Zoran Miščević, srpski Mik DŽeger

AKO je Đorđe Marjanović legendarnim bacanjem sakoa u publiku, i pre nego štu su "Stounsi" počeli da luduju na bini, nagovestio kako će izgledati pravi rok koncerti, rokenrol "ludilo" u punom sjaju u Beograd je doneo čovek podjednako neuništive energije, ali potpuno divlje prirode - Zoran Miščević. Iako danas, pola veka kasnije, verovatno većina mladih ljubitelja muzike neće "na prvu" prepoznati to ime, za generaciju koja je imala priliku da ga uživo sluša, Miščević je bio i ostao najveća rok legenda koju je Beograd gledao.

NIJE teško pretpostaviti kako je dobio epitet srpskog Džegera, ali njegovi savremenici tvrde da je eksplozivno ponašanje na bini kod Miščevića bilo rezultat njegove prirode, a ne kopija svetske legende, koju, uostalom, u to vreme nije ni imao prilike da vidi. Vlada Džet, tada basista "Crnih bisera", u jednom intervjuu kaže:

- Zanimljivo je da smo Zorana Miščevića poredili sa Džegerom, a da zapravo niko nije znao kako se tačno Džeger ponaša na sceni, pošto nismo imali priliku da ga vidimo ni na televiziji, a kamoli uživo. Ipak, intuitivno smo prepoznali Džegerovu energiju u Zoranu.

"SILUETE" su osnovane 20. oktobra 1961. godine nakon što su budući članovi benda odgledali film "Veseli klub mladih" (The Young Ones) sa Klifom Ričardom i ostalim članovima "Šedousa". Pod uticajem ovog benda izabrali su i svoje ime, koje iako nije direktan prevod, predstavlja jasnu asocijaciju. Osnivači prvih "Silueta" bili su: Zoran Miščević (u početku vokal i bas, da bi se zatim odrekao basa), Branko Gluščević (ritam gitara), Ilija Ika Stanić (solo gitara), Zoran Simjanović (klavijaturista, koji će veoma brzo postati član konkurentskih "Elipsi") i Miroslav Minić (bubnjevi).

U SVOJOJ nezajažljivoj mitomaniji Miščević će ispričati kako je tog 20. oktobra Radio Beograd objavio vest da je u Beogradu osnovan prvi rok bend. Naravno, iako nemamo dokaza za to, nije teško pretpostaviti da je u pitanju tek jedan od mitova koje je sam Miščević izmišljao. Legende koje je sam stvarao bile su tako dobro zamišljene i ispričane, a njegova mitomanija tako zarazna i prijemčiva da su ih ljudi, čak i kada su znali da je reč o izmišljotinama, rado prepričavali jednostavno zato što su bile mnogo zanimljivije od istine. Zapravo, u čitavoj biografiji "Silueta" ponekad je teško razdvojiti istinu od mita.

ENERGIJA benda, ekscentrično ponašanje na bini i Miščevićev drzak stav stvorili su legendu o "Siluetama", koje će, ma koliko da su se ugledali na "Šedouse", ostati zapamćeni kao srpski "Stounsi". Već prvi pogled na Miščevića šokirao je tadašnje puritance - on je bio prvi muškarac u Srbiji koji je imao dugu kosu ofarbanu u plavo. Pre nego što je tako nešto palo na pamet bilo kojoj holivudskoj zvezdi, Miščević je tvrdio, opet verovatno neistinito, da je osigurao svoju kosu. Činjenica je, međutim, da su obožavateljke trčale za njim, kao za svetskim superstarovima. Na igrankama, pa čak i kada bi ga videle na ulici, pokušavale su da mu iščupaju nekoliko pramenova kose.

U INTERVJUU za zagrebački "Plavi vjesnik" Miščević opisuje nastupe "Silueta" iz svog ugla:

- Malo pevam, malo skačem, onda opet malo pevam i negde u sredini koncerta zavitlam mikrofon u gledalište, negde oko petog reda. To mnogo košta, jer devojke rastrgnu mikrofon, ali to niko osim mene ne radi.

U istom intervjuu govori o tome kako voli da čita o punskim ratovima da bi se upoznao sa strategijom velikih vojskovođa i primenio je na svojim koncertima.

