Ceo svet strepi od novog terora

PROCENE su da u svetu trenutno postoji 150-260 terorističkih grupa i paravojnih formacija, sa sedištem u šezdesetak zemalja, od kojih islamskoj populaciji pripadaju dve trećine. Među njima su, pored Al kaide i ISIL-a, Hamas, Hezbolah, Islamski džihad, Palestinski islamski džihad, Egipatski islamski džihad, Narodni front za oslobođenje Palestine (PLO), Islamska grupa, Oslobodilački tigrovi Tamilskog Elama, Kurdistanska radnička partija, Ansar el islam, Pokret za sveti rat iz Pakistana, čečenski teroristi, Tupak Amaru revolucionarni pokret u Južnoj Americi, Revolucionarne oružane snage Kolumbije, Oružana islamska grupa (GIA)...

SVET se suočava i sa novim vrstama terorističkih akata. Napad sarinom 1995. u tokijskoj železnici otvorio je sasvim nove mogućnosti za teroriste. Ceo svet od tada strepi da li će bombaše-samoubice, opasane eksplozivima, zameniti nuklearni, hemijski ili biološki teroristi, koji će u svojim rukama imati moćna sredstva za uništenje. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izdala je pre nekoliko godina upozorenje u kome navodi da rizik od nuklearnog terorizma nikada nije bio veći, s obzirom na mogućnost da neke terorističke organizacije proizvedu "prljavu" ili "kofer bombu", čime bi mogle da kontaminiraju cele gradove, države i regije.

ČEČENSKI teroristi su mnogo puta do sada već pretili da će napasti nuklearne elektrane u Rusiji, što je navelo rusku vladu da formira posebnu grupu za borbu protiv nuklearnog terorizma. Postoje četiri vrste potencijalnih pretnji od nuklearnog terorizma: krađa nuklearnog oružja, proizvodnja nuklearne bombe od ukradenog materijala, širenje radioaktivnih supstanci i napad na neko nuklearno postrojenje.

REALNA je i opasnost od upotrebe biološkog oružja u terorističke svrhe. Ono izaziva visok stepen smrtnosti, tehnologije za njegovu proizvodnju su relativno dostupne, a proizvodnju je teško pratiti i kontrolisati, jer je teško razlikovati proizvodnju klica u terorističke svrhe od onih koje se koriste npr. za proizvodnju vakcina. Zato čovečanstvu preti opasnost od širenja prirodnih otrova (ricin, saksitoksin, venom), virusa, botulizma, antraks, virusa kuge...

NIŠTA manja nije opasnost ni od hemijskog terorizma, posebno s obzirom na to da su neke forme ovog terorizma već ispoljene. Čak 26 nacija uspelo je da razvije hemijsko oružje, a još 12 je na putu da to ostvari. Osim toga, hemijski agensi se lakše transportuju, nabavljaju i mobilni su.

SVAKOG dana svedoci smo zloupotrebe interneta, objavljivanja scena odrubljivanja glava, džihadističkih i drugih pretnji, haštagova kojima se pozdravljaju pojedine smrtonosne akcije protiv civila... Sajber terorizam je praktično odavno zakucao na svetska vrata.

POSEBNA priča je finansiranje terorističkih organizacija. Recimo, podrška koju organizacija ISIS uživa među stanovništvom oblasti koje je osvojila objašnjava se i time što su njene strukture umnogome nalik strukturi prave države. Novac kojim raspolažu dele svim borcima i stanovništvu oblasti koju kontrolišu, što im dodatno daje na značaju.

RUSKE vlasti su objavila da poseduju snimke iz kosmosa koji dokazuju razmere trgovine naftom Islamske države, koja svoje viškove crnog zlata prodaje, pre svega u Turskoj i tako zarađuje oko 520 miliona dolara godišnje. Ta tema je povremeno oživljavana u medijima, a ređe na najvišim mestima međunarodne zajednice, ali bogatstvo takozvane Islamske države, kako su već pisali zapadni mediji, ne može se porediti sa imovinom nijedne druge terorističke organizacije.

PREMA analizi ruskog portala "Islam tudej" svaki borac Islamske države dobija platu koja zavisi od oblasti u kojoj se nalazi i dužnosti koju obavlja.

- Na primer, obični član Islamske države koji se nalazi u oblasti Anbar dobija, ukoliko je neoženjen i nema nikoga na izdržavanju, 490 dolara mesečno - navodi ovaj portal. - Ukoliko borac ima porodicu, pa ima troškova za zdravstvo, komunalne usluge ili zakup stana, dobija i dodatak. U slučaju zarobljavanja ili pogibije borca, isplate njegovoj porodici se ne obustavljaju.

PODACI "Fajnenšnal ekšn taska", instituciji koja je pri OECD-u zadužena za sprečavanje pranja novca, na koju se poziva "Frankfurter algemajne cajtung", govore da samo za plate, svojih 30.000 do 40.000 boraca, Islamska država mesečno troši oko 10 miliona dolara. Postavlja se osnovno pitanje odakle im toliki novac.

PREDSEDNIK Vladimir Putin nedavno je na skupu G 20 u Antaliji optužio deo zemalja koje okuplja ta, pre svega, ekonomska grupacija, da tolerišu finansijsku podršku koju njihovi građani donacijama pružaju Islamskoj državi. Ukupan broj država preko kojih ove donacije neometano teku je, po rečima ruskog predsednika, impozantan: ČETRDESET. Ranije je Moskva zvanično optužila SAD i njihove saveznike da omogućavaju trgovinu naftom sa Islamskom državom.

GLAVNA sumnja odranije pada na slabu kontrolu u bankama Kuvajta, Katara i Saudijske Arabije. Ove države otvoreno finansiraju neke antiasadovske grupacije u Siriji, koje, pre svega, Rusija smatra povezanim sa Islamskom državom, dakle, terorističkim, i preko kojih ta pomoć, sumnja se, posredno završava kod boraca Islamske države.

NEMAČKA vlada je, preko "Frankfurter algemajne cajtunga", odgovorila na detaljno poslaničko pitanje, koje je delom zasnovan i na podacima Dejvida Koena, državnog sekretara u Ministarstvu finansija Amerike, zaduženog za borbu protiv finansiranja terorizma, koji procenjuje da je godišnji budžet Islamske države oko 2,2 milijarde dolara.

Nemačka savezna vlada tvrdi da ima indicija da privatni finansijeri iz zemalja Persijskog zaliva pomažu Islamskoj državi pod plaštom humanitarnih organizacija. Ali, tvrdi nemačka vlada, to nije presudan izvor finansiranja terorista. Trgovina pamukom, ljudima, otmice i reket takođe imaju značaja, a pretpostavlja se da prodaja opljačkanih antikviteta donosi još više prihoda. Ipak, svi ti prihodi u poređenju sa trgovinom naftom su minorni. Izvorišta nafte u Iraku i Siriji, koja je osvojila Islamska država, raspolažu rezervama koje se procenjuju na 1,1 milijardu barela. Ipak, više od polovine kapitalne baze Islamske države čini i opljačkani kapital banaka (1,5 milijardi dolara) u oblastima koje je ta organizacija okupirala.