Pašić: Učinili smo šta smo mogli

NAKON što je Srbija ostvarila pobedu u Balkanskom ratu, trebalo je nastojati da se poprave odnosi sa Austrougarskom, koja je srpske pobede primila kao udarac i opasnost po sopstvene interese i koja je u više navrata pretila ratom. Nikola Pašić je 1912. godine poslao Jovanovića za poslanika u Beč sa sledećim uputstvom: "Što jači otpor! Ali sukob nipošto!" Beč u to vreme nije bio lako mesto službovanja za srpskog poslanika. Prestolonaslednik Franc Ferdinand nije želeo ni da primi Jovanovića u audijenciju, iako je to ovaj pismeno i usmeno tražio u više navrata. Čak i na diplomatskim prijemima, prestolonaslednik, koji je inače bio nabusit čovek teške naravi, samo bi mrko pogledao i bez reči prošao pored kraljevskog poslanika iz Beograda. Uoči nadvojvodinog puta u Sarajevo, juna 1914, poslanik Jovanović je preneo austrijskom ministru finansija Belinskom upozorenje oko mogućih opasnosti u Bosni i predložio da Ferdinand ne putuje na Vidovdan. Međutim, Austrijanci nisu obratili pažnju na ovo upozorenje.

U KRIZI nastaloj u danima nakon nadvojvodinog ubistva Jovanović je javljao da austrijska vlada može preduzeti jednu od sledeće dve akcije: ili će tražiti saradnju Srbije kako bi se svi počinioci i saučesnici strogo kaznili, ili će ubistvo proglasiti "pansrpskom, južnoslovenskom zaverom" i napraviti slučaj protiv Srbije i Srba. "Ako se sve uzme u obzir, meni se čini da će Austrougarska prihvatiti ovaj drugi kurs", pesimistički je najavio Jovanović. "Stoga je upitno pripremiti se za odbranu." Poslanik je više naslućivao nego imao punu informaciju o pravim namerama austrougarske vlade koja je već sredinom jula donela kobnu odluku da se po svaku cenu obračuna sa Srbijom, ne vodeći mnogo računa o širim međunarodnim posledicama. Zbog potreba mobilizacije (dobar deo vojske-seljaka bio je na letnjem odsustvu zbog žetve) odlučeno je da se na akciju sačeka do pred kraj jula.

PRED olujom koja se spremala predsednik srpske vlade Nikola Pašić uputio je 19. jula svim predstavništvima Srbije u inostranstvu poruku u kojoj je, između ostalog, navedeno da je srpska vlada spremna "da izvede pred lice pravde sve svoje podanike za koje bi se eventualno dokazalo da su imali bilo kakvu ulogu u sarajevskom zločinu", ali istovremeno da "nikada nećemo moći da prihvatimo zahteve koji bi bili upereni protiv dostojanstva Srbije i koji bi bili neprihvatljivi bilo kojoj zemlji koja poštuje i čuva svoju nezavisnost". Kao da je Pašić već unapred pripremio odgovor na ultimatum koji će nekoliko dana kasnije stići u Beograd.

U KOMENTARU poslatom ministarstvu 20. jula poslanik Jovanović je zaključio: "Verovatno je to da se Austrija priprema za rat protiv Srbije."

Tri dana kasnije (23. jula), u četvrtak, u šest sati po podne, poslanik Austrougarske u Beogradu baron Gizl fon Gizlingen zatražio je hitan prijem kod vršioca dužnosti predsednika Vlade Srbije Lazara Pačua (Pašić je tog dana bio u Nišu u izbornoj kampanji) kako bi mu uručio hitnu notu bečke vlade. Gizl je kasnije pričao da je Paču u jednom momentu postao nesiguran i da je oklevao da primi notu, na šta je austrijski poslanik rekao da će je onda ostaviti na stolu. Nakon toga srpski ministar finansija je ipak primio dokument.

