Samoubice napadaju Ameriku

NAPAD na Svetski trgovinski centar u Njujorku, 11. septembra 2001. godine, smatra se najpoznatijim terorističkim napadom u dosadašnjoj istoriji. U njemu je poginulo oko 3.000 ljudi, uključujući putnike u avionima i ljude Pentagonu, kao i 18 terorista-samoubica.

Žrtve su potekle iz više od 90 zemalja, što se nije dogodilo ni u jednom drugom terorističkom napadu do tada. Posebno zastrašujuće bilo je što su zabijanje aviona i rušenje Kula bliznakinja na TV ekranima mogli da prate gledaoci širom sveta. Odgovornost za napade pripisana je Osami bin Ladenu i Al kaidi.

PREMA zvaničnom izveštaju Komisije 911, 19 članova terorističke grupe Al kaida istovremeno je otelo četiri aviona američkih avio-kompanija. Dva su, kao japanske kamikaze, u razmaku od 17 minuta, udarila u Svetski trgovinski centar, na Menhetnu, u Njujorku. Treći je udario u Pentagon, glavno sedište Ministarstva odbrane SAD, u Vašingtonu. Četvrti se srušio u Pensilvaniji, na 130 kilometara istočno od Pitsburga. Veruje se da su putnici savladali teroriste i sprečili otmicu.

PRVI "boing 767", let 11 "Ameriken erlajnsa", zabio se tačno u 8.45 po lokalnom vremenu, brzinom od 785 kilometara na čas u severnu kulu, između 94. i 98. sprata. Drugi "boing", let 175 "Junajted erlajnsa", zabio se u 9.03 u južnu kulu, brzinom od 950 kilometara na sat, između 78. i 84. sprata. Kada je postalo jasno da je u pitanju teroristički napad, tadašnji predsednik Amerike Džordž Buš mlađi prebačen je na sigurno mesto, u američku vojnu bazu Kamp Dejvid. Treći napad izvršen je u 9.37, kada se "boing 757", na letu 77 "Amerikan erlajnsa", zabio u zapadno krilo Pentagona. Vazdušni prostor SAD odmah je očišćen i svi letovi su preusmereni u Kanadu. Evakuisani su Bela kuća, Stejt department i Kongres.

JUŽNA kula STC srušila se u 10.05 i zatrpala 350 vatrogasaca i 60 policajaca, koji su spasavali ljude. Odmah su evakuisani zgrada UN i Njujorška berza. U 10.29 srušila se i severna, posle čega je otpočela masovna evakuacija Njujorka. Bežeći od vatre i dima iz užarene konstrukcije, oko 200 ljudi skočilo je direktno u smrt.

Otmičari su navodno oteli avione koristeći se noževima za otvaranje kutija kojima su ubili nekoliko članova posade. Takođe je dojavljeno da je neki iritantni gas, verovatno suzavac ili sprej za samoodbranu, korišćen na letovima 11 i 175.

KOMISIJA 911 objavila je izveštaj u leto 2004. i potvrdila da su organizatori napada potrošili između 400.000 i pola miliona dolara, ali izvori novca nisu otkriveni. Al kaida je pozdravila napade, čime je sugerisala svoju umešanost. Osama bin Laden je prethodno objavio rat SAD.

Ipak, u prvom javnom odgovoru Osame bin Ladena posle napada, 16. septembra 2001. godine, on kaže: "Naglašavam da ja nisam izveo ove napade koji izgledaju kao da su ih počinile osobe koje su imale svoju motivaciju". Izjavu je emitovala katarska TV Al Džazira.

AMERIČKE snage otkrile su u novembru video-kasetu u uništenoj kući u Džalalabadu, u Avganistanu. Na njoj su navodno zabeleženi razgovori Bin Ladena i Halida al Harbija, gde Osama navodno priznaje da je znao da će biti napada. Na jednom drugom video-snimku iz 2004. godine Bin Laden izgleda kao da je prihvatio potpunu odgovornost za 11. septembar.

