Generacija koja je glasala za ljubav

SVETOM su do polovine šezdesetih godina vladali ozbiljni sredovečni muškarci u sivim odelima. Mladi tu nisu imali šta da traže. Onda se dogodilo čudo. Fransoaz Sagan objavljuje roman "Dobar dan tugo", gde su glavni junaci tek punoletni, pojavljuju se mladi buntovnik u farmerkama Džejms Din i Marlon Brando u kožnoj jakni. Oni su stvorili svet u kome za starije od 30 godina prosto nije bilo mesta.

PRVOG bunta šezdesetih ovako se prisetio pisac i slikar Momo Kapor, koji je i sam pripadao generaciji koja je napravila preokret, ne samo u muzici, nego i u kulturi. Roknerol, kao najefikasnija generacijska spona, odigrao je presudnu ulogu u novom doživljaju stvarnosti. Prelomni događaj u popularizaciji nove muzike i okidač za oslobađanje energije koja će povezati generaciju mladih u Jugoslaviji bila je prva gitarijada u organizaciji "Večernjih novosti".

MLADI u Jugoslaviji krajem pedesetih i nesvesno su bili deo svetskog duha promena. Do njih je doduše tek u tragovima dopirao uticaj francuskih posleratnih egzistencijalista ili bit pokreta, koji se neformalno razvijao u SAD. Neke vrednosti ovih globalnih strujanja neminovno su dopirale i do socijalističke države radnika i seljaka.

I dok su Džek Keruak, Alen Ginzberg i Nil Kesidi u potrazi za zabavom, promenom i inspiracijom pod parolom "važno je biti na putu" uveliko krstarili Amerikom, njihovi vršnjaci u Jugoslaviji bojažljivo su otkrivali putovanja kao izvore životne energije. Njihovi ciljevi, doduše, bili su skromniji, ali i običan odlazak na Jadran bio je podjednako veliki izazov i avantura. Generacija prvih rokera prigrlila je putovanja, kao vid zabave, nadahnuća, ali i zarade. Auto-put "Bratstvo i jedinstvo", nastao pod pijucima i lopatama radnih akcija, postao je njihova "Ruta 66", kojom se kretalo u susret izazovima života.

MLADI rokeri prva su generacija koja je počela masovno da putuje. Članovi rok sastava ugovarali su gostovanja u drugim gradovima, posebno leti, kada su letovališta Slovenije, Hrvatske i Crne Gore bila puna. Putovanja šezdesetih, međutim, nisu bila ni jednostavna ni jeftina. Putna mreža bila je slaba, a saobraćaj tek u povoju. Svet je bio priča za sebe. Posle posleratne zatvorenosti, država je postepeno omekšavala zapadne granice, pa su Jugosloveni počeli sve više da odlaze i u Evropu.

U KNjIZI "Kako sam postao i prestao da budem roker" kompozitor i tadašnji član sastava "Elipse" opisuje prve turneje po gradovima Jugoslavije. Gostovanja muzičkih grupa pokazala su se i kao ključna za rasejavanje semena rokenrola u provinciji. Svaki nastup "Silueta", "Elipsi" ili "Zlatnih dečaka" rađao je pregršt novih sastava koji su, koprijajući ih, stupali na muzičku scenu.

ODJECI beogradske "Gitarijade" ubrzo su stigli u sve krajeve tadašnje zajedničke države. Najpre preko štampe, posebno "Večernjih novosti", ali i turnejom koja je usledila u ukupno 15 gradova Jugoslavije, iza koje je stajala i tadašnja Radio-televizija Beograd. Praksa zajedničkih nastupa "zabavnjaka", rokera, glumaca, pa i izvođača narodne muzike, razrađena u Beogradu, nastavljena je i u provinciji. Karavan koji je obilazio Jugoslaviju pored pobedničkih "Elipsi" činili su i pevači Anica Zubović, Tamara Šarić, Dejego Varagić i Karlo Klemenčić. Na mapi puta bili su ucrtani Karlovac, Banjaluka, Tuzla, Sarajevo...

GITARIJADE i slična takmičenja električarskih sastava, zahvaljujući tome, počeli su da niču širom Jugoslavije. Koliko se rokerski virus brzo širio svedoči i činjenica da je već sledeće, 1967. godine održano nadmetanje rok grupa u Splitu. Organizator takmičenja bio je lokalna kulturno-umetnička poslovnica, što najbolje svedoči da je država uprkos svim teškoćama i sumnjičenjima ipak prigrlila novu muziku. Pored lokalnih "Delfina" pozivi su iz grada pod Marjanom poslati beogradskim "Elipsama" i "Siluetama", zagrebačkim "Zlatnim akordima", "Kameleonima" iz Kopra...

