Prvi šminkerski bend

BEND koji se, pored "Elipsa", izdvajao na beogradskoj sceni šezdesetih godina po profesionalizmu, talentu i muzičkoj veštini bili su čuveni "Zlatni dečaci". Kako im i ime kaže, važili su za fine momke iz kraja, mamine i tatine sinove, a "prozivali" su ih da su im roditelji obezbedili najbolje instrumente i najbolje uslove za rad. Ostali su upamćeni i kao suprotnost "Crnim biserima" koji su, opet u skladu sa imenom, imali imidž momaka sa ulice, spremnih da se potuku i naprave frku, i koji su kroz muziku, kao i kroz život, išli isključivo srcem.

GRUPU su 1962. godine osnovali školski drugovi, učenici Četrnaeste beogradske gimnazije - pevač Boba Stefanović, gitarista Borko Kacl, klavijaturista Predrag Lukić, bubnjar Dušan Banović i basista Vidoje Brajević. Prvobitno su se zvali "Tigrovi", ali su promenili ime na predlog čuvenog novinara, šahovskog majstora i jednog od najzaslužnijih ljudi za promociju rokenrola - Nikole Karaklajića. Prema anegdoti iz tog vremena, Karaklajić je jednog dana došao u gimnaziju i pitao direktorku škole kakvi su oni momci. Ponosna na svoje đake, direktorka je odgovorila: "Oni su zlatni dečaci." Nehotice, ona im je dala ime.

POČELI su, kao i većina tadašnjih bendova, sa gitarama napravljenim u domaćoj radinosti i jedva skrpljenim bubnjevima. Prvi nastup su imali u školskoj dvorani, da bi se posle svirki po mesnim zajednicama domogli čuvene "Euridike". Međutim, dok su ostali bendovi nastavili da sviraju gde god i kad god im se ukaže prilika, "Dečaci" su kasnije retko nastupali, i to samo na određenim mestima. To je još jedna stavka zbog koje su stekli imidž "elitista".

U TEKSTU objavljenom krajem 1966. godine, posvećenom "beogradskim VIS-ovima", kažu:

- "Zlatni dečaci" su najekskluzivniji beogradski sastav. Njih je, maltene, nemoguće čuti van dvorane "Doma sindikata". Najuspešniji beogradski ansambl (snimio je poslednjih nekoliko meseci dve ploče) izgleda smatra da im je ispod nivoa da sviraju na nekoj čajanci. "Zlatni dečaci" su postali grupa koja najmanje svira za mlade. Slobodan Stefanović, vokalni solista, najtalentovaniji je mladi pevač u gradu, ali radio i televizija, zasad, to ne primećuju. "Zlatni dečaci" su postigli nedavno ono za čim žudi većina ovih grupa u svetu - predstavljeni su britanskoj publici. Nadajmo se da ćemo uskoro imati priliku da čujemo da li su nešto naučili u Velikoj Britaniji.

IAKO su ih smatrali elitistima i šminkerima, "Zlatni dečaci" su bili istrajni na svom putu i ozbiljno i profesionalno gradili karijeru. Čim su postali popularni, nabavili su i "uniforme" - počeli su da nastupaju u žutim košuljama sa amblemom "ZD", a nabavili su i zlatnožute bubnjeve. Elitistički ukus pokazali su i numerama koje su svirali - njihovo prvo izdanje bila je ploča sa rok obradama "Labudovog jezera", "Nabuka", "Dunavskih valova" i "Humoreske". Ploču su, zahvaljujući Nikoli Karaklajiću, najpre izdali u Holandiji pod imenom Golden boys, a tek godinu kasnije u Jugoslaviji je objavio "Jugoton". Zahvaljujući tom singlu postali su prvi VIS koji se čuo na radio-talasima u Jugoslaviji.

- Bili smo spremni na ustupke te vrste - prokomentarisali su u jednom intervjuu. - Zar bismo možda morali zbog toga da se stidimo? Neuporedivo je teže napraviti originalni aranžman, recimo, "Nabuka", nego skinuti s ploče neki hit. Ostajemo verni onome da je i najlošiji original bolji od savršene kopije.

