Radikali osetili šta je to vlast

VLADA naprednjaka Milutina Garašanina, koja je preuzela vlast posle gušenja Timočke bune, i posle srpskog poraza u ratu sa Bugarima, kod Slivnice, održala se na izborima izvedenim "pod ratnim stanjem" - samo pet dana posle njegovog ukidanja, pala je u sukobu kralja Milana i kraljice Natalije.

Vladajući par pomešao je svoje supružničke i političke odnose. Kralj je sve više težio austrofilskoj politici, a kraljica je volela da izigrava srpsku nacionalistkinju - tražeći sve načine da u narodu bude popularnija od muža.

Garašanin se našao između nje i njega i - propao.

Kralj Milan je poverio Jovanu Ristiću da zajedno sa radikalima formira novu vladu, uz jedan uslov - da mu ne nameće za ministre ljude koji "dolaze s robije", odnosno one koji su bili osuđeni zbog Timočke bune.

KRALj je insistirao samo na jednom resoru - ministru policije, gde je postavljen liberal Radivoje Milojković, a za sve ostale ministre govorio je da mu se smuči kada im vidi fizionomije.

Ono što nisu uspeli bukom, radikali su uspeli dvorskim spletkama: prvi put su ušli u vladu, i dobili tako važne resore finansija i vojske.

Bio je to veliki trijumf opozicije! I radikali i liberali, posle tolikih progona, robija i opozicionih muka, najzad su osetili da je vlast - slast. Beograd je bio preplavljen "nekim čudnim ljudima". To su bili deputati opozicije iz čitave Srbije, koji su dolazili da čestitaju ulazak opozicije u vladu. Uživajući što se vide sa "svojim" ministrima, nehajno su govorili:

"Eto, svratio sam kod ministra na kafu i rakiju!"

U ČITAVOJ zemlji eksplodiralo je opšte narodno veselje, koje danima nije prestajalo.

- Nikad, ni o jednom narodnom prazniku, nije se igralo kao povodom ove partijske pobede - kaže Slobodan Jovanović.Dodajući kako to više nije ličilo na političke manifestacije nego na "svatovske gozbe".

U kancelarijama je stao svaki posao, a ni ministri nisu stizali da se bave svojim resorima, sve od primanja grdnih delegacija.

Veselje je bilo uzelo tolikog maha, a nerad je tako zacario, da je vlada morala zauzdati proslavu - izdato je saopštenje da deputacije više ne dolaze u Beograd na čestitanje.

Ovo praznovanje, radikalski list "Odjek" nazvao je "veličanstveni narodni odisaj".

Ali veselje se brzo izmetnulo - u hajku na dotadašnju vlast.

NAJPEDANTNIJI hroničar Srbije tog vremena, Slobodan Jovanović, u ciničnom tonu o tome je pisao:

- Liberalno-radikalska veselja bila su, u stvari, pijanke. I kad bi se ljudi jednom napili, njima nije bilo dosta da viču novim ministrima - živeli. Oni su osećali potrebu da izbiju još po nekog naprednjaka - bez toga njihovo veselje nije bilo potpuno!

Još ministri nisu ni seli u fotelje, a prve noći kad je proglašena nova opoziciona vlada, vesela rulja došla je pred Garašaninovu kuću. Zviždalo se, vikalo, bučalo, a onda je neko iz gomile "prešao liniju mirnih protesta" pa su "buka i bes" zamenjeni kamenicama koje su poletele, a jedna je razbila prozor.

Zbačeni premijer nije bio kukavica. Izjurio je na prozor, s pištoljem u ruci. Ispalio je pet metaka na masu i, na sreću, ranio samo jednog čoveka, i to lakše. Ono što je masu najviše iznerviralo, bio je prezir prema gomili, toliki da je Garašanin izašao sa cigaretom, koju nije gasio - dok je pucao, držao je među zubima!

GARAŠANIN je u Beogradu prošao jeftino, ali u unutrašnjosti, njegov režim terora bio je tako omrznut da naprednjaci nisu mogli izbeći narodnu osvetu. Zlostavljanja, pljačke, ubistva, paljenje imovine... to je dojučerašnja opozicija činila dojučerašnjoj vlasti.

Ubijeno je čak - 140 naprednjaka.

Bilo je pedesetak slučajeva rušenja kuća naprednjacima, i sedamdeset paljevina imanja.

Cifra ubijenih uopšte nije proizvoljna. Naprednjački list "Videlo" objavio je proveren, poimeničan spisak žrtava, koji ni nove vlasti nisu mogle da ospore.

Najviše linčovanja naprednjaka bilo je po selima gde su mnogi kmetovi završili u jarku, isprebijani nasmrt kočevima, a pričalo se i o jednom slučaju da je telo nekog naprednjaka bilo nabijeno na ražanj.

Narodni gnev za sve muke proživljene pod naprednjačkom vladom bio je ogroman. U aleksinačkom okrugu smislili su specijalnu muku za one koji su godinama "jahali narod" - sad će narod na jaše njih! Uzjahivali su naprednjake, i bičujući ih kao konje, terali ih oko sela.

Linčovanje se nije, ipak, proširilo na čitavu Srbiju. Masovni progoni zabeleženi su u požarevačkom, ćuprijskom, zaječarskom i aleksinačkom okrugu, što se objašnjavalo i osvetom za Timočku bunu.

Iako su naprednjaci optuživali vlast da je podsticala linč, istina je - da ga nije sprečavala.

NOVI izbori raspisani su za 17. septembar iste, 1886. godine.

Naprednjački list "Videlo" objavio je proglas pripadnicima stranke: "Čuvajte glave svoje, ne idite na birališta!"

Novim izborima rukovodio je ministar unutrašnjih dela Radivoje Milojković, i to po starim Čumićevim tradicijama: u čast izbora prvo je otpustio osam okružnih i deset sreskih načelnika i 30 policijskih pisara.

Novopostavljena liberalna (tačnije liberalska) policija radila je za svoju stranku, ipak, samo u potaji i ispod ruke - plašila se da ne rasrdi koalicionog partnera, radikale, sa kojim su veze počele da popuštaju.

- Od 146 poslanika - na deset mesta izbori su bili "pokvareni" - a liberali su dobili samo 59 mesta, naspram 87 radikalskih.

POČELO je cenkanje u koaliciji. Kome će kralj dodeliti svoje mandate - imao je po ustavu pravo da imenuje trećinu parlamenta. Razvila se živa izborna matematika - radikali su vukli na svoju, a liberali na svoju stranu, a Ristić je, težeći da očuva koaliciju, predlagao kralju da uravnoteži broj poslanika u parlamentu na 99 prema 99. Kralj je učinio po svome: 103 prema 95. I to za kralju mrske radikale!

Otkud takav preokret kod Milana Obrenovića?

Razlozi su dolazili - iz Evrope, kao i svih godina u dvadeset prvom veku, sklone mešanju u naše izbore. Liberali Jovana Ristića procenjivani su za veće slovenofile i rusofile od radikala, pa je austrougarska uticala na Milana da ih "malo potkrati". Smatrajući da bi, ukoliko dođe do rata (zbog bugarskog pitanja rat između Rusije i Austrougarske izgledao je neizbežnim), Ristićev kabinet "odvukao Srbiju na istok".

Koalicija se, tako, raspada, i kralj Milan daje mandat pukovniku Savi Grujiću da formira prvu radikalnu samostalnu vladu.

Jer, Srbija je velika tajna!