjem atentata na papu Jovana Pavla Drugog, u Manili, 1994. godine, i predsednika SAD Bila Klintona, 1995. na Filipinima.

PRIPADNICI Hamasa, za sve to vreme, učestvuju u mirovnim političkim aktivnostima, kandiduju se na izborima i imaju razrađenu široku mrežu socijalnih i dobrotvornih projekata. Vojno krilo Hamasa osnovalo je oružanu formaciju Hamasove brigade, 1991. godine, koja je izvela brojne napade na izraelske civilne i vojne mete, palestinske kolaboracioniste i pripadnike Fataha. Oni počinju da koriste samoubilački terorizam od 1993. Najsmrtonosniji napad izveo je pripadnik Hamasa 19. oktobra 1994, u centru Tel Aviva, kada je aktivirao eksploziv u prepunom autobusu. Ubijene su 23 osobe, a više od 50 je ranjeno.

U to vreme, terorističke akcije izvodi i Egipatski islamski džihad, koji aktivno deluje od kraja sedamdesetih. Ova organizacija je povezana sa mrežom Al kaide, ali često izvodi samostalne operacije. Odgovorna je za ubistvo egipatskog predsednika Anvara Sadata, 1981. godine, kao i za pokušaj atentata na ministra policije Hasan al Alfija, u avgustu 1993, i premijera Atefa Sedkija, u novembru iste godine. Izvršila je teroristički napad na egipatsku ambasadu u Islamabadu, 1995. godine, i planirala napad na američku ambasadu 1998. u Tirani, koji je sprečen.

ORUŽANA islamska grupa (GIA) osnovana je 1992, u Alžiru, posle izbijanja građanskog rata. Cilj joj je rušenje sekularnog alžirskog režima i uspostavljanje islamske države. Između 1992. i 1998. česte mete su joj bile civilno stanovništvo i vladini zvaničnici. Od 1993. počela je napade na strane državljane i ubila najmanje 100 stranaca. Samo u samoubilačkom napadu, u januaru 1994, ubila je više od 40 ljudi. Organizacija je otela avion "Er Fransa" koji je leteo iz Francuske za Alžir pred Božić 1994. Osumnjičeni su i za seriju terorističkih napada u Francuskoj tokom 1995. i 1996. Izveli su i bombaški napad na metro stanice u Parizu, posebno stanicu Sen Mišel, gde je poginulo osmoro ljudi.

Svet je posebno potresao napad u Tokiju, 20. marta 1995. Pripadnici verskog kulta Aum Šinrikjo (Vrhovna istina) izveli su napad smrtonosnim bojnim otrovom u tokijskoj podzemnoj železnici. Pripadnici Auma su u vozove uneli šest paketa, probili omot najlonske kese umotane u novinski papir vrhovima kišobrana, i oslobodili nervni gas sarin.

Tokom napada umrlo je 12 osoba, dok ih je 5.500 povređeno. Glavni vođa Auma, Shoko Asahara, sa još 12 osoba osuđen je na smrt. Poslednji je uhapšen Kacuja Takahaši, 2012. godine, ali delovi ove sekte i danas funkcionišu pod novim imenom "Alef". U više odvojenih incidenata, ova sekta ubila je ukupno 29, a ranila 6.300 ljudi.

PRED kraj decenije, tačnije 17. novembra 1997, desio se i krvavi napad na turiste u Egiptu, na platou ispred drevnog hrama Hatšepsut, u Luksoru. U napadu je ubijeno 62 ljudi. Žrtve su bile iz više zemalja, a najviše iz Švajcarske (35). Bilo je i Japanaca, Britanaca, Nemaca i po jedan Bugarin, Kolumbijac i Francuz. Šestorica terorista, prerušenih u uniforme specijalnih jedinica, 45 minuta su automatskim puškama ubijali turiste, da bi ih zatim sekli mačetama. Sve koji su pokušali da pobegnu, uhvatili su i pobili za vreme vatrenog okršaja s egipatskom policijom. Poginulo je šest terorista, kao i dva policajca, a ranjeno je više od 80 osoba.

Odgovornost za napad preuzela je Al Džama islamija (Islamska grupa), militantna fundamentalistička organizacija. Kao motive naveli su želju da osiguraju oslobađanje svog duhovnog vođe, šeika Omara Abdula Rahmana, koji je osuđen na 102 godine zatvora jer je organizovao, 1993. godine, napad na njujorški Trgovinski centar. Po drugoj verziji, razlog za masakr bila je želja da se uništi egipatska ekonomija zasnovana na turizmu. Egipatska vlada optužila je Bin Ladena za organizaciju ovog pokolja.

SAMO godinu dana kasnije usledili su bombaški napadi u Dar-es-Salamu i Najrobiju. U napadima na američku ambasadu u Keniji i Tanzaniji, 7. avgusta 1998, poginule su 252 osobe, što zaposleni u ambasadi, što slučajni prolaznici, a 5.000 je ranjeno. Nekoliko meseci kasnije američka vlada je, plašeći se novih napada, odredila privremeno zatvaranje sedam diplomatskih misija u Africi: u Južnoj Africi, Keniji, Tanzaniji, Mauritaniji, Nigeriji, Senegalu i Džibutiju.

Za napade je okrivljena teroristička mreža Osame bin Ladena i posle toga se našao na listi najtraženijih terorista na svetu. Napade su organizovali Bin Laden i Ajman al Zavahiri, a počinili su ih članovi organizacije Egipatski islamski džihad, koristeći kamione napunjene eksplozivom. Veruje se da je motiv bila osveta za hapšenje i torturu članova Egipatskog islamskog džihada u Albaniji. U maju 2001. četvorica muškaraca osuđena su zbog učestvovanja u ovim napadima.