SLEDEĆI singl sa pesmama "Čudna devojka" i "Napušteni dom" bio je veliki hit i prodat je u čak 100.000 primeraka. Posle kratkog izleta u Englesku, opet zahvaljujući Karaklajiću, "Dečaci" snimaju singl sa Mikijem Jevremovićem na kojem se nalaze pesme "18 žutih ruža" i "Kuća izlazećeg sunca" koji je dostigao neverovatan tiraž od 200.000 primeraka. Kraj grupe praktično je označio odlazak pevača Bobe Stefanovića.

GITARISTA Borko Kacl tada je odlučio da se priključi bivšem klavijaturisti "Indeksa" Korneliju Kovaču i basisti Bojanu Hreljecu koji su u tom trenutku formirali novi bend. Kada im se priključio i bubnjar Vladimir Furduj Furda nastao je kostur "Korni grupe" - prvog jugoslovenskog superbenda koji su činili članovi najboljih grupa tog vremena "Indeksa", "Elipsi" i "Zlatnih dečaka".

ISTOVREMENO, bio je to i prvi beogradski rok bend druge generacije - nisu ih zanimale obrade stranih hitova, niti pesme od tri minuta. Bata Kovač pravio je ambicioznu, često pretencioznu muziku, stvarao je pod uticajem klasike, ali i folka, i bio mnogo bliži progresivnom roku sedamdesetih nego počecima rokenrola koji su inspirisali dotadašnje bendove. Međutim, istovremeno sa dugim i složenim pesmama, Kovač je pravio i hit-pesmičice koje su često prelazile granicu banalnosti, što mu mnogi muzički čistunci nisu oprostili. Ne može se osporiti da je Kovač čak i banalne pesme pravio apsolutno profesionalno, a gotovo sve su postale hit, što je i bio njegov prvenstveni cilj. Pesmu "Trla baba lan" je čak prepevala i čuvena francuska pevačica Dalida, a doživela je još dvadesetak obrada širom sveta.

BROJNI pevači prošli su kroz "Korni grupu". Prva je bila Seka Kojadinović, koja nije bila dovoljno disciplinovana, niti posvećana za standarde Bate Kovača. Još lošije iskustvo imao je sa Dušanom Prelevićem. Prele je dolazio pijan na nastupe, kasnio, tukao se... Ni odličan glas ni harizma nisu mogli da ga sačuvaju kada je zamalo propustio nastup na takmičenju za jugoslovenskog predstavnika za "Pesmu Evrovizije" i uz to došao pripit. Ostao je, ipak, dovoljno dugo da snimi prvi singl sa pesmama "Cigu-ligu" i "Čovek i pas".

PRELETA je zamenio Riječanin Dalibor Brun, a "Korni grupa" je, u skladu sa svojom ambicijom i trkom za popularnošću, počela da svira i na šlager festivalima poput "Beogradskog proleća" i "Opatije". Brun je ubrzo napustio bend, a zamenio ga je Dado Topić. Pre nego što je osnovao "Tajm", Topić je ostao u bendu do 1971. godine, a zamenio ga je, tada nepoznati, Zdravko Čolić. Čovek koji će postati verovatno najpopularniji pevač u Jugoslaviji svih vremena, nije se uklopio u bend i zadržao se u njemu svega pola godine, da bi ga zamenio Zlatko Pejaković. Grupa se, uprkos velikom uspehu u zemlji, raspala 1974. godine nakon pokušaja da naprave evropsku karijeru i relativno neuspešnog nastupa na "Evroviziji".

LjUBAVNA PISMA IVE LOLE RIBARA

JEDAN od mitova koji prate "Korni grupu" jeste i onaj da su pesmu "Ivo Lola" snimili po nagovoru nekih partijskih funkcionera. Međutim, basista Bojan Hreljac je jednom prilikom objasnio da pesma nije bila propagandna niti da je imala bilo kakve veze sa politikom. Prema njegovim rečima, za pesmu je zaslužna njegova žena koja je pronašla ljubavna pisma Ive Lole Ribara i njegove devojke, koja su bila poetski naduhnuta. Ona im je predložila da snime pesmu prema tim pismima, što su oni i prihvatili.