NOTA je sadržala deset tačaka pažljivo napisanih na način i sa ciljem da ih Srbija ne prihvati i da odbaci ponižavajuće zahteve. Između ostalog, tražilo se da Srbija zabrani svaku propagandu protiv Carevine, da objavi posebnu izjavu osude i žaljenja u svom službenom listu, da raspusti protivaustrougarske organizacije i ukloni iz vojske i administracije osobe koje su učestvovale u propagandi protiv Carstva, da uhapsi pojedina odgovorna lica i drugo. Posebno problematični su bili zahtevi da se Srbija saglasi da organi Carevine "sarađuju" u samoj Srbiji na suzbijanju subverzije, kao i da učestvuju u sudskim postupcima protiv saučesnika u Sarajevskom atentatu. Srbiji je dato 48 sati, do 6 sati po podne u subotu, da odgovori na austrougarske zahteve.

NAKON odlaska poslanika, Paču je okupio članove srpske vlade koji su u mrtvoj tišini saslušali uslove ultimatuma. Prvi je ćutanje razbio ministar obrazovanja Ljuba Jovanović: "Ne preostaje nam ništa drugo osim da se borimo."

Dan nakon ovih zbivanja u Beogradu poslanik Jovanović je iz Beča u deset i četrdeset ujutro poslao vrlo kratak telegram: "Večeras se vojska upućuje na jug jer veruje da se naš spor ima samo ratom raspraviti. Za slučaj prekida odnosa molim pošaljite uputstva i za činovnike novac." Istog dana, nakon dva ili tri razgovora, shvatio je da je oružani sukob između Srbije i Austrougarske neizbežan čak i ukoliko bi Srbija prihvatila sve zahteve, od početka do kraja. Nota iz Beča je, u stvari, "bila ravna objavi rata Srbiji", zaključio je poslanik Jovanović. Francuski ambasador, britanski ambasador, kao i ruski otpravnik poslova rekli su Jovanoviću da korak koji je preduzela Austrougarska "treba smatrati ne notom, već ultimatumom". Oni se nisu slagali sa formom, sadržajem, a ni rokom postavljenim u noti koja je za sve srpske saveznike bila neprihvatljiva.

BEČKA štampa je odmah objavila tekst ultimatuma, a "stav naroda na ulicama prema Poslanstvu bio je takav da sam očekivao čak fizičke napade na članove osoblja" (Jovanović).

U subotu, 25. jula 1914. godine, tačno u šest, predsednik srpske Vlade Nikola Pašić je austrijskom poslaniku lično predao odgovor. Srpska vlada je u "majstorski sročenom diplomatskom tekstu", kao je to priznao jedan austrougarski visoki diplomata, dala oprezan odgovor kojim je uglavnom prihvatila skoro sve - osim jednog od zahteva iz note. Radilo se o traženju da zvaničnici Dvojne monarhije učestvuju u istražnom postupku u Srbiji, što je odbijeno sa obrazloženjem da "bi to predstavljalo kršenje ustava i krivičnog postupka". Čim se vratio u svoju kancelariju, Nikola Pašić je obavešten od barona Gizla da ovaj nije zadovoljan odgovorom srpske vlade i da isto veče sa celim poslanstvom napušta Beograd.

"Učinili smo koliko smo mogli", napisao je Pašić u poruci upućenoj svim srpskim poslanstvima.

ISTOG dana poslanik Jovan Jovanović dobio je od austougarskog ministra inostranih poslova Berhtolda dopis u kome je obavešten o prekidu diplomatskih odnosa: "Žalim što su odnosi koje sam imao čast da održavam sa vama, gospodine poslaniče, sada okončani i koristim ovu priliku da vam stavim na raspolaganje priložene putne isprave za vaš povratak u Srbiju."

POČETAK PRVOG SVETSKOG RATA

Dana 28. jula 1914. godine - TAČNO mesec dana nakon Sarajevskog atentata, 28. jula 1914. godine, austrougarski ministar inostranih poslova Berhtold poštanskim telegramom obavestio je Nikolu Pašića: "Austrougarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom." Naredno jutro austrougarska atriljerija iz Zemuna i s Bežanije, kao i njeni ratni brodovi bombardovali su Beograd.

Da zaštiti Srbiju, Rusija je objavila rat Austrougarskoj. Kao saveznica Austrougarske, Nemačka je objavila rat Rusiji. Onda su Francuska, saveznica Rusije, i Nemačka, saveznica Austrougarske, jedna drugoj objavile rat. Nemačka je objavila rat Belgiji kako bi napala Francusku. Najzad, Velika Britanija je ušla u rat protiv Nemačke. Otpočeo je Prvi svetski rat.