Rođendan svih rokera Jugoslavije

ROK koncert, danas. U beogradskom Domu omladine, Studentskom kulturnom centru ili KST-u. Publika kao i uvek, mlada, bučna, raspoložena za živi susret sa idolima i omiljenim pesmama. U gužvi, vrućini, često i hipnotičkom transu pred binom, retko kome dolazi misao da u tom trenutku frenetično viče, skače i aplaudira treća generacija beogradskih rokera.

ROKENROL, odnosno sve ono što bi danas moglo da se podvede pod ovu pomalo istrošenu ali uvek svežu i dinamičnu odrednicu, slušaju neki novi klinci, ali i oni nešto stariji. Pred svakim "stejdžom" danas se u ritmu njišu, klate i pevaju deca dece pionira jugoslovenske i srpske rok muzike. Verni pripadnici ovog pokreta tvrde da će rokenrol uvek biti mlad i slušan.

ATMOSFERA na današnjim koncertima gotovo da se ni po čemu ne razlikuje od one koja je vladala pre pola veka na pionirskim nastupima jugoslovenskih "električara". Ono što je na prvoj beogradskoj "Gitarijadi" 1966. godine izazivalo čuđenje i sablazan javnosti, danas se smatra uobičajenim načinom zabave mladih. Čak su i novokomponovani narodnjaci, gotovo iskonski suprotstavljeni rokenrolu, usvojili rokersku estetiku. Estetika koncerata Ace Lukasa ili "Miligrama" naoko se ne razlikuje mnogo od nastupa starih rok majstora.

PUT rokenrola do establišmenta i opšteg prihvatanja nije bio ni prav niti bez krivina. Prošao je različite faze, pretrpeo nebrojena prilagođavanja vremenu i njegovim zahtevima. Od žanrovske i sviračke oskudice pedesetih, preko zanosa šezdesetih, mnogobrojnih promena deceniju kasnije, pa do panka i novog talasa osamdesetih godina. Menjao se rokenrol na brdovitom Balkanu i dobijao različite oblike. "Elipse" su mu prve dodale fank i soul zvuk, "Siluete" silinu u to vreme nezamislivog panka. "Dubrovački trubaduri" rok su pomešali sa mediteranskim duhom, "Bijelo dugme" s duhom puka, a "Jutro" i "Rani mraz" sa sentimentom ravnice. "Mizar" je uveo vizantijsku, a "Lajbah" tradiciju nacionalne kulture. Novi talas je to sve razbio i u Jugoslaviju doneo duh Londona i Njujorka.

DVADESETI vek je ispraćen turobnim i mučnim turbofolkom i njegovim derivatima koji su, kako ispravno primećuje profesor FDU Aleksandar Saja Janković, rokenrol danas proterali iz masovne u andergraund kulturu, u alternativu.

UČESNICI prve gitarijade "Parada ritma", jedinstvenog događaja u posleratnoj Jugoslaviji, mogu da budu ponosni što su bili deo do tada neviđenog spektakla. Za ovo takmičenje bilo je prijavljeno više od stotinu rok sastava koji su se tokom dve polufinalne večeri borili za prva tri mesta, nešto novih, konvertibilnih dinara i, najvažnije, snimanje gramofonske ploče. Istorija muzike na ovim prostorima zapamtila je da su prvo mesto zauzele "Elipse". Na drugom mestu našle su se "Siluete" predvođene harizmatičnim Zoranom Miščevićem, dok je "bronza" pripala sastavu "Plamenih pet". Pod halama sajmišta svake večeri "Gitarijade" okupljalo se i po 15.000 ljudi, što je masa koja je do tada viđana samo na retkim politički skupovima i fudbalskim stadionima. "Gitarijadu" je posmatrao i niz javnih ličnosti među kojima su bili i političari, pisci, novinari, glumci...

ORGANIZACIJOM prve "Gitarijade", pre tačno pola veka, "Večernje novosti" napravile su dotad neviđen medijski iskorak, ojačavši nejaka krila novog pokreta. Ideja da okupe i podrže tadašnje "električare", za mnoge je bila neverovatna, čak i nezamisliva. Vođeni idejama velikana naše kuće Branka Bosića, Joce Hadži Kostića, Dragana Jelića i Vece Mladenovića, "Novosti" su prvi i jedini masovni medij koji je prepoznao nadolazeći talas nove energije. Naš list je na velika vrata uveo rokenrol u Jugoslaviju i u njene kulturne i društvene tokove. "Novosti" su time postale akter "velike rokenrol prevare", koja ne jenjava već punih 50 godina.

FOTOGRAFIJE sa "Gitarijade" objavljivane na stranicama našeg lista tokom januara i februara 1966. za mnoge mlade Jugoslovene bile su prvi susret s rokenrolom. Sa muzikom i novim pogledom na zabavu suočen je i tadašnji politički i društveni establišment. Pobedom rokenrola zemlja radnika i seljaka napravila je i duhovni raskid sa starom građanskom i novom socijalističkom tradicijom i napravila oštar zaokret od Istoka ka Zapadu.

DOAJENI "Novosti", koji su stali iza prve "Gitarijade", urođenom novinarskom intuicijom shvatili su da se nešto krupno iza brega valja i da tadašnji klinci koji su prašili po gitarama nisu izolovana pojava. Legenda jugoslovenske i srpske novinske i umetničke fotografije Branko Bosić bio je i u ovom slučaju "master majnd" ideja i projekata. Preko stranica foto-reportaža "Novosti" koje je uređivao i stranih novina i časopisa koje je čitao, znao je puls velikog sveta. Novinarima svojstvena radoznalost i širina pogleda ostalih članova tadašnje redakcije - Hadži Kostića, Jelića, Mladenovića, Langa Milićevića i ostalih - doprinela je da se ideja o organizaciji velikog takmičenja uspešno primi i da se preko novina pozovu grupe. Ostalo je već istorija.

ROKENROL je danas pomirio pokolenja. Istu muziku slušaju i roditelji i deca, često i tri generacije. Na pomolu je i četvrta. Koncert "Roling stonsa" 2007. godine u Beogradu bio je porodični praznik svih rođenih posle Drugog svetskog rata. Vanvremenska žurka, zbirka uzbuđenja i sećanja taloženih decenijama.

ISTA iskustva, ljubav i emocije utkani su i danas, na dan kada je pre tačno pola veka održana prva beogradska "Gitarijada", svojevrsna velika premijera rokenrola u Jugoslaviji. Danas je rođendan svih rokera Beograda, Kragujevca, Niša, Novog Sada, Prizrena, ali i Zagreba, Splita, Sarajeva, Banjaluke... I svih onih koji će na svakom koncertu, među članovima benda i gomilama opreme, spaziti i poneku senku nekoga od usnulih očeva rokenrola.

Muzike, koja je pre pola veka promenila Jugoslaviju.