Otvorena vrata za duh Zapada

POMISLIO sam da se sve oko mene ruši. Bubanj je zagrmeo. Bubanj, pa publika. Pa odjednom - električne gitare. Devojke su zavrištale da mi se zaledila krv u žilama. Pa oni su ludi, pomislio sam. A oni su samo igrali "šejk".

Poznati reporter "Večernjih novosti" Milan Milićević Lango ovako je video i preneo čitocima atmosferu sa matinea održanog krajem 1965. u "plišanom dansingu" kafea "Terazije". On je bio svedok nastupa "Tomija Sovilja i njegovih Silueta" - jednog od najpopularnijih sastava toga vremena. Lango je bio iskreno začuđen energijom publike, koju su mahom činili tinejdžeri. Pomalo konzervativni reporter, ipak, prepoznao je čari energije i vitalnosti rokenrola.

"Jedan svet zadovoljan sobom živi svoju mladost, ali prima i vas prijateljski. Samo priđite, slobodno bez pitanja, i - igrajte. I postajećete njihovi. Niko vas neće pitati ko ste i otkuda tu", zapisao je Lango u svojoj reportaži objavljenoj u novogodišnjem trobroju "Novosti" pod naslovom "Mladost na 220 volti".

GRUPA Tomija Sovilja, kojom je bio fasciniran novinar "Večernjih novosti", svega koju nedelju kasnije naći će se među ukupno 59 prijavljenih za učešće na "Velikoj reviji električara" - prvoj velikoj "Gitarijadi" koja će i zvanično uvesti rokenrol na javnu i kulturnu scenu tadašnje Jugoslavije. Ovo takmičenje sastava koji su svirali "na struju" postaće prekretnica u daljem razvoju muzike, filma, televizije, industrije zabave...

ODJEK poziva "Večernjih novosti" među muzičkim grupama bio je veliki. Odziv je bio fantastičan. Na adresu redakcije na Trgu Marksa i Engelsa stizale su prijave bendova iz svih delova Jugoslavije. Spisak učesnika rastao je iz dana u dan. Za "Gitarijadu" prijavljeno je više od 108, kako se tada govorilo, vokalno-instrumentalnih sastava. Ideja o organizaciji velikog rokerskog takmičenja rođena u novinarskom krugu briljantnih Branka Bosića, Dragana Jelića, Jovana Hadži Kostića i Vece Mladenovića i pre konačne revije dobila je svoju potvrdu i svojevrsno priznanje.

ROKENROL i duh kulture Zapada početkom šezdesetih godina stigao je na prag još uvek mlade socijalističke države. Ne treba zaboraviti da je od kraja Drugog svetskog rata prošlo jedva dve decenije, a da se zemlja još borila sa njegovim posledicama. Jugoslavija je te godine provodila sputana ideologijom, težnjom za napretkom, strahom od eskalacije svetske krize, ali i pod teretom reformi i siromaštva građana.

"Kako do mira u Vijetnamu", "Privredna stabilizacija - potreba za novim dinarom", "De Golov drugi mandat - nova bitka maršala", "Mogu li se podići fabrike" naslovi su iz tadašnje štampe koji najbolje opisuju sve strahove, zebnje i nade jugoslovenske javnosti toga doba. Tiho, upola glasa šaputalo se o tinjajućem sukobu u vladajućem triju koji su činili Tito, Ranković i Kardelj. U državi je vladala ekonomska kriza, a u novogodišnjoj noći između 1965. i 1966. godine dobili smo inoviranu domaću monetu - novi dinar. Skinute su dve nule sa novčanica. Procena je bila da će domaća roba tako postati kurentnija na stranim tržištima, što je trebalo da smanji izuzetno visoki spoljnotrgovinski deficit države.

VREME je to učvršćivanja eksperimenta zvanog samoupravljanje, koji je konačni oblik dobio Ustavom iz 1963. godine, ali i doba uzleta i optimizma prve posleratne generacije, koja je uz prećutno odobrenje vrha vlasti otvoreno i bez previše premišljanja prigrlila zapadnjačko znanje, tehnologiju i kulturu.