- PRVI put sam sa "Elipsama" letovao u Cavtatu - piše u svojoj knjizi Simjanović. - "Svirali smo u ferijalnom odmaralištu. Pažljivo smo organizovali povratak. Išlo se "ćirom" do Sarajeva, a onda običnim vozom do Beograda. Nosili smo instrumente, a gužva je bila nenormalna, jer se na more uglavnom putovalo železnicom. Oblačimo odela kao ljudi i krećemo. Stiže "ćira" iz Zelenike, a mesta nigde ni u kupeu ni u hodniku. Upali smo u neki stari otvoreni furgon, nalik onom za logoraše. U Beograd smo stigli spavajući na podu vagona, crni kao odžačari, ali civilizovano - u večernjim odelima.

GOSTOVANjA "Elipsi", kao i većine drugih bendova, zakazivana su uglavnom u primorskim gradovima koji čine sentimentalnu mapu sećanja i svih kasnijih jugoslovenskih tinejdžera. Dubrovnik, Cavtat, Vrsar, Makarska, Rovinj, Mali i Veliki Lošinj, letovališta su obojena generacijskim druženjem i nezaobilaznim rokenrolom.

"Za Vrsar smo čuli kada je trebalo da potpišemo ugovor za svirku. Pomogla nam je Jelka Krajger, žena čuvenog slovenačkog političara, inače koleginica moje majke u spoljnotrgovinskom preduzeću "Intertrejd,". Priseća se Simke grada koji su "Elipse" zapamtile i kao mesto gde su prvi put čuli čuvenu pesmu "Bitlsa" Yellow submarine.

"Šetali smo Vrsarom, kad se sa jednog tranzistora začu početak numere sa šumovima i govorom preko megafona. Pomislimo da je u toku prenos iz neke NATO baze, pa zastanemo da čujemo. Odjednom kreće pesma. Dugo smo se kasnije prepirali da li je pesma namerno tako snimljena ili je reč bila o koncertu u nekoj vojnoj bazi."

PRVI beogradski rokeri i danas pamte anegdotu vezanu za grupu "Siluete" i njihovo lažno gostovanje u Zagrebu. Njihov tadašnji menadžer Sreja bio je ljut na Zorana Miščevića i ekipu jer se prethodno nisu pojavili na zakazanom velikom koncertu, pa je spremio osvetu. Sa puta u Zagreb doneo je hotelske papire sa žigom "Esplanade" i na njima otkucao poziv grupi da svira za doček Nove godine u ovom hotelu. Honorar astronomski, svi troškovi plaćeni. "Siluete" nasednu, otkažu sve prethodno dogovrene nastupe, sednu u kombi i - pravac Zagreb.

Nije mnogo trebalo upravi "Esplanade" da utvrdi da beogradska grupa nije u programu za doček, kao i da je pečat na pozivnom pismu lažan. Posle podužeg proveravanja, ubeđivanja i protesta "Siluetama" nije ostalo ništa drugo nego da kombi okrenu u da se, rikverc i uz velike troškove i gubitak već dogovorenog honorara vrate za Beograd.

BIT MUZIKA U JUGOSLAVIJI

Rokenrol se šezdesetih godina u Jugoslaviji često nazivao bit muzikom, što svedoči o njegovoj vezi sa pokretom bitnika, čiji su rodonačelnici američki pisci, mislioci i pesnici Džek Kerouak, Alen Ginzberg i Vilijem Barouz. Kerouak, autor kultne knjige posleratnih generacija "Na putu", izrazom "bit" iskazao je svu lomljivost i umor pokolenja kojem je pripadao, ali i njegovu ogromnu želju da bude "u ritmu". Duh pokreta slobode i nesputane želje za kretanjem i upoznavanjem početkom šezdesetih uveliko je ovladao Amerikom i Zapadnom Evropom, a u Jugoslaviju je stigao nešto kasnije. Gotovo je zaboravljeno da je najpoznatiji beogradski ženski sastav "Sanjalice" još krajem šezdesetih godina svirao u predstavi "Bitnici pevaju" u okviru "Teatra poezije" Radničkog univerziteta "Đuro Salaj". Poeziju američkih bitnika, po izboru i prevodima Jovana Ćirilova, recitovali su mladi glumci Miša Janketić, Dragan Nikolić i Dušan Golumbovski.