Tri godine pre napada, Bin Laden, Ajman el Zavahri, Abu Jasir Rifai Ahmad Tah, Šaik Mir Hamzah i Fazlur Rahmanaj izdali su fatvu kojom se zahteva borba protiv SAD jer: iskorišćavaju resurse Arabijskog poluostrva, podržavaju diktatorske režime na Bliskom istoku, održavaju vojne baze na Arabijskom poluostrvu da bi pretile obližnjim muslimanskim zemljama, politički rovare i dele muslimanske države, slabeći ih, podržavaju Izrael, predstavljaju dominantno hrišćansku državu, jeretičnu i islamofobičnu. Osim toga, Amerika je kriva za Zalivski rat, sankcije i bombardovanje Iraka, 1998.

U DELU svetske javnosti ipak je ostala sumnja da je Al kaida odgovorna za ove napade. "Teoretičari zavere" ih dovode u vezu sa CIA i Mosadom, a motiv je navodno davanje povoda za američku vojnu ekspanziju na Bliskom istoku.

Kako god, posle 11. septembra svet se potpuno promenio. Osim što je zavladao opšti strah od terorista, a Bin Laden postao najtraženiji svetski zločinac, napadi su imali ogromne posledice i na svetsku politiku. Stvorena je međunarodna koalicija u ratu protiv terorizma, na čelu sa SAD, koje su postigle svetsku dominaciju bez premca. Od tada svet je ujedno i u stanju permanentne finansijske nestabilnosti.

NAPADI su osuđeni širom sveta, a mesec dana kasnije SAD je povela koaliciju međunarodnih snaga u Avganistan, u potragu za Al kaidom. Pakistan je odlučio da se pridruži toj borbi, pa je pozajmio američkim trupama niz vojnih aerodroma i baza za napad. Takođe je uhapsio više od 600 navodnih članova Al kaide i predao ih Americi.

Mnoge države su uvele stroge antiterorističke zakone i pokušale da preseku dotok novca teroristima, uključujući zamrzavanje sumnjivih bankovnih računa. Ali, neselektivna borba protiv terorizma ugrozila je ljudska prava, pa je tako, recimo, u septembru 2004, Jusufu Islamu, pevaču koji se ranije zvao Kejt Stivens i bio poznat po svom mirotvornom radu, zabranjen ulazak u SAD. Posle deportacije u Britaniju, engleski šef diplomatije žalio se američkom državnom sekretaru Kolinu Pauelu i ovaj je naredio istragu o restrikcijama koje su postavljene za osobe koje ulaze u SAD.

ZABELEŽENI su i slučajevi napada na osobe poreklom sa Bliskog istoka. Neki su izgubili život u bezumnoj osveti, kao što je Balbir Sing Sod, vlasnik benzinske pumpe iz Arizone. On je ubijen 15. septembra 2001.

Posledice napada su i čuveni zatvori za teroriste Gvantanamo i Abu Graib. U vojnoj bazi na Kubi, od 2002. godine, nalazio se vojni zatvor Gvantanamo bej, kao logor za lica osumnjičena da protivzakonito pomažu islamskim teroristima, kao i za zarobljenike iz Avganistana i kasnije Iraka. U januaru 2009. predsednik Barak Obama potpisao je nalog kojim se zatvor raspušta.

ZABRANA je usledila kada su u javnost procurili detalji o zlostavljanju zatvorenika, mučenju elektrošokovima, visokom i niskom temperaturom, psihotorturama, religioznim i seksualnim ponižavanjem... Većinu su uhapsile paramilitarne avganistanske i pakistanske snage za nagradu od 5.000 dolara po osobi. Kasnije je utvrđeno da je tek osam odsto pripadalo Al kaidi.

Slična je priča i sa zloglasnim iračkim zatvorom Abu Graib, koji su vlasti zatvorile prošle godine. Svet je za njega čuo 2004, takođe posle otkrića da su američki vojnici zlostavljali zatvorenike: primoravali su ih na seksualne odnose, terali ih gole da prave piramidu od svojih tela, vezivali im pseće kaiševe i slikali ih gole.