ROKENROL, svež i energičan, bio je prva i najvažnija kopča jugoslovenske i omladine drugih država. "Gitarijada" će ga konačno uvesti u najširu javnost, ona će mu dati legitimitet pokreta i svojevrsno pravo građanstva.

OMLADINA šezdesetih godina bila je toliko opijena ovom muzikom da u Beogradu gotovo da nije bilo ulice bez makar jedne grupe klinaca koja je sebe zvala rok sastavom. Do ploča se teško dolazilo, nije bilo instrumenata, retki su bili gramofoni, posebno magnetofoni, ali to nikome nije bilo posebno važno. Od komada šperploče nastajali su "fenderi" i "džipsoni", zvučnici su štapom i kanapom prepravljani u pojačala, umesto u bubnjeve udaralo se u sve što je stvaralo kakav takav ritam... Tadašnji mladi gitaristi, basisti i bubnjari, zatvorenih očiju sebe su zamišljali kao Fetsa Domina, Čaka Berija, Elvisa Prislija...

TAKMIČENjE na Beogradskom sajmu za većinu oformljenih grupa bila je prilika za pečat na još uvek skromnu afirmaciju. Obećano snimanje ploče posebno je bilo primamljivo, a novac sasvim dovoljan za nabavku novih instrumenata, pojačala, ploča sa novom muzikom... Zato je konačan spisak učesnika prve "Gitarijade" brojio gotovo 60 sastava. Bile su tu beogradske "Elipse", "Siluete", "Iskre", "Zlatni dečaci", "Sanjalice"...

ZAGREBAČKE grupe "Ehosi" i "Idoli", takođe, šalju svoje prijave. Na listi učesnika bili su "Dinamiti" iz Osijeka, "Telstar" iz Prizrena, užički "Kristali", subotičke "Komete", "Crveni karanfili" iz Skoplja, "Vokinsi" iz Tuzle, sarajevski "Indeksi", "Bele višnje" iz Čačka... Tadašnje "Novosti" svoje čitaoce redovno su obaveštavale o pripremama, nagradama, broju prijavljenih, kupovini ulaznica... Prvih dana januara 1966. stiglo je i obaveštenje da će se zbog velikog interesovanja umesto jednog polufinala, održati dva. Kvalifikaciona nadmetanja zakazana su za 9. i 16. januar u Hali sportova Beogradskog sajma. Polufinalna "Revija električara" zakazana je za 17 časova, a trajanje je bilo određeno vremenom potrebno da se žiriju predstave svi prijavljeni sastavi.

ATMOSFERA na dva polufinala "Gitarijade" do tada nikada nije viđena u Jugoslaviji. Pod kupolom Beogradskog sajma tiskalo se desetak hiljada ljudi, mahom izuzetno mladih. Nezabeležena jačina gitarskog zvuka, vrištanje i urnebesna buka fanova sastava, transparenti i skandiranje činili su prepoznatljivu rokersku atmosferu. I naravno ples. More mladih krčkalo se u mešavini tvista, šejka i svinga, uz karakteristično uvijanje kukovima i mahanje glavom. Važno je biti u ritmu, uživati i ljuljati se.

"NOVOSTI" su pisale da prve polufinalne večeri "Gitarijade" u Beogradu nije bilo nijedne igranke, svirke niti koncerta. Nije bilo nikoga spremnog da svira, niti publike koja bi došla. Prosto, svi su bili na Beogradskom sajmu.

"Revija električara imala je više posetilaca od ijedne sportske priredbe održane na istom mestu, a po buci koju su proizvodili učesnici i publika, nadmašeno je sve što je na Sajmu ikada organizovano. Bez obzira na uragansku galamu, prvi talas "Gitarijade" od 25 sastava, protutnjao je srećno i bez incidenata. Mogle su se videti scene poznate sa fotografija nastupa "Bitlsa" i "Roling stonsa". To nije ni čudo, jer je prosečna starost posetilaca "Gitarijade" bila između 13 i 18 godina.

Sutra: "Elipse" pobeđuju na "Gitarijadi"