Vuk Drašković cenzor za rokenrol

PRVE rokenrol generacije kao ikonu početaka "nove muzike" u Beogradu pamtile su legendarnog Zorana Miščevića,ali za pripadnike generacija rođenih posle Titove smrti, samo jedno ime može biti prva asocijacija na početke roka - Vlada Džet. Basista "Crnih bisera" (punog imena Vladimir Janković i nadimka pozajmljenog od basiste "Šedousa" Džeta Harisa), jedan je od retkih pionira koji su čitav život posvetili rokenrolu i koji je i danas prisutan na sceni i u javnom životu. Verovatno je najprepoznatljiviji glas "Dvestadvojke", sinonim za čuveni "Hit nedelje", neumorni tragač za mladim rok bendovima. Džet je ostavio i neodoljivo šarmantno svedočenje o ranim danima rokenrola, knjigu "Godine na 6" na koju smo se i u ovom feljtonu značajno oslanjali.

U SVOJOJ knjizi piše i o prvom susretu sa "Crnim biserima", opisujući dosadan, poslednji dan zimskog raspusta, februara 1964. godine, kada je, pokušavajući da ubije vreme sreo, tada samo poznanika, Gorana Vukićevića koji je sa pojačalom u ruci krenuo na svirku svog novog benda "Crni biseri". Zajedno su došli do oronule zgrade Mesne zajednice na kojoj je "plakatom" najavljena svirka: "Danas čajanka. Sviraju 'Crni biseri'. Početak 15.30". Kada su stigli bend je bio već okupljen, ako se ne uzme u obzir mali problem - imali su višak gitarista i manjak basista. Bend je od zajedničkih para uspeo da kupi bas gitaru (pravljenu u kućnoj proizvodnji, kao i sve tada dostupne u Beogradu), ali nijedan od trojice gitarista nije hteo da pređe na to "čudo sa četiri žice". Kada je jedan od njih odustao i ljutito napustio bend, pitali su Vladu (tada još bez nadimka Džet) da li bi se snašao sa bas gitarom.

- Zaboga, pa ja sviram bas već godinama - slagao je, ne razmišljajući, iako je znato da odsvira tek dva-tri akorda.

Bilo je to više nego dovoljno za prvu svirku "Crnih bisera". A kako su izgledale prve rokenrol svirke u Beogradu, jasno je i na osnovu opisa ostatka benda koji je, između ostalog, imao harmonikaša umesto klavijaturiste, a bubnjar je imao tek izviđački doboš i činelu veličine tacne za čaj.

NIŠTA manje zanimljiva nije ni priča o imenu benda. Isprva su sebe nazvali "Apostoli", ali im majka jednog od osnivača Ivana Božovića nije dozvolila da koriste to ime. Reč je o Saši Božović, narodnom heroju i kasnije autorki čuvene knjige "Tebi, moja Dolores", koja je smatrala da je tako religiozno ime sasvim neprimereno za bend njenog sina. Zato su odlučili da uzmu ime po filmu Tome Janića (scenario je pisao čuveni novinar, između ostalog i "Novosti", Jug Grizelj) o maloletnim delikventima. Bila je to pomalo i kontra još jednom bitnom bendu tog vremena "Zlatnim dečacima".

"Biseri", koje su pored Džeta, Božovića i Vukićevića, činili još i Slavko Božović i Dragan Jovanović, pekli su zanat na svirkama u mesnoj zajednici u Smiljanićevoj ulici u Beogradu.

GODINE 1967. "Crni biseri" učestvovali su na drugoj beogradskoj gitarijadi, koja je opet održana na Sajmu pred najmanje 13.000 ljudi. Za učešće se prijavilo više od stotinu bendova, a žiri je izabrao trideset. "Biseri" su odneli pobedu, drugi su bili "Delfini. U netakmičarskom delu nastupili su prošlogodišnji pobednici "Elipse", "Siluete" i "Plamenih pet". Ova pobeda, uz nastup u tada legendarnoj "Euridici" uvela je "Crne bisere" u prvu ligu. To im je omogućilo i da budu prvi bend koji će nastupiti u densing sali "Doma omladine", koji će uskoro postati novo kultno mesto beogradskog rokenrola.

IPAK pre nastupa, tekstovi "Crnih bisera" morali su da prođu cenzorsku kontrolu, da se slučajno ne provuče neka nepodopština, pošto je najavljeno prisustvo "nekih ličnosti sa vrha" (među njima je bio i Dobrica Ćosić). Džet je, po zahtevu, uzeo papire sa tekstovima i odneo ih na prvi sprat gde ga je dočekao čovek koji ga je izgledom podsećao na isposnika. Pogledao je tekstove i kratko rekao: "Biće ovo sve u redu". Cenzor se nije predstavio, ali Džet ga je kasnije sretao s vremena na vreme:

- Dve decenije posle toga sam ga prepoznao, prvo kao književnika, a onda kao političara, pošto je to glavom i bradom bio Vuk Drašković.

GRUPA "Crni biseri" bili su i među prvim u gradu koji su objavljivali autorske pesme. Na prvom singlu, pored tri obrade našla se i Džetova stvar "Ne odlazi". U to vreme izdavači su želeli da objavljuju samo prepeve stranih hitova i nisu ih zanimali autorski izleti. Zato su "Biseri" sve do trenutka kada je trebalo štampati omot, lagali izdavača, hrvatski "Jugoton" da je ta pesma zapravo obrada Boba Dilana.

Do raspada benda 1980. godine "Crni biseri" izdali su 16 singl ploča, jedan LP, svirali na turnejama u Malti, Maroku i Tunisu.

DRUGU gitarijadu, koja je potvrdila status "Crnih bisera" obeležio je i prvi nastup do tada sasvim nepoznatog benda "Džentlmeni". Bend će, osim po hitu "Slomljena srca" koji je preživeo do današnjih dana, ostati zapamćen pre svega po sastavu koji su činili Žika i Dragi Jelić, kasnije osnivači jednog od najpopularnijih bendova SFRJ "JU grupe", i Branko Marušić Čutura. Marušić je rokenrol dinosaurus sa stažom dužim čak i od Džetovog i sa nepokolebljivom istrajnošću kojom je obeležio rok scenu. Pre "Džentlmena" Marušić je svirao u Iskrama, Albatrosima i Alasima, a kasnije sa gitaristom Zlatkom Manojlovićem u bendu "Dah". Bio je jedan od prvih autora u domaćoj rok muzici i pisao je pesme za bendove poput "Silueta" i "Ju grupe".

PRIČU o prvim pokušajim stvaranja autorske rok muzike u Srbiji ne bi trebalo završiti bez, makar pomena, benda "Bele zvezde". Ivan Ivačković beleži da je reč o jednom od prvih rokenrol bendova koji su počeli da sviraju još krajem pedesetih godina. Njihovo ime u početku je izazivalo blagu nelagodu jer se, kako piše Ivačković, postavljalo pitanje šta fali onoj crvenoj, partizanskoj, pa su sad oni odjednom rešili da budu bele zvezde. Ono u čemu su napravili iskorak, snimanje autorskih pesama, ispostavilo se kao jedan od razloga njihovog neuspeha. Jednostavno, u to vreme ljudi su bili željni stranih hitova i to je dugo bilo sve što ih je zanimalo. "Bele zvezde" snimile su za Radio Beograd tri pesme: "Bez oproštaja", "Idite svi od mene sad" i "Nina moje mladosti". Prestali su da postoje 1963. godine.