Sami stvorili državu

JOVAN Skerlić je umeo da sažme celu epohu u nekoliko jezgrovitih rečenica. U članku pod naslovom "Srbija, njena kultura i njena književnost", objavljenom 1910. godine na naslovnoj strani "Bosanske vile", ovako je opisao put koji je Srbija prešla u 19. veku:

"Kao što dete nauči ići posrćući, tako je i moderna Srbija za sto godina klecanja, pipanja po mraku, posrtanja i padanja, posle celog jednog niza skupo stečenih iskustava i zadobivenih rana, naučila ići svojim nogama i svojim putem ... Srbi su sami svojom rođenom snagom stvorili svoju državu, u kojoj je sva vlada u rukama Srba, a ne u rukama tuđinaca, kao što je slučaj sa drugim oslobođenim državama na Balkanu. Narod u Srbiji, u slobodi vaspitavan za slobodu, politički sazreo i bez tutora, upravlja sam sobom, i podigao je državu ni dinastičku ni stalešku, no isključivo svoju, samo narodnu i nacionalnu".

Ovaj tekst imao je, bez sumnje, programski karakter. Prošlosti je dat smisao, a sadašnjosti politički program. Srpska nacionalna ideja utemeljena je u narodnom suverenitetu i demokratiji, u odbrani slobode od "tutora", u dostojanstvu i samosvesti "malih ljudi" i "malih nacija".

VAŽNOST ovog iskaza je, međutim, u tome što je predstavljao dominantno tumačenje srpske nacionalne ideje u dobu 1903-1914; sažetije, slikovitije i jasnije od toga ono se nije moglo izraziti. Jovan Skerlić je, naime, bio jedna od ključnih ličnosti u glavnom toku srpske političke misli 19. veka. Isidora Sekulić se sećala da je Skerlić u svom dobu bio "maitre" samodržac takoreći tadašnjeg literarnog života, i doslovno idol univerzitetske omladine. Štaviše, Srbi koji su živeli u Habzburškoj monarhiji, Osmanskom carstvu i Crnoj Gori, upravo u Skerliću su, kao i u kralju Petru Karađorđeviću, videli oličenje Kraljevine Srbije: "Pored kralja Petra, čije je ime bilo sinonim Srbije, malo se čije ime češće spominjalo od Skerlićeva" - pisao je, sećajući se svojih mladobosanskih dana, Ivo Andrić.

NA ISTI način, u duhu narodnog suvereniteta i demokratije, samosvesti i žeđi za nezavisnošću, srpsku prošlost, sadašnjost i budućnost video je i Jovan Cvijić. Iako nije imao Skerlićev romantičarski polet i uticaj na mlade, u samoj Srbiji, tamo gde su se donosile odluke, Cvijić je bio uticajniji od Skerlića. U članku "Geografski i kulturni položaj Srbije", koji je, takođe, objavio u Sarajevu (1914), Jovan Cvijić je podsećao da je srpski narod, počevši od Karađorđevog ustanka, "stvorio i dosta brzo organizovao državu, ne tuđom pomoću i kao imitaciju i kopiju, već iz sebe i na svojim narodnim osnovama koliko se slaže s njegovim narodnim duhom". "Ti beskrajni i stalni napori, muke i patnje učinili su da narodna duša, i pored vekovnog ropstva, nije duša roba, već duša revolucionara, koji traži jednakost, pravičnost, `božju pravdu`". U besedi O nacionalnom radu (1907) Cvijić kaže da "u celom našem narodu valja negovati duh prave slobode, težnje za socijalnom pravdom i versku toleranciju". Srbija je trebalo da nastavi u tom, kako on kaže, "demokratskom pravcu":

"Tako radeći razvitak Srbije će biti u saglasnosti i sa opštim idejama koje u svetu prevlađuju i sa ciljevima našeg nacionalnog rada, koji će biti osnažen širenjem naprednih ideja u ostalim našim ze mljama. Vrlo je važno što je Srbija u tom pogledu odmakla od svih okolnih država".