O SAMOZALjUBLjENOSTI Zorana Miščevića govori i njegov odgovor na pitanje o tome ko je najpopularniji u Beogradu:

- Posle mene Branko Bosić. Zašto? Objavljuje moje slike u "Večernjim novostima" na srednjim stranama.

Rođeni skandal-majstor svedočio je i o pismima koje dobija od obožavalaca:

- Neki mi pišu da me vole, drugi prete da će me ubiti, neki da će mi baciti sodu u lice, devojke prete da će se ubiti ako ih ne usrećim. Moja majka tri puta dnevno dobija nervni slom zbog tih pisama.

NA KONCERTIMA "Silueta" nisu bila retka lomljenja instrumenata, razbijanja flaša, valjanje na bini, pa čak i tuče. Početkom 1968. u Sarajevu je publika, kao što će se to mnogo godina kasnije dešavati na stadionima, polomila stolice, a Miščeviću su iscepali košulju, pokidali zlatni lanac, menadžeru benda su ukrali novčanik, a klavijaturisti Ljubi Đorđeviću flašom razbili glavu. U Novom Sadu su se čak potukli sa publikom, polomili gitare, a publika im je oštetila vozilo kojim su došli na koncert.

KRAJEM šezdesetih godina "Siluete" su pokušale da naprave karijeru u inostranstvu - odlazili su u Austriju i Nemačku i nastupali po noćnim klubovima, ali ipak nisu uspeli da osvoje stranu publiku. Bend se raspao 1969. godine, a članovi grupe su počeli da se vraćaju u Jugoslaviju.

Sam Miščević vratio se 1973. godine, posle pokušaja da izgradi karijeru s jednim italijanskim bendom. U novoj deceniji, stigli su novi muzički heroji. Činilo se da je publika zaboravila "Siluete", a ponovno okupljanje nije uspelo da ih vrati na pijedestal. Bend je, u novoj postavi, tokom sedamdesetih nastavio da svira povremeno na velikim koncertima. Zoran je uvek pevao "Dok su bile `Siluete`, `dugmići` su bili malo dete", kao odgovor na ogromnu popularnost "Bijelog dugmeta".

MIŠČEVIĆ nikada nije bio preterano dobar pevač, a ni "Siluete", posebno u početku, nisu preterano dobro svirale. Uz to, iako je često pevao na engleskom, on zapravo nikada nije naučio taj jezik. Tekstove pesama zapisivao je fonetski, po principu "piši kao što govoriš", i to onako kako su uspeli da ih čuju i "skinu" sa ploča koje su slušali. Sve to nije ga sprečilo da postane jedna od najvećih rok zvezda svog vremena.

NEDUGO posle povratničkog nastupa u bašti KST, u aprilu 1995. godine, umro je Zoran Mišević. Njegove kolege i svi koji se sećaju njegovih nastupa kažu da je danas neopravdano zaboravljen. Mnogi smatraju da je prva jugoslovenska rokenrol zvezda, svojevremno popularna skoro poput Tita, zaslužila da mu se Beograd oduži spomenikom ili bar tablom na kući u kojoj je živeo. To je najmanje što bi moglo da se uradi za čoveka koji je utirao put rokenrolu.

SUDSKI SPOR OKO IMENA GRUPE

U JEDNOM trenutku Miščević je napustio "Siluete", a na njegovo mesto došao je Tomi Sovilj. Posle godinu dana Miščević se predomislio i tražio da se vrati u bend. Argumenti su mu bili neumoljivi - uspeo je da nabavi za to vreme najmodernije Dynacord ozvučenje. Članovi benda nisu dugo razmišljali i izglasali su Zoranov povratak. Jedini koji je bio protiv, bio je novi pevač - Sovilj. On je izvukao ugovor koji je potpisao sa "Siluetama" i odbio da napusti bend. Tako su "Siluete" jedno vreme nastupale sa dva pevača, da bi najzad, Sovilj otišao i osnovao svoj bend pod imenom "Tomi Sovilj i njegove Siluete". Njegov uspeh takođe nije bio zanemarljiv, a oko imena grupe se čak vodio i sudski spor.