KONAČNO, iste ideje ispovedao je i Nikola Pašić, središnja ličnost srpskog političkog života u dobu od 1903. do 1914. U neobjavljenom rukopisu "Sloga Srbo-Hrvata", nastalom, kako se smatra, između 1889. i 1891, po prvi put štampanom skoro 70 godina posle njegove smrti, Pašić kaže:

"...Narod srpski podigao je sam srpsku državu, podigao je krvlju, trudom i umenjem svojim i ona nosi na sebi pečat njenog tvorca a taj je potpuno demokratska država, takva kakve u Evropi nema izuzev Švajcarske. Ko ponja zamašaj značaja kad jedan narod sam stvori svoju državu i kad skroz prožmat tom idejom, da ju je sam podigao, kad živi tradicijom tom i potpuno je svestan svoga značaja u toj državi, taj će ponjati da takva država počiva na najčvršćem temelju - da nije lako ni razrušiti je ni oboriti. U svesti naroda da je sam kovač svoje države počiva narodni suverenitet, narodna višnja vlast, koja se uvek laća zaštite države ili poretka, čim se pokažu posleci hrđave ili nenarodne uprave".

NIKOLA Pašić, Jovan Cvijić i Jovan Skerlić pripadali su različitim pokolenjima i političkim partijama. Pašić je bio vođa Narodne radikalne stranke, Skerlić skupštinski poslanik Samostalne radikalne stranke, dok se za Cvijića znalo da je, takođe, bio blizak "samostalcima". Svi su, međutim, bili socijalisti, koji su se s vremenom približili demokratskoj, liberalnoj levici, oličenoj u srpskom radikalizmu. Odatle je dolazio taj spoj demokratije i nacionalizma, koji je predstavljao zajednički imenitelj ključnih učesnika u srpskom javnom životu i najznačajniju srpsku političku struju u dobu od 1903. do 1914. godine. "Iz te vezanosti demokratije i nacionalizma razvila se ideologija vremena Jovana Skerlića" - zaključio je još jedan "samostalac", Milan Grol.

U DOBU 1903-1914. glasovi Jovana Skerlića, Jovana Cvijića i Nikole Pašića najdalje su se čuli; pa ipak, bila su to samo tri tumačenja teško uhvatljive stvarnosti. Ovde, međutim, nije najvažnije pitanje koliko su zaista bile tačne ideje Pašića, Cvijića ili Skerlića. Reč je o tome da su njihovi iskazi dragoceni izvori za uvid u "duh vremena", u glavne tokove srpske kulture toga doba, u stanje svesti najznačajnijeg dela tadašnjih srpskih političkih i kulturnih elita.

Savremenici su osećali da žive u prelomnom dobu; verovali su da je njihovom naraštaju dato da ostvari, kako se tada govorilo, "zavetnu misao oslobođenja i ujedinjenja", baš kao što su to učinili Italijani (1859--1870) i Nemci (1864-1871). Bliže, strpljivije posmatranje pokazaće, ipak, da je reč o veoma složenom vremenu, prepunom pitanja na koje ni danas nemamo jednoznačne odgovore. Razdvojeni državnim, političkim i verskim granicama, Srbi se, uostalom, ni u tom dobu nisu kretali jednim, nego najrazličitijim "putevima". Jesmo li danas, posle sto godina, i svih poraza koje nam je doneo kraj 20. veka, sposobniji da razumemo svoje pradedove i njihovo pobedničko, veliko vreme? Dužni smo da pokušamo. Uostalom, oslobođeni smo njihovih iluzija i ideoloških obzira. Ne smemo više da čekamo. Nove iluzije i obziri već nam se nude i nameću.

NARUČIVANjE

Knjigu "Srbi 1903-1914: Istorija ideja", koju je objavila Kuća Klio, a na osnovu koje je nastao ovaj feljton, može se naručiti na tel. 011 32 88 471